Samardžić: čekamo odgovor Rikera, biće izbora na Kosovu

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardzić izjavio je da još nije dobio odgovor izaslanika UN na Kosovu Joakima Rikera na pismo u kome je Srbija zatražila da se dozvoli održavanje izbora u pokrajini, 11. maja, i dodao da su pripreme na terenu za izbore u toku.

Na konferenciji za novinare DSS-a, Samardžić je kazao da ne bi komentarisao mogucnost da Riker odbije ponudu Srbije za saradnju i naglasio da bi 'trebalo biti strpljiv i sačekati odgovor'.

On je dodao da se pripreme za izbore prave 'kao da je odluka prava' i naglasio da ako Riker bude odugovlačio 'to neće uticati negativno', jer 'teoretski gledano on može da je donese 1. maja, a da je Srbija lako primeni'.

Samardžić je podsetio da je Vlada donela zaključak o održavanju izbora na Kosovu i Metohiji i da je on poslao pismo Rikeru u kome ga je upoznao sa pripremama države za održavanje izbora u pokrajini i zatražio od njega kao od predstavnika međunarodnih institucija da raspiše izbore što je u skadu sa Rezolucijom 1244.

'Ponašamo se u skladu sa Rezolucijom 1244 i nedležnostima koje ima UNMIK s kojim hoćemo da sarđujemo. Zvaničan odgovor Rikera još nisam dobio', kazao je Samardžić i dodao da ne želi da komentariše njegove izjave medijima, kao ni mogućnost da odgovor bude negativan.

Komentarišući otvoreno pismo sadašnjeg i budućeg predsedavajućeg EU, Dimitrija Rupela i Bernara Kušnera, u kome su izneti novi, dodatni uslovi za buduću evropsku integraciju Srbije, Samardžić je kazao da je to pismo 'čudnog sadržaja'.

'Tu postoje tri nova momenta na koje bi trebalo obratiti pažnju. Prvi momenat je da se Srbija posmatra kao jedinstven slučaj, ne samo Kosovo. Srbiji se nagoveštavaju dva nova uslova za proces integracija, prvi je da prihvati Euleks misiju na Kosovu i Metohiji, a drugi je da razvije i ostvari dobrosusedske odnose sa Kosovom kao nezavinom državom', rekao je Samardžić.

On je dodao da ako bi se drugi uslov 'doveo do kraja' to bi značilo da bi Srbija trebalo u najbližoj budućnosti da prizna Kosovo.

'Ovo baca novo svetlo na odnose sa EU. Stav DSS je da su EU integracije nešto na čemu je Srbija kao država insistirala i započela, ali da je poslednjih meseci EU promenila politiku i počela da Srbiji postavlja uslove kakve nije postavljala ni jednoj drugoj državi', kazao je Samardžić.

On je naglasio da u tom svetlu treba posmatrati predizbornu kampanju, jer 'mnoge stranke učestvuju u toj kampanji sa satavom da se bezuslovno ide u integracije ma šta Evropa od nas tražila'.

'Evropa od nas zahteva već da priznamo Kosovo, a bezuslovni ulazak u integracije zanačio bi zapravo to da Srbija priznaje nezavino Kosovo', rekao je Samardžić i dodao da o tome treba da vode 'računa stranke koje bezglavo srljaju u taj proces'.

Govoreći o posledicama oslobađajuće presude bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju pred Haskim tribunalom, Samardžić je kazao da su one velike i da bi svetska javnost trebalo da se 'pozabavi tim pitanjem'.

'Pravne posledice su strašne i po struku i po Međunarodni tribunal, jer je tu pravda najviše stradala i budućnost ljudskih parava na međunarodnom prostoru', ocenio je Samardžić i dodao da su političke posledice takođe velike, posebno za Srbiju koja je imala 'haški uslov' kao osnovni za evropske integracije.

Samardžić je kazao da je osnovno pitanje kako će se EU postaviti prema oslobađajućoj presudi Haradinaju, ako se zna da je proces bio problematičan, da su nestali svedoci, da u obzir nisu uzeta mnoga svedočenja i da se Haradinej branio sa slobode, te da je mogao da utiče na svedoke.

On je ocenio da to dovodi u pitanje 'vrednosnu skalu' EU kada je reč o uslovima koji su postavljani Srbiji i podsetio da su pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju bili prekinuti zbog saradnje sa Haškim tribunalom i nastavljeni tek posle 14 meseci.

'Posle ovoga što se dogodilo pitanje je da li će EU da se izjasni oko presude Haradineju. Ako se ne izjasni i ako bude držala glavu u pesku značiće da ona potvrđuje taj stav, što baca novu senku na međusobne odnose EU i Srbije, jer je Srbija do sada ispunjavala svoje uslove prema Tribunalu', rekao je Samardžić.

On je kazao da će Srbija formalno nastaviti saradnju s Haškim tribunlalom, ali da će pratiti suđenja i presude pred tim sudom, jer je država obavila '95 odsto obaveza prema tribunalu, a tribunal nije obavio ni pet odsto obaveza prema osudi ratnih zločinaca', dodavši da očekuje da će i stručnjaci u svetu dati mišljenje o jdnoj takvoj instituciji.

Ministar za Kosovo i Metohiju je pozdravio stav generalnog sekretara UN Ban Ki-muna da se formira komisija koja bi utvrdila zbog čega je došlo do toga da se 'brutalno nasrne na sudije', 17. marta u Kosovkoj Mitrovici.

Samardžić je kazao da se o sporazumu između Srbije i UNMIK-a, koji je inicirala srpska strana, o prevazilaženju nastalih problema u pokrajini još pregovara.

'Još se pregovara o sporazumu i prelaznom rešenju koje bi trebalo da se napravi. Sekretarijat UN na to gleda vrlo pozitivno. Očekujemo pozitivan odgovor i sporazum koji će olakšati momente na Kosovu i Metohiji kako bi se održao mir i stabilnost', kazao je Samardžić.

Govoreći o kampanji 'Kosovo je Srbija' koju je organizovalo Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, Samardžić je kazao da da se radi o više segmenata te kampanje, kako o istraživanju javnog mnjenja, tako i o lobiranju u svetu i drugim apspektima specifikacije od kojih je svaka manje vrednosti od potrebnog novca da bi se raspisao tender.

On je kazao da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju na osnovu ranijeg pozitivnog iskustva i ranije saradnje biralo agencije koje će raditi tu kampanju.