„Crtaći“ protiv jasnog izgovora

Nešto manje do 60 odsto mališana u ranom periodu razvoja ima govorno - jezički problem. Oko 30 do 35 odsto dece koja polaze u školu imaju govorni problem, dok kod 20 odsto mališana koji su se javili za pomoć i njihovi roditelji imaju slične probleme, saznaje „Blic“ od logopeda u beogradskim domovima zdravlja koji rade sistematske preglede dece za upis u prvi razred osnovnih škola.

Najčešći govorni problemi kod mališana su poremećaj artikulacije, međuzubni izgovor glasova, potpuni nedostatak glasa „r“ ili grleno „r“, problem sa glasom „l“, šuškanje „š“, „c“, „ž“, mucanje i usporen razvoj govora.

Logoped u Domu zdravlja „Savski venac“ Lilijana Stanković kaže za „Blic“ da terapija i ispravljanje ovih nepravilnosti u govoru može biti uspešna samo ako se na vreme započne, tačnije čim se primeti da dete ima problem. U protivnom, to može da bude jedan od razloga neuspeha u školi, kao i psihičkih smetnji kod deteta. Međutim, starijima je „tepanje“ obično simpatično, tako da i nesvesno podražavaju nepravilni govor i ohrabruju decu da nastave tako da pričaju.

- Dok su deca mala roditeljima obično ne smeta njihovo tepanje i pogrešan način izgovora. Problemi nastaju tek kada deca dođu u sredinu u kojoj se razlikuju od drugih. Tada se mališani povlače u sebe, a roditelji shvataju da su napravili ozbiljan propust i decu kod logopeda dovode sa zakašnjenjem - objašnjava Lilijana Stanković.

Ona upozorava da je neophodna prevencija govorno-jezičkih poremećaja od samog rođenja. Zbog toga logoped mora biti prisutan u svim domovima zdravlja, vrtićima i školama.

Od prošle godine broj logopeda u domovima zdravlja povećan je sa jednog na dva, a na teritoriji većih opština i više od dva.

- Svaki vrtić bi morao da ima svog logopeda koji će svakodnevno da radi sa mališanima i njihovim roditeljima. Dobro je što privatni vrtići angažuju logopede, tako da se od dolaska deteta otkriva problem i blagovremeno se sanira - ističe Lilijana Stanković.

Ona primećuje i da sve veći broj dece ima problem sa usporenim razvojem govora, što znači da najmlađi kasnije progovaraju i koriste nekompletne rečenice. Uzroke ove pojave, smatra ona, treba tražiti u nedovoljnom bavljenju roditelja decom, ali i dugom gledanju crtanih filmova koji su na stranim jezicima.

Deca sa govornim problemima leče se i u Centru za ranu dijagnostiku i terapiju dece sa oštećenjima sluha „Dečija kuća“ - ORL klinika KBC „Zvezdara“. Mališane u ou ustanovu upućuju pedijatri. Dr Sandra Stojanović primećuje da sve veći broj roditelja uspeva da otkrije problem kod dece i da ih na samom početku dovedu kod lekara.

Leče se i kod privatnika

Pošto se u državnim ustanovama na terapiju kod logopeda čeka nedeljama, ponegde i mesecima, roditelji često decu vode i na privatne terapije. Cena jednog individualnog časa je, zavisno od iskustva terapeuta i težine poremećaja, deset do 20 evra. Deca sa težim poremećajima govora ili sluha najčešće odlaze kod stručnjaka u Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju u Ulici kralja Milutina.