Arhiva » Vesti » Večernje novosti 06.04.2008
Mobilna cela Srbija
Večernje novosti nedelja, 6. april 2008.
U POČETKU ih je bilo malo, ali su zato bili veliki. Mobilni telefoni sve su manji, ali ih ima svuda. Svaki građanin Srbije u džepu ima bar jedan, a nisu retki ni oni koji, kada sednu za sto, izvade iz džepova dva ili tri aparata.
Mobilni telefon ove godine „puni“ 12 leta otkako se „druži“ sa Srbima. Za to vreme, prešao je put od čuda tehnike do nerazdvojnog prijatelja, od viceva („debilni“, „obilni“) do nasušne potrebe, od sakrivanja do prstiju uvek zauzetih besomučnim kuckanjem poruka, od skupocenog statusnog simbola do jeftinog aparata, bez kojeg se, gotovo, ni život ne može zamisliti.
Prvo srpsko mobilno „halo“ čulo se krajem decembra 1995. godine, kada je u rad puštena analogna telefonska mreža sa pozivnim brojem 061. Pokrivenost je tada bila tek 12 odsto, aparati, već tada zastarele, NMT tehnologije teških i slabih baterija, ali za nekoliko hiljada pretplatnika problem nije bilo ni to, ni cena aparata - više od 10.000 tadašnjih nemačkih maraka. „Premijerni“ korisnici bili su političari, biznismeni i zaposleni u velikim firmama. „Privatni“ mobilni telefon bio je retkost.
Digitalna mreža GSM tehnologije „startovala“ je 15. oktobra 1996. Pozivni broj bio je 063, a kapacitet mreže „Mobtel“ od 17.000 pretplatnika popunjen je tek krajem 1997. Naredne godine aparat je imalo 60.000 korisnika, a godinu kasnije u igru je ušao i drugi operater, „Telekom Srbije“, u čiju se mrežu ulazio uz pozivni broj 064.
Danas, 7,5 miliona građana Srbije ima isto toliko telefona, po čemu smo u evropskoj sredini. Daleko ispod ekstrema, poput Crne Gore i Luksemburga, ali „mobilniji“ od Moldavaca, Belorusa, pa i - Francuza.
Pored toga što je danas, u proseku, svaki žitelj naše države „mobilan“, operateri tvrde da će se srpsko tržište još razvijati.
- Više ne govorimo o tržištu u nastajanju, već o zrelom tržištu, što znači da dostižemo i tačku zasićenosti - ocenjuju u „Telenoru“, sedmom po veličini mobilnom operateru u svetu, koji je pre dve godine stigao u Srbiju, kupivši „Mobtel“ za milijardu i po evra. - Prostora za sticanje novih korisnika nema mnogo. Ali, mobilni operateri ubuduće će se nadmetati kvalitetom i raznovrsnošću svojih usluga. Cene proizvoda i usluga primetno su niže i padaju iz godine u godinu. Razgovor u Srbiji je među najjeftinijim u ovom delu Evrope, ali svesni smo da je kupovna moć naših građana manja nego u većini zemalja regiona, što stvara subjektivni utisak skupoće.
Ne bi, čini se, nama ni skupoća predstavljala problem. I kada su aparati, za koje je tada, maltene, trebalo imati oružani list, koštali po nekoliko hiljada evra, za njima je vladala jagma. Danas su telefoni verovatno jedini artikal koja se može kupiti i za - dinar. A, šta je (skoro) džabe i Bogu je drago, a kamoli prosečnom Srbinu. Pa, makar svoj „besplatni“ telefon otplaćivao i naredne dve godine.
Za sociologe nema dileme, mobilni telefoni su modernom čoveku pružili priliku kakvu njegovi preci nisu imali - da savlada vreme i prostor. Kulturolog Ratko Božović, koji se „Novostima“ javio na stari, dobri fiksni telefon, smatra da je to, ipak, dvosekli mač. Pogotovo u Srbiji.
- Problem je kada mobilni telefon postane jedini oblik komunikacije i ugrozi susrete sa drugim ljudima - kaže Božović. - Gubi se spontanost, naročito ako ljudi po svaku cenu podilaze novim tehnologijama. Kada sedite sa nekim, a on ne ispušta telefon iz ruku, zapitate se da li ste seli sa čovekom ili sa njegovim mobilnim telefonom. Ne razumem ljude koji u svakom džepu imaju po jedan od svojih telefona. Onda to postaje priča o našoj izgubljenoj meri, onda je važnije imati nego biti. Suština je živeti sa mobilnim telefonom, a ne u njemu. Ako nije tako, onda i ta i takva posredovana komunikacija gubi smisao.
CRNOGORCI
CRNA Gora ima više od milion korisnika mobilne telefonije, na samo 650.000 stanovnika, pa je tako stepen zastupljenosti najveći u najmlađoj evropskoj državi - 175 odsto. U Luksemburgu je ovaj odnos, između broja stanovnika i pri-pejd i postpejd brojeva, 164 odsto, u Italiji 146, Litvaniji 144, Grčkoj 138 odsto. Na evropskom začelju su Albanija - 61 odsto, Belorusija 72, Makedonija - 65. Na samom dnu lestvice je Moldavija, gde tek svaki drugi stanovnik ima mobilni telefon.
