Zbog političkog rizika, firmama 2% veće kamate

Srpske firme pod kreditima mogu da budu konkurentne na sopstvenom i regionalnom tržištu samo ako uspeju da dobiju kredit u inostranstvu, pokazuje poređenje kamata koje se na pozajmljen novac plaća u Srbiji i okruženju. U proseku, srpska preduzeća zbog maglovito definisanog „političkog rizika zemlje" plaćaju oko dva procentna poena veće kamate nego njihova konkurencija u Hrvatskoj ili Sloveniji, dok se još paprenije zadužuju, recimo, Makedonci.

Preduzeća u Srbiji su krajem februara bila dužna 6,9 milijardi evra domaćim bankama, ali još više su se zadužila direktno u inostranstvu, za oko osam milijardi evra. Samo u januaru i februaru domaće kompanije zadužile su se u inostranstvu za dodatnih 861 milion dolara, što je za 37,5 odsto više nego u prva dva meseca prošle godine. Razlog za veliko učešće kredita direktno iz inostranstva je što se na njih ne plaća obavezna rezerva NBS, pa su oni i jeftiniji.

Dugoročni krediti za privredu

Banka kamatna stopa

Srbija

Jubmes banka 4,8-10,18

AIK banka 10-12

Inteza od 7,7

Makedonija

Alfa banka Skoplje 7-12

Prokredit 13-19,5

Crna Gora

Hipotekarna banka 8-13,5

Slovenija

Banka Celje 6,75

Bosna i Hercegovina

KIB 8,5-10

Hrvatska

Centar banka 8-13,5

Ipak, ni to više nisu jeftine pare, jer je rizik Srbije poslednjih meseci povećan, a kriza na svetskim finansijskim tržištima uzrokovala je da novac na globalnom nivou poskupi. Ipak, i dalje većina velikih i dobrostojećih kompanija se zadužuje „preko granice", jer sa pozajmicama domaćih banaka nisu konkurentni ni firmama iz okruženja, a kamoli iz EU.

Od srpskih preduzeća koja ne mogu da računaju na ovu vrstu finansiranja, malo njih može iz sopstvenih izvora da kupi opremu, izgradi nove kapacitete, kupi novi poslovni prostor ili nabavi trajna obrtna sredstva, tako da ako žele da šire posao i investiraju, moraju da se oslanjaju na novac banaka. Krediti preduzeća su uglavnom dugoročni, a razlog zašto kompanije sve više beže od zaduživanja u Srbiji su kamate koje idu i preko 12 odsto godišnje, na pozajmice vezane za evro. Kamatne stope su raznovrsne, jer za svaku firmu banka daje posebne uslove, a sve zavisi od veličine preduzeća, likvidnosti i kreditne sposobnosti.

U Intezi dugoročni investicioni kredit košta euribor plus tri odsto, odnosno oko 7,74 odsto, za velike kompanije sa godišnjim prihodom većim od 450 miliona dinara, dok je za dva odsto skuplji kredit za firme sa manjim prometom. U Jubmes banci kamatne stope su od šest do 10,5 odsto za kredite u devizama, dok su kamate na dinarske kredite do 25 odsto. U AIK banci kamatne stope kreću se od deset do 12 odsto. Za velike projekte je obavezan investicioni projekat sa svim elementima za procenu ekonomske isplativosti, a za manja ulaganja biznis plan. Takođe, firma mora sama da obezbedi učešće u finansiranju projekta od najmanje 30 odsto.

Međutim, ni kamate u okruženju nisu mnogo bolje nego u Srbiji, a najpovoljnije dugoročne kredite mogu dobiti Slovenci. Kod njih je godišnja kamata šestomesečni euribor plus marža od dva do 2,2 odsto, što iznosi oko 6,95 odsto godišnje. U Hrvatskoj i Crnoj Gori kamatne stope na dugoročne kredite privredi su slične i kreću se od osam do 13,5 odsto godišnje, ali banka naplaćuje i naknade od jedan do dva odsto, što poskupljuje kredit. U Makedoniji su kamatne stope nešto više nego u Srbiji i kreću se od sedam do čak 20 odsto. Najjeftiniji su krediti u švajcarskim francima, pa je tako kamata na ovu vrstu kredita u Komercijalnoj banci Skoplje oko šest odsto, dok je, na primer, u Prokredit banci u Makedoniji kamata od 13 do 19,5 odsto za zajmove vezane za evro, dok je kamata za kredite u denarima od 20 do 30 odsto godišnje. U Bosni i Hercegovini kamatne stope na kredite do pet godina se kreću od 8,5 do deset odsto.

U svim zemljama zajedničko je da za veće sume i na duži rok otplate neophodna hipoteka kao sredstvo obezbeđenja, a za manje iznose može se položiti zaloga, garancija, jemstvo drugog pravnog lica, depozit u kešu ili menica.