Priče o životinjama

Pošlo joj je za rukom da prevari Evu. Njenim nagovorom prvi ljudi su kušali sa drveta saznanja, a potom bili kažnjeni i proterani iz rajskog okrilja. Donela im je slobodan izbor, prkos i samoosvešćenje, autoritet znanja nasuprot dotadašnje vere. Pokazala je ljudima da postoji još nešto izvan pokornosti i poslušnosti Bogu. Bila je prvi donosilac dostojanstva a, kako se ubrzo pokazalo, i prokletstva.

Uprkos božjoj zabrani, zmija je bila ta koja je obećala Adamu i Evi da će kušanjem sa drveta saznanja biti kao bogovi. Shodno tome, ako je Bog u pravu – znanje čoveku donosi bol, ako je u pravu zmija – znanje ga izjednačava sa Bogom... I desilo se i to, drvo saznanja zaklonilo je drvo života...

Tumačenja i analize različitih zanimljivih tradicija i protivrečnih učenja na ovu temu, kao i iščitavanje pomenutih simbola i arhetipova mogu se čuti svakog ponedeljka od 19 časova u Narodnoj biblioteci Srbije gde se održava ciklus „Filozofske životinje”. Predrag Krstić, mr filozofije i istraživač-saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju iz Beograda izlaže delove svojih višegodišnjih istraživanja o pojavamaživotinja u, pre svega, filozofskoj literaturi Zapada, govori o simboličkom sadržaju koji one sobom nose, i priča o njihovoj metaforičkoj vrednosti...

– Ovo bi se pokazalo neizvodivim ili makar nedovoljnim ukoliko se barem delom ne pristupi nekoj vrsti uporedne analize. Ukoliko se, dakle, ne zakorači i u druge, neevropske kulturne krugove, kao i u vanfilozofsko nasleđe: religijsko, antropološko, etnološko, psihološko i umetničko. Pri tom je namera bila da svaka od „životinja” ispriča neku priču, da ilustruje neki problem, da provocira neko od onih „večitih pitanja”,i da posvedoči o pokušajima odgovora na njih; o različitim viđenjima, doktrinama, stavovima koje je istorijsko predanje iskušalo i u različitim odnosima koje smo, povratno, mi, ljudske životinje, zauzimali prema onim ne-ljudskim životinjama. Tako, na primer, ptice otvaraju i oživotvoruju problem samoće i društvenosti. I ne rešavaju ga, naravno, ali nude mnoga rešenja. To može izgledati isto – samo onima koji tragaju za konačnim rešenjima, kaže Predrag Krstić.

Nekako očekivano, životinja o kojoj je bilo reči na prvom predavanju bila je – zmija?

– Zmija je, kao i većina životinja, u sebi zdvojen, polivalentan simbol: i opasna i lekovita; i odvratna idostojna poštovanja; i na neki perverzan i, dakako, intrigantan način privlačna i verovatno arhetipski odbojna.Našu tradiciju je dodatno obeležilo to što se našla na samom početku istorije: u biblijskoj Knjizi postanja prve ljude navela je na... I tu počinje pojmovni zaplet: svojom sugestijom Evi da uzbere sa drveta saznanja dobra i zla navela je na greh, na oholost, na prestup, ogrešenje o božju milost i zapovest, na pad, na izgon iz Edena, na prokletstvo koje treba iskupiti, na odboženost i raščovečenost. Ili – kako se s druge strane i, makar jednako uverljivo, interpretiralo – upravo na to da uzmemo sudbinu u svoje ruke, da postanemo ljudima, da svojevoljno biramo i gradimo sebe, da odbijemo, koliko god udobni bio, protektorat. Sloboda i znanje su ovde ključne reči za koje zmija u mnogim spisima stoji kao drugo ime, kaže Predrag Krstić.

Nakon predavanja o zmiji i ptici na red, na večerašnjem predavanju, dolaze psi, kako dodaje naš sagovornik, takođe, vrlo različiti, i oni besni i oni pitomi, i oni koje doživljavamo kao najbolje prijatelje i oni koje vidimo kao otvorene neprijatelje.

– Sledećeg ponedeljka biće reči o kravi,i začudićete se koliko se interesantnih asocijacija otvara u vezi sa njom. Najzad će seriju zaključiti jedno čudovište: Sfinga, a detalji o tome će, kako doliči, ovom prilikom ostati zagonetka...

Knjiga Predraga Krstića u kojoj će biti sabrani tekstovi sa predavanja biće objavljena na jesen.

M. Sretenović

[objavljeno: 07/04/2008]