„Samo pijan bi pristao na uslove Dojče banke“

BEOGRAD - Pre godinu dana, 30. marta 2007, tadašnji ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić potpisao je ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš - Požega sa konzorcijumom firmi FCC i „Alpina“, prema kojem je trebalo da radovi počnu pre četiri dana, odnosno 1. aprila. Međutim, iako je imao 12 meseci na raspolaganju, koncesionar nije uspeo da obezbedi ni osnovne elemente za početak radova - bankarsku garanciju i izvore finansiranja, pa čak ni glavni projekat autoputa koji treba da gradi.

Prema rečima potpredsednika vlade Božidara Đelića, zbog nedostajućeg projekta, početak radova bi morao da bude odložen od tri do šest meseci, čak i da je finansijska konstrukcija zatvorena. I pored toga, u Ministarstvu infrastrukture smatraju da je trebalo dozvoliti da pripremni radovi počnu odmah, tvrdeći da bi koncesionar dostavio glavni projekat i dobio sve neophodne dozvole u roku od dva meseca. Povrh svega, Dojče banka, glavni finansijski aranžer koncesije, dostavila je vladi niz zahteva za promenu ugovora, kako bi „Alpini“ pružila neophodne garancije.

Ako bi ovi zahtevi bili ispunjeni, suštinski bi se izmenili ugovorni odnosi, tako da bi koncesionar dobio pravo da sam bez odobrenja vlade određuje visinu putarine, dok bi država istovremeno bila obavezna da mu nadoknadi sve eventualne gubitke usled malog prometa na autoputu. Uz to, od prihoda od putarine prvo bi se namirivali svi poverioci koncesionara, dok bi vlada svoj deo od 10 odsto dobijala tek naknadno. Dojče banka je tražila i da se koncesionaru putarina obračunava po fiksnom deviznom kursu kako bi se zaštitio od pada dinara, pa čak i da se oslobodi rizika od kršenja dogovorenih rokova, sa čime se, kako se pokazalo, krenulo još pre nego što je i prvi ašov zaboden u zemlju jer koncesionar nije obezbedio bankarske garancije u roku.

- Kada bismo prihvatili ovakve uslove, to bi značilo da smo pijani, jer je to u celini na našu štetu. To bi mogao da potpiše samo neko ko bi hteo da uradi nešto loše Srbiji. Sa ovakvim izmenama koncesionar bi mogao da odredi previsoku putarinu, pa bi onda putnici išli zaobilazno preko Pazove i Inđije. To bi za njega čak bilo dobro, jer ne bi imao troškove za održavanje autoputa, a vlada bi mu nadoknadila sve gubitke zbog malog prometa - objašnjava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

On podseća da je vlada od samog početka pravila ustupke koncesionaru. Prvo je ugovor odstupio od uslova tendera, zatim je vlada popustila i dozvolila da se FCC povuče i na njegovo mesto dođe POR, a sada je na korak od toga da prihvati drastične promene ugovora u korist koncesionara, a da pri tom ne dobije ništa zauzvrat.

- Glavni razlog za to je trenutna predizborna kampanja u kojoj je važna jedino percepcija glasača, kojima se plasira priča da jedna strana hoće da se gradi autoput, a da druga strana čini sve da to spreči. Zbog toga je moguće da će čak i oni koji se sad zalažu za nastavak koncesije bez garancija i po uslovima Dojče banke, posle izbora odlučiti da odustanu od posla- zaključuje Kovačević.

Autor:

Aleksandar Milošević