Seksi Toska, vamp Karmen

Jasmina Trumbetaš-Petrović

NEKADA se govorilo samo o njihovom glasu, virtuoznosti, fantastičkim pevačkim dometima u interpretaciji čuvenih arija, a respektabilna kilaža i krupan stas za mnoge su bile „reklama“ njihovih pevačkih sposobnosti. Na glasu je bilo da dočara kako emocije, tako i zavodljivost bezvremenih ženskih likova u remek-delima operske umetnosti. I Toske, Karmen, Adriane, Violete najčešće su bile, najblaže rečeno, punačke.

Danas su operske pevačice mnogo manje obavijene aurom zvezde i, generalno - upadljivo vitkije i zavodljivije, a oštra konkurencija i zahtevi moderne režije sve češće ih dovode u situacije u kojima reditelji procenjuju ne njihov samo glas, već i stas, to jest fizički izgled. Poput naših lepotica koje blistaju domaćim i svetskim scenama - Jadranke Jovanović, Dragane Del Monako, Dragane Radaković...

Istaknuti kompozitor Konstantin Babić, i dalje smatra da je krupan stas fiziološka neophodnost, uslov za vrhunske domete na operskoj sceni.

- Ana Mofo jedina je velika pevačica za koju znam da je sačuvala vitak stas, ali joj je karijera kratko trajala - kaže Babić. - Izgleda da je vitkost u obrnutoj srazmeri s lepotom glasa. Operske arije su neverovatno teške i zahtevne, traže ogromnu snagu, koncentraciju, i slabija fizička konstitucija jednostavno ne može to da iznese.

Prvakinja opere Jasmina Trumbetaš-Petrović se, kao i većina njenih koleginica, ne slaže sa ovim stavom, i Anu Mofo ne smatra jedinim izuzetkom.

- Predrasuda da dobra operska pevačica mora biti i gabaritna je isto što i poređenje ko je gluplji: plavuše ili crnke. Sve je to individualno i stvar karaktera. Ima pevačica koje su dobre a pri tom su i mršave, kao, recimo, Angela Georgiu, Ana Mofo ili, danas aktuelna, Netrebko - kaže primadona. - Kad sam počinjala da pevam razmišljala sam o tome. Monserat Kabaje, Marija Kalas - moram li biti debela da bih bila dobra operska pevačica? Međutim, uverila sam se da to nije bitno. Mislim da su kod pevačica presudni boja glasa i unutrašnja harizma, dobra tehnika, dobra gluma, okretnost na sceni - ulazak u srž lika koji tumačiš.

Čak i u ono vreme, i to oko Marije Kalas, koja je postala istinska zvezda u doba bez televizije, kada se slava nije sticala preko noći, plele su se najneverovatnije priče, među kojima je tvrdnja o gutanju pantličare najupečatljivija. Pravi skandal je, osim njenog za medije uvek neodoljivo privlačnog, emotivnog života, prepunog velikih strasti i lomova, izazivala upravo činjenica da je u neverovatno kratkom periodu uspela da se „prepolovi“. Da li zbog zahtevnih partnera ili zbog zahteva operske pozornice, mišljenja su i dalje podeljena.

- Nekada su pevače birali dirigenti, isključivo na osnovu glasovnih sposobnosti, a sada ih biraju reditelji, koji ne moraju biti i muzički obrazovani - uverena je Sanja Anastasijević. - Neko ko im se dopadne na osnovu izgleda, jer odgovara njihovoj ideji za datu ulogu, često ne može da ispuni i pevačke zahteve uloge, a publika ipak ne dolazi u operu samo da gleda, nego pre svega da sluša pevače i muziku.

Mladi sopran Nevena Pavlović, s druge strane, navodi za „debeljuce“ porazan primer:

- U korist diktata lepote i vitkosti definitivno najbolje govori činjenica da je Debora Voigt dobila otkaz od Kovent gardena jer nije mogla da uđe u večernju haljinu - kostim za jednu Štrausovu operu, te je zamenjena mršavijim nemačkim sopranom. Debora se zbog incidenta kasnije podvrgla liposukciji i nastavila uspešno karijeru.

Izgleda da je, nekada opšteprihvaćen stav da primadona mora da bude „pozamašna“ ne bi li osigurala snagu svog glasa, danas ipak prilično prevaziđen.

- Mislim da predrasuda još postoji, ali da savremeni rediteljski zahtevi polako menjaju opštu sliku. Bitno je biti psihofizički spreman i u pevačkoj kondiciji. Samo je tehnika ta koja može osigurati, pospešiti volumen prirodne jačine glasa. S druge strane, bilo je slučajeva da je naglo gubljenje težine imalo uticaja na nečiji glas - kaže Nevena Pavlović.

