Hag na led?

Zgrada tribunala

AKO je neko u Srbiji do prošle nedelje mogao da ima apsolutno poverenje u Haški tribunal, oslobađajuća presuda bivšem komandantu OVK Ramušu Haradinaju, morala je da ga podstakne da preispita takav stav. Oni koji ranije nisu krili sumnjičavost prema ovom sudu, puštanjem jednog zločinca na slobodu, dobili su debelo pokriće za svoje pretpostavke.

Nema sumnje, prošlonedeljna skandalozna sudska odluka da Haradinaj ni po jednoj od 37 tačaka optužnice nije kriv, inicirala je u srpskoj javnosti dilemu: kako u ovakvim okolnostima nastaviti saradnju sa Haškim sudom? Zamrznuti je? Koji je smisao ove kuće pravde, ako oni koji su dužni da tamo tragaju za istinom, o njoj prozbore tek kada ovoj kući okrenu leđa?

Novonastalu atmosferu i raspoloženje Beograda prema Hagu već sledeće nedelje “omirisaće” novi glavni haški tužilac Serž Bramerc.

- Srbija neće preći preko odluke Haškog tribunala da se ratni zločinac Ramuš Haradinaj proglasi nevinim - poručio je juče premijer Vojislav Koštunica.

- Po svemu sudeći, EU misli da je njen pravi odgovor da ćuti o odluci da se oslobodi Raumuš Haradinaj i da je najbolje da se pravi kao da se ništa nije dogodilo.

Premijer je ocenio da je Haški tribunal izbrisao razliku između zločinca i nevinosti i na taj način opravdao strašne zločine Haradinaja. Srbija, naveo je, ne pristaje da se opravdaju zločini Haradinaja nad nevinim Srbima i da se sve završi kao jedna medijska tema koja je trajala nekoliko dana.

- Pošto je za EU Haški tribunal svetionik evropskih vrednosti, sada moramo na odgovoran način sa EU da utvrdimo da li institucija koja je izdala uverenje jednom ratnom zločincu da je nevin zaslužuje da se dalje uopšte naziva sudom - ukazao je premijer.

Koštunica smatra da se konačno mora odrediti da li je za EU Haški tribunal “i posle ove mračne odluke svetionik evropskih vrednosti i vrhovno merilo za određivanje evropskih standarda u procesima evropskih integracija”.

- Srbija ima puno pravo da do kraja istraje da se utvrdi da li se Haški tribunal može zvati legitimnim sudom, jer je to obaveza Srbije prema nevinim žrtvama koje su ponižene proglašavanjem Ramuša Haradinaja nevinim - istakao je premijer. Složni u oceni da je presuda Tribunala pogrešna, naši zvaničnici, ipak, ne pominju da bi “zamrzavanje” odnosa bilo opcija. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić najavio je da će Srbija Bramercu ukazati na nepravednost i štetnost presude u slučaju Haradinaj i to ne “da bi se opravdao zastoj u saradnji s Hagom, već zato što oslobađajuća presuda Haradinaju predstavlja veliku nepravdu”.

Da tema rada Haškog tribunala zaslužuje međunarodnu i raspravu u Srbiji, smatra i Jelica Minić iz Evropskog pokreta u Srbiji, ali ona kaže da to ne znači da Srbija može da izbegne svoje međunarodne obaveze.

- Teško je očekivati da će EU odustati od postavljanja uslova Srbiji da sarađuje sa Tribunalom - kaže ona.

Uz ocenu da Unija ne može da odustane od uslova pune saradnje sa Hagom, ona smatra da bi Evropa mogla da olakša komunikaciju sa Srbijom tako što bi se taj uslov postavio za ratifikaciju sporazuma o pridruživanju ili za dobijanje kandidature za članstvo u EU.

I posle svega, ostaje pi-tanje: kako će se u Hagu suditi srpskim generalima sa mnogo tanjim, “komandnim” optužnicama, ako se neko ko je direktno činio zločine pušta na slobodu?

