Miroslav Miletić: Plazma će preživeti prodaju Bambija

Koncern „Bambi-Banat" je u sigurnim rukama i uveren sam da će „Denjub fuds grupa", u okviru koje poslujemo, pronaći najbolje rešenje kada dođe vreme za našu prodaju, polovinom 2009. Spremni smo za ulazak, kao partner, u neku od velikih multinacionalnih kompanija. Tada je bitno ne samo da se postigne visoka cena, već i da se očuvaju prepoznatljivi brendovi „Bambi-Banata". U tome i jeste velika razlika između naše i nekih drugih privatizacija. Ne verujem da iko ima razloga da uništi jednu „plazmu" ili recimo „wellness" - kaže u intervjuu za Biznis Miroslav Miletić, generalni direktor kocerna „Bambi-Banat".

Izjavili ste da će na kraju 2008. rast proizvodnje kompanije „Bambi-Banat" biti dvostruko veći nego pre fuzionisanja i da će se ostvariti neverovatnih 100 miliona evra prihoda. Da li ste na putu da ispunite taj cilj?

- Naši rezultati u poslednje dve godine daju nam za pravo da ovako optimistički planiramo, imajući u vidu da smo imali rast prodaje od 16 odsto. Prošlu godinu završili smo sa 27.000 tona prodaje konditorskih proizvoda i sa 74 miliona evra bruto prihoda. Naša strategija za period 2008 - 2010. polazi od nastavka tog rasta.

Poslovna biografija

Miroslav Miletić je rođen 1957. godine u Jagodini. Završio je Pravni fakultet u Beogradu. U koncernu „Bambi" počeo je da radi 1982. godine, a u oktobru 1995. godine postaje generalni direktor ove kompanije.

U decembru 2006. godine, odlukom Upravnog odbora koncerna „Bambi", imenovan je ponovo za generalnog direktora kompanije sa mandatom do novembra 2009. godine. To mu je peti uzastopni mandat na mestu generalnog direktora. Od kada je prvi put izabran na tu funkciju 1995, reizbori su bili 2000, 2001, 2004. i 2006. godine.

U septembru 2007. Miroslav Miletić je izabran za predsednika Skupštine Privredne komore Srbije.

Odakle sve mislite da generišete taj rast?

- Prvo moramo da obezbedimo da nam prodaja raste. Imajući u vidu da smo u plasmanu keksa apsolutni lideri, jer držimo preko 40 odsto tržišta, plan nam je da ga zauzmemo sa nekoliko procenata više. Takođe, nastavljamo i s kvalitetnim marketinškim aktivnostima i povećanjem distributivnih kanala, kao i kroz jedan izvanredan projekat koji smo definisali u 2006. Reč je o redefinisanju našeg portfolija. Tako smo lansirali nekoliko desetina novih proizvoda kao što su „mini plazma", „mini mini plazma", keks „wellness". U domenu klasičnog keksa izdvojio se „zlatni pek" gde se s prodaje porodičnog pakovanja prešlo na pojedinačno i na ekstenzije s medom i kakaom. Pomenuću i napolitanke „yo d'oro", a od slanog programa „još!" ribice sa susamom. Redefinisali smo i portfolio Banata, pa se sad brend „yo yo" prodaje pod korporativnim znakom „bambi", a brend „bungee" pod nazivom „juhu".

Šta bi eventualno moglo da poremeti taj plan?

- Puno je toga što bi moglo da utiče u ovoj specifičnoj godini. Ali, najznačajniji ograničavajući faktor cele konditorske industrije je mala kupovna moć stanovništva.

Građani Srbije 11. maja po drugi put u ovoj godini izlaze na izbore. Koliko česti izbori utiču na privredu, pa i na vašu kompaniju?

- Nesporno je da u vreme predizbornih kampanja, samih izbora i konstituisanja državnih organa imamo svojevrstan vakuum u domenu mera makroekonomske politike, a sve to zajedno utiče i na svakodnevno ponašanje potrošača. Ipak, izbori još uvek ne utiču na naše generalne planove i animaciju budućih strateških partnera, stranih vlasnika. Jer, kompanije koje dolaze na ovo tržište računaju i na određene rizike. Verujem da će, ipak, na kraju ekonomija pobediti politiku i doći ispred dnevno-političkih kretanja.

Iz „Denjub fuds grupe", u čijem ste sastavu, najavljena je prodaja „Bambija". Sa kojom biste cenom vi bili zadovoljni?

