Ilegalno prebacivanje preko granice košta od 2.500 do 8.000 evra

NOVI SAD – Prema poslednjim operativnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, u 2006. godini krijumčarenjem migranata u našoj zemlji oštećeno je 79 lica, od kojih su 62 lica strani državljani, a više od polovine njih bilo je maloletno, izneo je Saša Mijalković, docent na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Beogradu. Procenjuje se, kako iznosi ovaj ekspert, da danas u statusu ilegalnih migranata ima između petnaest i trideset miliona ljudi na planeti. Među njima je i između 200.000 i 300.000 mladih devojaka iz istočne Evrope koje ilegalno odlaze u zemlje zapadne Evrope i SAD, a na te iste destinacije svake godine stigne oko pola miliona ilegalnih migranata preko zemalja zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija.

– Cena ilegalnog prebacivanja stranih državljana u Srbiji kreće se od 2.500 do 8.000 evra – otkrio je Mijalković u martovskom broju beogradske onlajn "Revije za bezbednost".

Trećina ilegalaca s Kosova

Prema podacima Saše Mijalkovića, od 30 do 36 odsto ilegalnih migranata, poreklom iz visoko migraciono rizičnih zemalja, na užu teritoriju Srbije ulazi s Kosova i Metohije. Na Kosmet takođe dospevaju ilegalnim ulaskom, i to u blizini graničnog prelaza Ćafa Prušit i preko aerodroma "Slatina" u Prištini.

Prema podacima evropske policije Europol, Srbija je jedna od ključnih destinacija na južnoj balkanskoj ruti krijumčarenja migranata, koja se proteže iz kavkaskih država, Azije i jugoistočne Evrope preko Moldavije, Rumunije, naše zemlje i Crne Gore, ili preko Bugarske, Makedonije i Albanije, odnosno Italije i Grčke u zemlje Evropske unije. Saša Mijalković je pre dve godine u svojoj doktorskoj disertaciji izneo da je najveći broj ilegalnih migranata identifikovanih na teritoriji naše zemlje posle 2000. godine poreklom iz Rumunije, Moldavije, Albanije, Turske, Avganistana, Makedonije i Kine, a zemlje iz kojih dolaze su "visoko migraciono rizične". Na osnovu najnovijih i, kako kaže, pouzdanih podataka do kojih je došao, na taj spisak dodao je i ilegalne migrante iz Nemačke, Bugarske, Bangladeša, Irana, Alžira i Pakistana.

– Njihovo krijumčarenje organizovali su pojedinci i grupe s područja zemalja porekla, zemalja tranzita (Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Italija ili Nemačka) i s područja Srbije i Crne Gore – kaže Mijalković.

On navodi i da iskustva iz skorašnje domaće prakse pokazuju da su lica iz zemalja bivšeg SSSR-a često u Srbiju dolazila legalno, gde su snabdevana falsifikovanim pasošima Rumunije ili Bugarske (koje su tada bile na tzv. beloj šengenskoj listi), pomoću kojih su ilegalno odlazila u Italiju".

Ogroman "taman broj"

– Praksa je pokazala da ilegalne migrante najčešće krijumčare međunarodne kriminalne organizacije, dok ih mogu uspešno krijumčariti i grupe od četiri i više članova. U ilegalnom prelasku državne granice učestvuje prosečno 20 osoba s različitim zadacima. Prema izveštaju Interpola, u Evropi je aktivno više od 100 takvih grupa – iznosi Mijalković.

Zbog "izuzetno velikog tamnog broja" krijumčarenih migranata u Srbiji, veoma je teško, po tvrdnjama Mijalkovića, doći do verodostojnih podataka, a o tome nema ni posebnih policijskih izveštaja dostupnih javnosti. On pritom napominje da je krijumčarenje migranata tek pre dve godine, novim Krivičnim zakonikom, označeno kao krivično delo, a kazne se kreću od tri meseca do deset godina zatvora.

Poznato je da su u 2004. podnete 33 krivične prijave protiv 64 lica zbog krijumčarenja 229 ilegalnih migranata stranih državljana, a u 2005. godini podneto je 37 krivičnih prijava protiv 87 lica, od kojih su 73 bila državljani SCG, pet Kinezi, četiri iz Bosne i Hercegovine, trojica državljani Makedonije i po jedno lice iz Holandije i Indije. Oni su počinili 37 krivičnih dela krijumčarenjem 219 migranata. Od tog broja ilegalnih migranata, 21 je bio državljanin naše zemlje, 92 iz Albanije, 56 iz Kine, 29 iz Turske, četiri državljanina Bangladeša, dva iz Pakistana, osam iz Indije, dva iz Ukrajine, četiri iz Šri Lanke i jedan Rumun.

Ilegalni migranti u srpskim zatvorima bez prava na advokata

Otkriveni ilegalni migranti najčešće traže azil. Međutim, kako ukazuje Saša Mijalković, njih policija najčešće prosleđuje sudiji za prekršaje, a posle izdržane zatvorske kazne smeštaju ih u prihvatilište za strance, gde čekaju utvrđivanje identiteta i dobijanje dokumentacije neophodne za povratak u matičnu zemlju. – Za vreme boravka u zatvoru nemaju pristup advokatu, pa ne mogu da ostvare ni pravo na azil – ističe Mijalković, ali i napominje da je gotovo pravilo da se žene i deca "prosleđuju" UNHCR-u.