Multimedijalni simboli

Na današnji dan, pre četiri decenije, u Americi je počelo prikazivanje filma „2001: Odiseja u svemiru” u režiji Stenlija Kjubrika, prema scenariju reditelja i Artura Klarka. Iako je prihvaćeno mišljenje da je film snimljen prema istoimenoj Klarkovoj knjizi, ona je pisana paralelno sa scenarijem koji je nastao po motivima njegove pripovetke „Stražar”.

Posle premijere kritika je film dočekala na nož, ističući da je „beskrajno dosadan, nerazumljiv i komplikovan”. Međutim, publika je hrlila u bioskop, a danas mnogi teoretičari ističu da je reč o „remek-delusedme umetnosti, najboljem naučnofantastičnom filmu i neprevaziđenom multimedijalnom iskustvu”.

U okviru budžeta od 10 i po miliona dolara, realizacija filma je trajala od 1964. do 1968. godine. Film je sniman od decembra 1965. godine do jula 1966. godine u studijima MGM-a u Londonu i na lokacijama u Španiji, gde je realizovana uvodna sekvenca filma. Izrada 205 specijalnih efekata trajala je godinu dana, a prema podacima MGM-a, film je u bioskopima zaradio 200 miliona dolara.

Četiri godine temeljnog rada na filmu objašnjavaju Kjubrikovu pedantnost u svakom filmskom aspektu „Odiseje”. Svaki kadar filma, svaki pokret kamere, gest glumca, natpis, zvuk, muzika, pa čak i tišina i boje u filmu sudetaljno osmišljeni. U svojoj audio-vizuelnoj igri, Kjubrik je simbole crpeo uglavnom iz Biblije, uz najčešće pozivanje na Sveto trojstvo Oca, Sina i svetog Duha. Poput mnogih umetnika, Kjubrik se odlučio za Bibliju iz razloga što onaveć dva milenijumaprati čovekov napredak, ali mu nisu strana ni Ničeova i Fromova razmišljanja.

Uvodna sekvenca, podvučena Šopenovim delom „Tako je govorio Zaratustra” prikazuju rađanje civilizacije. Koristeći oruđe odnosno, kost, čovekoliki majmun ubija i postaje čovek, što autori vide kao nastanak inteligencije. Naravno, to je usledilo posle kontakta sa Monolitom, što mnogi tumače kao simbol uzvišenog bića, u koga počinje da se veruje. Inteligencija i vera u uzvišeno biće je ono što autori vide kao uzdizanje čoveka, ali to bogatstvo vide i kao prokletstvo.

Čuvenim rezom, jednim od najpoznatijih u istoriji filma, u kojem kost evoluira u svemirski brod, Kjubrik je smelo i genijalno premostio jaz od četiri miliona godina i odveo gledaoce u sada već proživljenu 2001. godinu. U novom milenijumu, uz zvuke valcera„Na lepom plavom Dunavu” Johana Štrausa, reditelj prati svemirski brod koji leti do svemirske stanice kružnog oblika, simbola čovekovog konstantnog puta, ali i jednog od najznačajnijih izuma. Posle misteriozne pojave Monolita na Mesecu, svemirski brod „Otkriće” koji podseća na kost, Kjubrik vodi na misiju ka Jupiteru, pozivajući se na rimsku mitologiju u kojoj je Jupiter vrhovni bog. Nudeći moguću budućnost čovečanstva, Kjubrik slika „igru miša i mačke”, astronauta i kompjutera Hala 9000. Jedan od astronauta nazvan je Dejvid (u originalu David) po jednom od najvažnijih biblijskih likova, a kompjuter po broju devet koji se u Bibliji smatra savršenim brojem.

O kompjuteru ili uzvišenom umu Halu, „kjubrikolozi” imaju mnogo teorija. Kjubrik ih je razrešio ili dodatno podstakao izjavom: „čovek će u budućnosti toliko usavršiti svet oko sebe da će stvoriti mašine koje će ga ubiti”. Tako je zadovoljio gladne konzumente pokretnih slika, ali pružio nadu – glavni junak Dejvid putuje kroz univerzum, sreće se sa starijim sobom u vanvremenskoj sobi i postaje „Dete zvezda” koje gleda ka Zemlji.

Dakle, mnogo je simbola u filmu „2001: Odiseja u svemiru”, kao i urbanih legendi koje prate film ove četiri decenije. Jedna od njih je i istinita: originalnu muziku za film pisao je Aleks Nort, ali se ona Kjubriku nije svidela u montaži, pa je ostao veran klasičnoj muzici. Sve ostalo je urezano u sećanju svakog od nas.

O „2001: Odiseji”, u kojoj ima samo 40 minuta dijaloga, Kjubrik je govorio: „Film ne treba objašnjavati, već prepustiti imaginaciji gledalaca da dovrše priču”.Pričudovršavamo još uvek.

Ivan Aranđelović

-------------------------------------------------------------------

Ispred svog vremena

Koliko su Kjubrik i Klark išli ispred svog vremena, potvrđuje podatak da je film sniman pre prvog čovekovog sletanja na Mesec (20. jul 1969. godine), a na Mesecu u filmu su prikazani istraživački centri. Kapsule i brodove koji se u filmu kreću na nuklearni pogon, kao i efekte, dizajnirao je Kjubrik za šta je nagrađen „Oskarom” za specijalne efekte. Kjubriku je još 1967. godine bilo jasno da će uslediti ekspanzija kompjutera i telekomunikacija. U filmu se koristemoderni kompjuteri i videofon, a astronauti na brodu gledaju televizijski prenos i program Bi-Bi-Sijevog kanala 12!

[objavljeno: 06/04/2008.]