BONTON
1. Podesite zvono na neku neutralnu, neuznemiravajuću i relativno kratku melodiju.
2. Izbegavajte razgovore mobilnim telefonom u javnom prevozu.
3. Odbijte poziv ukoliko okolnosti to nameću.
4. Naučite da pričate kratko, ako ste u društvu, ne razgovarajte duže od 30 sekundi.
5. Nikada nemojte vikati, svaki telefon ima mikrofon, pa će vas sagovornik čuti i kada tiho govorite.
Mobilni telefon ove godine „puni“ 12 leta otkako se „druži“ sa Srbima. Za to vreme, prešao je put od čuda tehnike do nerazdvojnog prijatelja, od viceva („debilni“, „obilni“) do nasušne potrebe, od sakrivanja do prstiju uvek zauzetih besomučnim kuckanjem poruka, od skupocenog statusnog simbola do jeftinog aparata, bez kojeg se, gotovo, ni život ne može zamisliti.
Prvo srpsko mobilno „halo“ čulo se krajem decembra 1995. godine, kada je u rad puštena analogna telefonska mreža sa pozivnim brojem 061. Pokrivenost je tada bila tek 12 odsto, aparati, već tada zastarele, NMT tehnologije teških i slabih baterija, ali za nekoliko hiljada pretplatnika problem nije bilo ni to, ni cena aparata - više od 10.000 tadašnjih nemačkih maraka. „Premijerni“ korisnici bili su političari, biznismeni i zaposleni u velikim firmama. „Privatni“ mobilni telefon bio je retkost.
Digitalna mreža GSM tehnologije „startovala“ je 15. oktobra 1996. Pozivni broj bio je 063, a kapacitet mreže „Mobtel“ od 17.000 pretplatnika popunjen je tek krajem 1997. Naredne godine aparat je imalo 60.000 korisnika, a godinu kasnije u igru je ušao i drugi operater, „Telekom Srbije“, u čiju se mrežu ulazio uz pozivni broj 064.
Danas, 7,5 miliona građana Srbije ima isto toliko telefona, po čemu smo u evropskoj sredini. Daleko ispod ekstrema, poput Crne Gore i Luksemburga, ali „mobilniji“ od Moldavaca, Belorusa, pa i - Francuza.
Pored toga što je danas, u proseku, svaki žitelj naše države „mobilan“, operateri tvrde da će se srpsko tržište još razvijati.
- Više ne govorimo o tržištu u nastajanju, već o zrelom tržištu, što znači da dostižemo i tačku zasićenosti - ocenjuju u „Telenoru“, sedmom po veličini mobilnom operateru u svetu, koji je pre dve godine stigao u Srbiju, kupivši „Mobtel“ za milijardu i po evra. - Prostora za sticanje novih korisnika nema mnogo. Ali, mobilni operateri ubuduće će se nadmetati kvalitetom i raznovrsnošću svojih usluga. Cene proizvoda i usluga primetno su niže i padaju iz godine u godinu. Razgovor u Srbiji je među najjeftinijim u ovom delu Evrope, ali svesni smo da je kupovna moć naših građana manja nego u većini zemalja regiona, što stvara subjektivni utisak skupoće.
Ne bi, čini se, nama ni skupoća predstavljala problem. I kada su aparati, za koje je tada, maltene, trebalo imati oružani list, koštali po nekoliko hiljada evra, za njima je vladala jagma. Danas su telefoni verovatno jedini artikal koja se može kupiti i za - dinar. A, šta je (skoro) džabe i Bogu je drago, a kamoli prosečnom Srbinu. Pa, makar svoj „besplatni“ telefon otplaćivao i naredne dve godine.
Za sociologe nema dileme, mobilni telefoni su modernom čoveku pružili priliku kakvu njegovi preci nisu imali - da savlada vreme i prostor. Kulturolog Ratko Božović, koji se „Novostima“ javio na stari, dobri fiksni telefon, smatra da je to, ipak, dvosekli mač. Pogotovo u Srbiji.
- Problem je kada mobilni telefon postane jedini oblik komunikacije i ugrozi susrete sa drugim ljudima - kaže Božović. - Gubi se spontanost, naročito ako ljudi po svaku cenu podilaze novim tehnologijama. Kada sedite sa nekim, a on ne ispušta telefon iz ruku, zapitate se da li ste seli sa čovekom ili sa njegovim mobilnim telefonom. Ne razumem ljude koji u svakom džepu imaju po jedan od svojih telefona. Onda to postaje priča o našoj izgubljenoj meri, onda je važnije imati nego biti. Suština je živeti sa mobilnim telefonom, a ne u njemu. Ako nije tako, onda i ta i takva posredovana komunikacija gubi smisao.
CRNOGORCI
CRNA Gora ima više od milion korisnika mobilne telefonije, na samo 650.000 stanovnika, pa je tako stepen zastupljenosti najveći u najmlađoj evropskoj državi - 175 odsto. U Luksemburgu je ovaj odnos, između broja stanovnika i pri-pejd i postpejd brojeva, 164 odsto, u Italiji 146, Litvaniji 144, Grčkoj 138 odsto. Na evropskom začelju su Albanija - 61 odsto, Belorusija 72, Makedonija - 65. Na samom dnu lestvice je Moldavija, gde tek svaki drugi stanovnik ima mobilni telefon.
BONTON
1. Podesite zvono na neku neutralnu, neuznemiravajuću i relativno kratku melodiju.
2. Izbegavajte razgovore mobilnim telefonom u javnom prevozu.
3. Odbijte poziv ukoliko okolnosti to nameću.
4. Naučite da pričate kratko, ako ste u društvu, ne razgovarajte duže od 30 sekundi.
5. Nikada nemojte vikati, svaki telefon ima mikrofon, pa će vas sagovornik čuti i kada tiho govorite.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari