Ljubav je ubila zlo

U petak veče burni aplauzi slavili su balet od beogradskog Sava centra do novosadskog Srpskog narodnog pozorišta.

Ljubav je ubila zlo. To bi, u najkraćem mogla biti poruka “Labudovog jezera”, baleta Petra Iljiča Čajkovskog, u koreografiji i režiji Vladimira Logunova - premijerno izvedenog u petak uveče na sceni Srpskog narodnog pozorišta. A, koliko je Logunov uspeo svedoči, po završetku predstave, i glasno “bravo, Logunov” Kokana Mladenovića i oko pola sata burnih aplauza i povika odobravanja izvođačima i autorima koje su solisti Baleta SNP izveli na scenu. Logunovu, koreografu Miodragu Tabačkom, dirigentkinji Željki Milanović, koncertmajstoru Vladimiru Ćukoviću...

Kad se konačno utišao ovaj glasovni “vatromet” publike, a bina je već bila zatrpana “tonom” cveća, slavlje se nastavilo klicanjem iza pozorišne zavese: mladi ansambl je uspešno savladao težak zadatak - kompleksnu predstavu za šta je izvođačima zaista trebalo hrabrosti. Vladimir Logunov je, sem drugog “belog” čina koji se tradicionalno izvodi po L. Ivanovu i manjih delova po M. Petipau - autor prvog, trećeg i četvrtog čina ove baletske bajke. Jasna koncizna misao bila je “kičma” njegovog pristupa: bez prenaglašene i obilne pantomime, jer baletski-igrački pokret je taj koji “govori” o emocijama, situacijama i stanjima.

Već je sam valcer u prvom činu dao jasne naznake da će balanšinovki muzikalno, a ne anahrono i narativno teći ova igračka skaska. Otmeno i suzdržano, a opet u potpunosti prateći odlično orkestarsko izvođenje partiture Čajkovskog, igrači su gradili autentičan i nesvakidašnje kreativan voko-vizuel Logunova. Konačno, kad u četvrtom činu ljubav Odete i princa Zigfrida ubija zlo - Rotbarta, “bitka” se događa bez vašarskih efekata i kik-boks zahvata, ali utoliko s više dramatike i ekspresije.

Odličan mladi ansambl, koji se tek konsoliduje, kako kaže Rastislav Varga, direktor Baleta SNP, uspeo je da “diše” kao jedan organizam, mada kao neka internacionalna trupa ima igrače s raznih krajeva sveta, od Japana do Rumunije. Novosadsko “Labudovo jezero” predstavilo je odličnog igrača Andreja Josifa Kolčerijua (u ulozi Zigfrida) visokih, mekih skokova i Andreju Kulešević (u ulozi Odete i Odilije) širokog otmenog pokreta. No predstava je, naročito igre u trećem činu, skretala pažnju na moćni potencijal ove trupe. Nije mogla ostati neprimećena rola Brankice Vučićević ili Natalije Raičević u “Ruskoj igri” koju je Logunov vratio u ovaj balet na izuzetno rafiniran način. Uopšte, sem muzikalnosti - izuzetan rafinman i otmenost jesu karakteristike ove kao dijamant precizno izbrušene predstave.

KOREOGRAF

- “LABUDOVO jezero” može da se postavi na dva načina - kaže Logunov. - Može mu se prići na klasičan način, sledeći ideje M. Petipa i L. Ivanova ili istraživati savremenim baletskim jezikom po svom nahođenju. Ja sam se odlučio da sačuvam originalne delove koreografije, a ostatak predstave sam dramaturški očistio, jer pokret je taj koji objašnjava dešavanja u baletu. Tumačio sam ovu lirsko-fantastičnu priču svojim “rukopisom” vodeći računa da liči na jezik originalne

postavke. Tako je sačuvana stilska celovitost komada.