PROFESOR MILAN ŠKULIĆ: ČUDNO

MILAN Škulić, profesor međunarodnog krivičnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu:

- Nesporno je da je presuda doneta pod čudnim okolnostima. Već na prvi pogled videlo se da je bilo zastrašivanja svedoka, pa čak i ubijanja. Takođe je bio i čudan nivo dokaza koji se tražio za dokazivanje krivice Haradinaja, s obzirom na koncept komandne odgovornosti. Ona se u Statutu Haškog tribunala i njegovoj praksi opisuje kao vrlo bliska objektivnoj odgovornosti. Bez obzira na to što OVK nije bio prava vojska, on je imao jasnu i lako dokazivu komandnu strukturu. E. R.

D. R.

* * * * *

SRBI KRIVI ŠTO SU SRBI

MEĐUNARODNI krivični sud za bivšu Jugoslaviju, ili jednostavnije, Haški tribunal, osnovan je rezolucijom Saveta bezbednosti UN 25. maja, 1993. godine. Od osnivanja pa do kraja 2004. godine, kada je bio rok da se završe sve istrage i podignu optužnice, haško tužilaštvo je optužilo 161 osobu. Zvaničnici Tribunala će oštro reagovati i na sam pomen da postoji ikakva veza između nacionalne pripadnosti optuženih i broja optužnica, međutim, kada se one pogledaju, situacija je sledeća:

Pred sudije je izvedeno najviše Srba - ukupno 93. Tačno za dve trećine manje je Hrvata, kojih ima 31. Slede bosanski muslimani sa 14 optuženih, kosovski Albanci sa 6, dok su na začelju trojica Makedonaca.

Srbija takođe prednjači i u broju funkcionera najvišeg ranga koji su optuženi. Od svih bivših jugoslovenskih republika, jedina je predala dvojicu svojih predsednika - Slobodana Miloševića i Milana Milutinovića, potpredsednika Savezne vlade Nikolu Šainovića, nekoliko načelnika Generalštaba, koji su njeni državljani - Momčila Perišića, Nebojšu Pavkovića, Dragoljuba Ojdanića, još mnoge vojne i policijske generale...

Za razliku od njih, na zvaničnom spisku optuženih u Haškom tribunalu nema imena bivšeg hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, uprkos tome što tužilaštvo ima snimak razgovora između Tuđmana i njegovih generala o planu “Oluje”. Njegov cilj, koji je inače potpuno ostvario, da nanese, kako je zamislio, “takve udarce - da Srbi praktično nestanu”, nagradio ga je samo sporednom ulogom za članstvo u udruženom zločinačkom poduhvatu, u optužnici protiv Ante Gotovine.

Nekadašnji predsednik BiH Alija Izetbegović bio je pod istragom, ali ne i optužen.

Ako bi se, recimo, primenili neki drugi parametri, pa se napravio spisak osuđenih na najteže kazne, opet bi Srbi bili na čelu. Na najstrožu kaznu koju Tribunal po Statutu može da izrekne - doživotnu robiju, osuđen je Stanislav Galić. Goran Jelisić i Milomir Stakić već izdržavaju po četiri decenije zatvora, a Radoslav Krstić 35 godina.

Kada se uporedi broj osoba protiv kojih je podignuta optužnica, sa brojem onih koji su osuđeni, ubedljivo najbolje prošli su Albanci - od šestorice optuženih, čak četvorica, i to najviših funkcionera, oslobođeni su svake krivice. Samo dvojica - Haradin Bala i Lahi Brahimaj osuđeni su na 13, odnosno na 6 godina zatvora.

Kada se ovim podacima doda i “prekršajna” kazna Naseru Oriću od dve godine zatvora za užasne zločine nad Srbima, ili Draženu Erdemoviću (pet godina) za hladnokrvno streljanje stotinak civila, dobija se i odgovor na pitanje da li je Haški tribunal ispunio jedan od svojih osnovnih zadataka.

POVUČENE OPTUŽNICE

OD 31 optužnice koliko je Tribinal ukupno povukao, 16 postupaka se završilo zbog smrti optuženih. Od toga, 11 je umrlo i pre nego što su prebačeni u pritvor, a petorica za vreme trajanja suđenja. To su Slobodan Milošević, Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Milan Kovačević i Momir Talić. Milan Babić i Miroslav Deronjić su preminuli tokom izdržavanja kazni.