Anastasijevićeva, koju smatraju jednim od najlepših mecosprana Evrope, ipak dodaje da nije tačno da pevač mora biti „gabaritan“ da bi dobro pevao ili očuvao svoj glas.

- Pevanje je veliki fizički i psihički napor, a kad se uleti u mašineriju posla, nemate baš mnogo vremena da mislite na pravilnu ishranu, te mnogi pevači stres „leče“ hranom - objašnjava sagovornica. - Pored toga, iako dobre glumice mogu sve dobro da odglume, naravno da punačka pevačica ne može baš verno da dočara bolesnu i iscrpljenu devojku, ili neku opasnu zavodnicu.

Njena koleginica Jasmina Trumbetaš se pita: da li je Karmen fatalna žena? Toska? Adriana? Violeta?

- Sve su ovo žene koje su samo iskreno i duboko volele ali nisu bile opsednute, već su koristile svoj šarm da svoje ljubavi osvoje - mišljenja je Jasmina Trumbetaš. - Opera ne zna za fatalna žene, jer je nastala daleko ispred našeg vremena. U podeli svake opere piše sopran ili alt, a ne piše koji je tip žene potreban, ni kako ona treba da izgleda.

Kada bi spoljašnji izgled bio presudan za dobijanje uloga u operi, onda bi se izgubilo ono zbog čega opera postoji, poentira Trumbetaševa. Suština opere sastoji se od solista pevača kojima su podeljene uloge prema glasu, a pošto je opera muzičko-scensko delo, kompozitori su opere pisali za glasove, a ne za lepotice, te teza da moraš biti lep da bi dobio ulogu - ne važi.

Da nije tako, onda bi veliki reditelji angažovali lepotice, poput Demi Mur, da „pevaju“ Salome - zaključuje ova operska zvezda. - Pravi operski reditelji stoga angažuju isključivo glasove koji su kvalitetni i adekvatni za određenu ulogu - tada kvalitetno pevanje ponese publiku i izgled pevača pada u drugi plan. Pavaroti je bio ogroman, teško se kretao i igrao je uloge koje nisu odgovarale njegovom izgledu, ali ostaće legenda.

FATALNE ZAVODNICE

NEVENA PAVLOVIĆ

- SAVREMENE produkcije podrazumevaju najviše audio-vizuelne standarde, i u tom smislu dobar izgled može biti od presudnog značaja za dobijanje uloge, s tim da se ipak pevački kvalitet mora podrazumevati i ne sme zanemarivati u korist izgleda. Ako igrate ulogu fatalne žene, zavodnice, i vizuelni momenat treba da podrži zadatak koji vam uloga nalaže a ne da ga narušava, ali to je ipak više stvar harizme, senzibiliteta i seksepila kojim zračite - ili ne zračite.

MATERIJAL OD BOGA

SANjA ANASTASIJEVIĆ

- ZA posao operskog pevača potreban vam je pre svega glas, bogomdani materijal. Onda je potrebno da se taj materijal oblikuje, trenira, razvija. Za to morate proći školu, vrstu treninga na duže staze. Onda je potrebno uz pevačku tehniku spojiti glumu, scenske pokrete sa glasom i muzičkom pratnjom i sve to prezentovati publici. Da li je u svemu tome bitna spoljašnja lepota? Ne. Dobar izgled, naravno, jeste uvek bio poželjan, pa i danas je, ali nije i ne sme biti presudan za dobijanje uloga u operi.

U SRCU SLUŠAOCA

JASMINA TRUMBETAŠ-PETROVIĆ

- MORA se priznati da je u svakom slučaju prijatnije videti lepu i zgodnu ženu na sceni, koja pri tom i dobro peva. Ali ako iz tog lepog i zgodnog bića ne izlaze i lepote glasa i interpretacije, onda vizuelni efekatpada u vodu. Operska pevačica ne mora biti lepa (mada je poželjno), da bi bila uspešna i da bi dugo trajala. Dovoljno je da ima ono što udara direktno u srce slušaoca, glas i boju koja će dugo da odzvanja u ušima slušaoca. A sve to prava muzička publika može da prepozna. Spoljašnji izgled neke umetnice, po mom mišljenju, nije presudan za uspeh.

DOZA ZAVODLjIVOSTI

OLGA MALEVIĆ-ĐORĐEVIĆ

- DOBAR izgled je, u poslednje vreme, nešto što je sve bitnije za dobijanje uloga u operi, dok sa koncertnim pevanjem stvar stoji drugačije. Pored neophodnog glasovnog virtuoziteta i pevačkih sposobnosti, da bi se odgovorilo na zahteve moderne režije opera neophodna je fizička spremnost, dok je dobar izgled poželjan. Moja uloga Violete u „Travijati“ živi je primer novih, modernih operskih režija, za koje nisu više u opticaju stari, već moderni kostimi koji se moraju nositi sa dozom zavodljivosti.