Jeremić: Srpska baština na Kosovu veoma ugrožena

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić upozorio je u Parizu da je srpska kulturna baština na Kosovu i Metohiji veoma ugrožena i zahvalio UNESKO-u na naporima koje ova organizacija Ujedinjenih nacija ulaže kako bi srpski spomenici kulture bili sačuvani.

'Pokušaji da se nagrdi, pohara, spali, oskrnavi i uništi ono što su drugi odavno sagradili, u uverenju da bi takva dela mogla pomoći izmišljanju istorije po sopstvenim potrebama, moraju biti osuđeni na najoštriji mogući način i jasno imenovati upravo onim što jesu - fanatična, vatrena, revoltirajuća dela kulturnog čišćenja', rekao je Jeremić na zasedanju Izvršnog saveta UNESKO, čiji je Srbija član.

'To je realnost na Kosovu - mračna, ružna realnost koja kalja demokratska dostignuća na Zapadnom Balkanu. Nijedan narod ne može graditi zajedničku budućnost na pepelu nestalog nasleđa', ukazao je šef srpske diplomatije.

Jeremić je ocenio da je zaštita i očuvanje kulturnih dostignuća ljudskog roda veliki zadatak pred svima nama, jer ljudsko nasleđe predstavlja temelje identiteta, osnovu razvoja, oruđe za pomirenje i instrument mira.

Ministar spoljnih poslova Srbije podsetio je da su u poslednjih osam godina albanski ekstremisti na Kosovu uništili više od 150 crkava i manastira, od kojih su mnogi datirali još iz 14. veka, od čega samo tokom pogroma iz marta 2004. njih 35.

'Stotine drugih svetih mesta je u opasnosti, što su priznali i UNESKO i njegov Centar za svetsko nasleđe', rekao je Jeremić, dodajući da 'Srbija veoma ceni osetljivost koju je UNESKO pokazao po tom pitanju'.

Šef srpske diplomatije je zahvalio generalnom direktoru UNESKO-a Koićiru Macuri, zatim Italiji, Grčkoj, Češkoj, kao i Savetu Evrope na naporima da se obnovi i očuva srpsko kulturno nasleđe na Kosovu.

Jeremić je, u obraćanju na sastanku Izvršnog saveta UNESKO-a, naglasio da Srbija podržava strukturalne reforme ove organizacije i da izuzetno važnim smatra programe iskorenjivanja nepismenosti, jednakosti polova, kao i strategiju za ojačavanje naučnih kapaciteta na nacionalnom i regionalnom nivou.

Ministar Jeremić je istakao i blisku saradnju Srbije sa UNESKO-om u programu za održivu kontrolu vode i potvrdio spremnost Srpske akademije nauka i umetnosti da bude domaćin međunarodnoj konferenciji o klimatskim promenama, koja će biti održana 2009. godine.

Izvršni savet Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu - UNESKO - sastaje se dva puta godišnje i okuplja 58, od 193 države članice te organizacije Ujedinjenih nacija.

Jeremić: Dugoročni cilj

kompromisno rešenje

Kratkoročni cilj Srbije je da ograniči broj zemlja koje će priznati jednostranu nezavisnost Kosova i Metohije, a dugoročni cilj je postizanje kompromisnog rešanja koje će doneti mir i stabilnost regionu i njegovu integraciju u EU, izjavio je danas šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

'Oni koji su podržavali nezavisnost Kosova, kada su videli da to ne mogu da proguraju kroz Savet bezbednosti UN, odlučili su se da talasom priznavanja jednostrane nezavisnosti stvore situaciju u kojoj bi nezavisno Kosovo postalo strateška realnost', rekao je Jeremić.

U tom cilju vršen je veoma snažan pritisak, ukazao je Jeremić u Beogradu, na međunarodnom seminaru pod nazivom 'Republika Srbija - prioriteti spoljne politike; Kosovo i Metohija - status i bezbednosni izazovi; reforma sistema odbrane'.

Prema njegovoj oceni, nosioci te politike 'sada su nervozni', jer srpska diplomatije ostvaruje rezultate koje nisu očekivali i broj zemalja koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine ostaje veoma ograničen.

'U septembru, na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, institucionalizovaćemo tu većinu i onda ćemo biti u boljoj poziciji za nastavak diplomatske borbe', rekao je Jeremić, imajući na umu glasanje o predlogu da se Međunarodnom sudu pravde uputi zahtev za mišljenje o legalnosti proglašenja i priznavanja jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije.

Nakon toga, pošto bi se pokazalo da će Kosovo ostati u pravno-političkom vakuumu, biće jasno da je neophodno kompromisno rešenje za ovaj problem i onda bi Srbija počela sa ostvarivanjem svog srednjoročnog cilja, koji je, kako je Jeremić rekao, povratak za pregovarački sto.

'Dugoročni cilj Srbije jeste postizanje rešenja koje će omogućiti ostvarivanje naših strateških ciljeva, a to su uspostavljanje mira i stabilnosti u regionu i njegova evropska integracija', rekao je on, ističući da 'zamrznuti sukob na Balkanu može samo doprineti podelama, a ne integracijama'.

Jeremić je ukazao da se, kada su evropske integracije u pitanju, u Srbiji može dogoditi presedan da Evropa jednoj državi ponudi perspektivu članstva, a da ta država tu perspektivu odbije i to na demokratski način.

'Srbi veruju u prosperitet i napredak koji nudi članstvo u Evropskoj uniji, ali više nemaju pozitivno mišljenje o njoj i ne moram da objašnjavam zašto', rekao je Jeremić.

On je naveo da, prema istraživanjima, 70 posto građana Srbije podržava njen evropski put, ali se isti procenat protivi odricanju od Kosova i Metohije po bilo koju cenu.

'Kod građana Srbije postoji konfuzija koje ranije nije bilo. Ta konfuzija je proizvod ovih nesrećnih događaja', rekao je Jeremić, ističući da predstojeći izbori u Srbiji neće biti izbori o politici vezanoj za Kosovo i Metohiju, nego o politici prema EU.

Šef srpske diplomatije je ocenio da 'ko god da pobedi na izborima, neće menjati politiku prema Kosovu' i dodao da sadašnja vlada 'priprema teren za buduću vladu' kada je u pitanju borba za očuvanje Kosova.

Međunarodni seminar na kojem je Jeremić govorio organizovan je u saradnji ministarstava odbrane i spoljnih poslova Srbije i univerziteta Harvard i okupio je visoke predstavnike ministarstava spoljnih poslova, odbrane i unutrašnjih poslova iz većeg broja zemalja Centralne Azije i Balkana.

Tokom dvodnevnog skupa učesnici će u okviru tri panela razmatrati najvažnija spoljnopolitička pitanja Srbije, pitanja u vezi sa Kosovomo i Metohijom i reformom sistema odbrane.