Arhiva » Vesti » Glas javnosti 06.04.2008
Užasna osveta fašista
Građani prestonice i cele Srbije će se uvek sećati šestog aprila 1941. godine. Tog dana je počeo rat u kojem je poginulo mnogo civila, a grad je neopravdano napadnut i razoren
Glas javnosti nedelja, 6. april 2008.
BEOGRAD - U Beogradu je juče obeležena 67-godišnjica bombardovanja Beograda i napada na Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu 1941. godine.
U ime sećanja na taj dan član Gradskog veća Grada Beograda, Andreja Mladenović položio je vence kod fontane „Vrelo života“, pored Beograđanke, u porti Vaznesenjske crkve i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku.
Zamenik predsednika Skupštine grada, Milorad Perović odao je počast nastradalima u Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju.
- Dok je Beograda i Beograđana moramo se sećati tog užasnog dana u aprilu 1941. kada je naš grad potpuno neopravdano napadnut i razoren. Moramo se sećati i onoga što se dogodilo 27. marta iste godine, pogotovu danas kada su pred Srbijom veliki državni problemi - rekao je Perović.
Na mestu gde se do šestog aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka Srbije položeni su venci za stradale u nacističkom bombardovanju.
UDAR NA NEBRANJENI GRAD
Tokom Aprilskog rata koji je počeo bez najave šestog aprila, a okončao se potpisivanjem kapitulacije Jugoslovenske vojske 17. aprila iste godine, u masovnim i višednevnim bombardovanjima, stradao je veliki broj civila. Istovremeno, srušeno je više hiljada stambenih i drugih objekata. Uništavane su bolnice, gusto naseljene gradske četvrti, a potpuno je razoreno zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu. Nekoliko dana, pre toga, vlada je Beograd proglasila nebranjenim gradom.
POGREŠNA PROCENA MINISTRA PROSVETE
Narodna biblioteka Srbije je bila spremna za evakuaciju prvog aprila 1941. godine. Sve je bilo spakovano u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka. Međutim, trećeg aprila tadašnji ministar prosvete zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredio da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama šestog aprila u popodnevnim satima i izgorela je do temelja.
Vence su položili ministar kulture Srbije Vojislav Brajović, gradski arhitekta Đorđe Bobić, direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić, književnica Svetlana Velmar-Janković i predstavnici udruženja Beograđana „Šesti april“.
Istoričar Milan Ristović je u besedi na temeljima spaljene biblioteke ocenio da je u njenom bombardovanju u plamenu nestala ključna institucija srpske kulture i kolektivnog sećanja.
- Vatra je progutala oko 350.000 knjiga, pretvorila u pepeo zbirku srednjovekovnih povelja i oko 200 knjiga štampanih između 15. i 17. veka“, rekao je Ristović. Prema njegovim rečima, bombardovanje Beograda bila je osveta Adolfa Hitlera gradu koji je 27. marta 1941. godine pokazao otpor nacističkoj Nemačkoj.
Celokupni fond biblioteke, sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima u bombardovanju je nepovratno izgubljen.
Biblioteka je osnovana 1832. godine, raspolagala je fondom od oko 300.000 knjiga, 1.390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa iz 12, 13. i 14. veka i kasnije. Raspolagala je zbirkama turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika i novina.
U NBS su bile sakupljene sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, zatim kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića...
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
U ime sećanja na taj dan član Gradskog veća Grada Beograda, Andreja Mladenović položio je vence kod fontane „Vrelo života“, pored Beograđanke, u porti Vaznesenjske crkve i na spomen-obeležje u Karađorđevom parku.
Zamenik predsednika Skupštine grada, Milorad Perović odao je počast nastradalima u Aleji žrtava bombardovanja na Novom groblju.
- Dok je Beograda i Beograđana moramo se sećati tog užasnog dana u aprilu 1941. kada je naš grad potpuno neopravdano napadnut i razoren. Moramo se sećati i onoga što se dogodilo 27. marta iste godine, pogotovu danas kada su pred Srbijom veliki državni problemi - rekao je Perović.
Na mestu gde se do šestog aprila 1941. godine nalazila Narodna biblioteka Srbije položeni su venci za stradale u nacističkom bombardovanju.
UDAR NA NEBRANJENI GRAD
Tokom Aprilskog rata koji je počeo bez najave šestog aprila, a okončao se potpisivanjem kapitulacije Jugoslovenske vojske 17. aprila iste godine, u masovnim i višednevnim bombardovanjima, stradao je veliki broj civila. Istovremeno, srušeno je više hiljada stambenih i drugih objekata. Uništavane su bolnice, gusto naseljene gradske četvrti, a potpuno je razoreno zdanje Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu. Nekoliko dana, pre toga, vlada je Beograd proglasila nebranjenim gradom.
POGREŠNA PROCENA MINISTRA PROSVETE
Narodna biblioteka Srbije je bila spremna za evakuaciju prvog aprila 1941. godine. Sve je bilo spakovano u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, a stari časopisi u 22 sanduka. Međutim, trećeg aprila tadašnji ministar prosvete zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke, ali je naredio da se sve dragocenosti sklone u podrum, što je i učinjeno.
Zgrada je pogođena zapaljivim bombama šestog aprila u popodnevnim satima i izgorela je do temelja.
Vence su položili ministar kulture Srbije Vojislav Brajović, gradski arhitekta Đorđe Bobić, direktor Narodne biblioteke Srbije Sreten Ugričić, književnica Svetlana Velmar-Janković i predstavnici udruženja Beograđana „Šesti april“.
Istoričar Milan Ristović je u besedi na temeljima spaljene biblioteke ocenio da je u njenom bombardovanju u plamenu nestala ključna institucija srpske kulture i kolektivnog sećanja.
- Vatra je progutala oko 350.000 knjiga, pretvorila u pepeo zbirku srednjovekovnih povelja i oko 200 knjiga štampanih između 15. i 17. veka“, rekao je Ristović. Prema njegovim rečima, bombardovanje Beograda bila je osveta Adolfa Hitlera gradu koji je 27. marta 1941. godine pokazao otpor nacističkoj Nemačkoj.
Celokupni fond biblioteke, sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima u bombardovanju je nepovratno izgubljen.
Biblioteka je osnovana 1832. godine, raspolagala je fondom od oko 300.000 knjiga, 1.390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa iz 12, 13. i 14. veka i kasnije. Raspolagala je zbirkama turskih rukopisa, starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, starih karata, gravira, slika i novina.
U NBS su bile sakupljene sve knjige štampane u Srbiji od 1832. godine, kao i one štampane u susednim zemljama, zatim kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića...
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Preuzeto sa sajta glas-javnosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari