Šlog je zdravstveni i društveni problem

BEOGRAD - Bolnica Sveti Sava je jedinstvena u Evropi, po tome što je jedina specijalizovana za prevenciju i lečenje cerebrovaskularnih oboljenja, a kako je moždani udar najčešći uzrok smrtnosti, ova institucija koja se bavi lečenjem akutnih stanja, zbrinjava veliki broj obolelih i kapaciteti su joj uvek popunjeni.

- U toku jedne godine naša ustanova primi oko 8.000 do 9.000 tzv. ležećih pacijenata, a tri puta više prođe kroz ambulantnu dijagnostiku - kaže u razgovoru za Glas doktor Milan Savić, specijalista neurologije i direktor bolnice. On objašnjava da je i pored toga, što je 250 kreveta, koliki su kapaciteti ove ustanove, uvek popunjeno, u poslednje vreme zaposleni rade u mnogo boljim uslovima, koji se pre svega odnose na bolja sredstva za dijagnostiku i lečenje.

- U januaru smo završili rekonstrukciju dijagnostičkog bloka. Dobili smo novu magnetnu rezonancu i skener. Očekujemo da ćemo ove godini nabaviti i aparat za angiografiju i tako zaokružiti kvalitetnu dijagnostičku celinu - zadovoljno kaže doktor Savić. Ipak, kao prvi čovek bolnice on bi želeo da se poveća fond za lekove, kupi još monitora i infuzionih kompleta i smatra da se uz dobru organizaciju i izuzetnu stručnost osoblja i ovi mali problemi uspešno prevazilaze.

IMA I APARTMANA

Uprava bolnice je odlučila i ostvarila ideju da pacijentima koji imaju bolje materijalne mogućnosti omogući smeštaj u posebnim komfornim sobama, sa posebnim kupatilom, televizorom, telefonom... Sopstvenim sredstvima su opremili 20 apartmana za koje postoji veliko interesovanje i oni su uvek popunjeni.

- Veoma je važno da naglasim da se zdravstvena nega i lečenje pacijenata koji su na ovaj način smešteni ne razlikuje od tretmana ostalih pacijenata. Oni, međutim, imaju posebnu udobnost i mogućnost posete u svako doba, a takva vrsta usluge ih košta od 30 do 50 evra dnevno, jer i apartmani imaju različite kategorije - zaključuje direktor bolnice.

SKUPA BOLEST

- Amerikanci su izračunali da se troškovi koji nastaju posle šloga kreću u rasponu od 50.000 do 220.000 dolara. Ta suma pored troškova dijagnostifikovanja i lečenja, uključuje i deo zarada čitavih timova zaposlenih koji rade na njihovom oporavku. Posle saniranja akutnog stanja proces oporavka uključuje angažovanje socijalnog radnika, psihologa, negovateljica i sl. Važan deo, možda i najveći u ovoj sumi, čine izgubljeni radni dani obolelih i materijalna šteta koja proističe iz njegovog izostanka sa posla i smanjivanje radne sposobnosti. I pored toga što nismo pravili takve računice ubeđen sam da ni u Srbiji ti troškovi nisu ništa niži - smatra doktor Savić.

Pacijenti su uglavnom stariji ljudi, ali među njima ima i mnogo mladih, kod kojih je često mnogo teže utvrditi uzrok pojave ove teške bolesti, jer ima skrivenih razloga njene pojave i uglavnom nisu lečeni od faktora rizika.

Stručni tim ove bolnice se ponosi podatkom da je od avgusta prošle godine počela da se primenjuje i tromboloidna terapija, koja se do sada radila samo u Urgentnom centru. Prednost ove metode je veoma visok stepen izlečenja koji se zasniva na ubrizgavanju leka koji razgrađuje tromb, posle čega dolazi do povlačenja simptoma.

- Najvažnije za uspeh ove terapije je da se obavi veoma brzo, odnosno tri sata od pojave šloga - objašnjava doktor uz napomenu da je pre primene terapije neophodno uraditi čitav niz analiza u kratkom roku. Srbija je, inače, po broju osoba koje dožive šlog u samom svetskom vrhu. Neslavni rekorderi su Rusi i Bugari, ali ni mi ne zaostajemo mnogo. Problem njihovog lečenja je rešen ovakvim bolnicama ili specijalizovanim odeljenjima bolnica širom Srbije.

Četvrtina obolelih ne preživi šlog, a od ostale tri četvrtine, samo jedna četvrtina može da se vrati na posao, što bolest čini ne samo zdravstvenim, već i socijalnim problemom. Kako doktor kaže „čitava armija ljudi prežive moždani udar, ali i izgubi radnu sposobnost, pa im je potreban pratilac ili patronaža“

-Na svu sreću u poslednje vreme je prepoznat i problem koji ovi ljudi imaju kada izađu iz ustanova u kojima provode osam do devet dana, a rehabilitacija institucionalno traje godinu dana - kaže Savić i dodaje da je zadovoljan što se sve intenzivnije govori o hospinsima, odnosno specijalizovanim odeljenjima za zbrinjavanje tih ljudi koji su kod nas uglavnom prepušteni svojim porodicama. On veruje da će se realizovati ideja koja je potekla iz Ministarstva zdravlja da se u opštim bolnicama izdvoji oko deset odsto od ukupnog fonda kreveta za smeštaj i negu tih ljudi.

Sociološki aspekt u Srbiji, podrazumeva pored gubljenja radne sposobnosti obolelog, angažovanje članova njegove porodice koje zbog velikih obaveza i same često odsustvuju sa posla i zanemaruju ne samo profesionalnu, već i porodičnu stranu života, što, kako tvrdi direktor Savić, ima brojne posledice.

- Još je gori slučaj kod naših pacijenata koji nemaju porodicu. I pored toga što postoje brojne službe za rehabilitaciju, obilazak i negu tih ljudi oni ipak nisu pod stalnim nadzorom kako je to organizovano u specijalizovanim ustanovama - zaključuje doktor.

Autor:

Snežana Čelić