- Podsetiću vas da smo mi jedna od prvih kompanija koja je krenula u kontinuirano trgovanje na Beogradskoj berzi. Naša trenutna vrednost na berzi je negde dva i po do tri puta veća od one koja je bila u trenutku prodaje fondovima kojima upravlja „Salford". Svakako bismo bili zadovoljni cenom koja bi bila prihvatljiva za sve naše ciljne grupe. A tu mislim na vlasnike, male akcionare i naše potrošače, jer će kompanija „Bambi-Banat" kao korporativni brend opstati i biti sinonim kvalitetne industrije i tradicije. Pošto nijedan od sadašnjih članova menadžmenta nije u vlasničkom odnosu sa ovom kompanijom, važno je da i oni u svemu tome vide svoju perspektivu.

Koliko danas vredi „Bambi-Banat"?

- Tržišna mera ove kompanije je konglomerat nekoliko različitih vrednosti. Ako govorimo o knjigovodstvenoj vrednosti našeg kapitala, ona je najmanje 100 miliona evra. Tržišna vrednost je znatno veća i sigurno se multiplikuje više puta. Kada se „Bambi" konstituiše kao sastavni deo neke velike multinacionalne kompanije, kada se naši proizvodi uz pomoć te snage budu plasirali na tržište, tek tada će moći da se govori o stvarnoj vrednosti koncerna „Bambi-Banat".

U razgovoru za Biznis, vlasnik „Swisslion Takovo" izjavio je da je ovaj koncern neprikosnoven lider po obimu proizvodnje, ne samo u Srbiji nego i u jugoistočnoj Evropi. Na kom je onda mestu „Bambi"?

- Većina vodećih domaćih proizvođača konditorske industrije voli za sebe da kaže da je lider. Tu treba biti realan jer se liderstvo meri na više načina. Šest vodećih proizvođača u oblasti konditorskih proizvoda kod nas tačno zna gde je ko u proizvodnji keksa, vafla, slanog programa, čokolade, bombona... „Bambi-Banat" je lider u oblasti keksa i to s pravom možemo istaći, jer tako pokazuju egzaktni podaci. Zauzimamo 40 odsto tržišta keksa u Srbiji, a znamo i svoje mesto u proizvodnji čokolade i čokoladnih proizvoda. Plan je da u 2008. povećamo svoj udeo na deset odsto, što je dosta, imajući u vidu da u ovoj oblasti lidersku poziciju zasluženo dele „milka" i „štark". To je nešto što će nam omogućiti da pređemo granicu od 30 odsto ukupnog tržišta konditorskih proizvoda. Dakle, zauzimamo ukupno četvrtinu tržišta Srbije, a naš krajnji cilj jeste - trećina.

Zna se i mesto „Swissliona" i to po svim grupama koje se prate. I on je sigurno među vodećim proizvođačima hrane. Ne treba u isti koš stavljati sokove, dečju hranu, alkoholna pića, kremove, kao i ono što spada u poljoprivredne proizvode, a naročito u sirovine i poluproizvode, jer se onda zalazi u različite kategorije.

Upozoravali ste na nelojalnu konkurenciju, pa i pokušaje da proizvode „Bambi-Banata" kopiraju neke poznate domaće kompanije. Na koga ste konkretno mislili?

- Neću moći da udovoljim vašoj želji da imenujem neke od proizvođača koji idu lakšim putem i preslikavaju poteze onih koji u razvoju idu korak ispred. Na primer, kada smo se pojavili sa mini proizvodima, odmah su to učinili i drugi. Ne kažem da smo i mi bili do kraja originalni, s obzirom na to da već postoje mini verzije različitih proizvoda. Ali, za one koji nemaju dovoljno jak brend, njegova mini kopija može biti još veći promašaj.

Dugo ste direktor „Bambija", od 1996. godine, što nije čest slučaj na domaćoj privrednoj sceni. Zbog čega ste tako posebni?

- U „Bambiju" sam od 1982. i tri puta sam pokušavao da napravim neku komparaciju kako gledam na njega iznutra, a kako spolja. Ko sam u „Bambiju" kada iza mene stoji tako moćna firma, a ko sam na nekom drugom mestu. Činjenica da sam se tri puta vraćao, pokazuje kolika je snaga „Bambija". Polazio sam od nekoliko elementarnih stvari, kao što su edukacija, svetski standardi, brzo razmišljanje i odlučivanje. Dosta smo tradicionalna kompanija, jer za 40 godina postojanja, tek sam treći direktor. Poslužiću se jednom poznatom poslovicom rimskog filozofa Seneke, koja kaže da vi ne birate profesiju, već profesija bira vas.