NAJSKUPLjI MILOŠEVIĆ

SUĐENjE Slobodanu Miloševiću, bivšem predsedniku SRJ i Srbije, bilo je najveće u Haškom tribunalu. Bio je optužen za zločine na Kosovu, u Hrvatskoj, u BiH. U njegov predmet bilo je uključeno najviše ljudi i u tužilaštvu i u sudu, pa se taj predmet pokazao kao najskuplji.

Umro je neosuđen, u snu - kako niko u Tribunalu nije očekivao.

E. R.

HARADINAJEV POKLON ZA MONTGOMERIJA

KRVAVA POSVETA

BILO bi dirljivo, da nije groteskno... “Ambasadoru Vilijamu D. Montgomeriju, s puno poštovanja. Ramuš Haradinaj.” Posveta iz januara 2000, na knjizi “Priča o ratu i slobodi, dijalog s komandantom Ramušem Haradinajem”, kratka, ali više nego jasna. Od osvedočenog zločinca, diplomati čija se zemlja potrudila da te zločine potpiri i kasnije učini sve da ostanu nekažnjeni.

A, knjiga - prodata na sajmu u gomili koju je iznela Ambasada SAD. Za samo 300 dinara. Čitana, vidi se po savijenim stranicama i zaboravljena kada je ambasador napustio položaj.

* * * * * * * *

JOVAN SIMIĆ BIVŠI SAVETNIK PREDSEDNIKA SRBIJE ZA HAG:

PREKID POGUBAN

MADA je u slučaju Ramuša Haradinaja pred Haškim sudom sve bilo postavljeno tako da se dođe do oslobađajuće presude, to ne znači da Srbija treba da se preda i da odustane od saradnje s Tribunalom. Treba da nastavi istragu, a prilike za ponavljanje postupaka će biti - kaže za “Novosti” advokat Jovan Simić, bivši savetnik predsednika Borisa Tadića za haška pitanja i branilac nekih optuženih pred Tribunalom.

Premijer Koštunica zalaže se da EU utvrdi da li je Haški tribunal legitiman sud.

- Pitanje legitimnosti Haškog suda moglo bi da se postavi samo u Savetu bezbednosti koji ga je ustanovio, dok EU nema nikakve veze ni sa osnivanjem, niti njegovom legitimnošću. Ta ideja je, mislim, više politički promovisana. Ali, slažem se da treba da pokušamo da iskoristimo sva pravna i politička sredstva u borbi za očuvanje integriteta zemlje.

Kako se, onda, boriti protiv odluka Tribunala koje su nepravedne naočigled cele svetske javnosti?

- Neke odluke treba obarati u dužem periodu. Bez obzira na presude, naša država ima kapaciteta i mora da nastavi sopstvene istrage. Postoji mogućnost revizije postupka koja zbog utvrđivanja istine može da se pokrene kasnije, ukoliko se skupe činjenice i dokazi koji će da pobijaju presude.

Kako da radi?

- Još davno sam predlagao da se osnuju ekspertski timovi koji bi se bavili segmentima koji su bitni za gotovo sve optužnice u Hagu. Recimo, Hrvatska, Kosovo i BiH vrlo ozbiljno su sarađivali s Tribunalom, napravili partnerski odnos, jurili zločince, koji su, doduše, bili Srbi, ali su tako branili svoje.

I slučaj Orića je zapamćen po smešno maloj kazni?

- Mi možemo da oborimo odluke samo ako pokažemo da sud nije dobro radio. Potrebno je da pokažete nameru da se određeni deo populacije okrivljuje i izriču mu se drakonske kazne, dok se drugi kroz oslobađujuću presudu ili manju kaznu zatvora abolira. Uvek u obrazloženju presude stoji da sud nije imao dovoljno dokaza ili da nije dokazana krivica van svake razumne sumnje. Ali, ako vi predate dokaze, onda legitimno možete da odete u UN i da ih predočite. To je jedini način, uz podizanje kredibiliteta naše države. Setimo se slučaja Hadžića. Čim je javljeno da on treba da bude uhapšen i isporučen, i da bi se njegov predmet dao Beogradu na dalje postupanje, neko mu je to javio, on je pobegao, i od tada nas tretiraju kao saučesnike, neodgovorne, lažove... Rasim Ljajić je dosta podigao naš kredibilitet, ali to još nije dovoljno.

Očekujete li da će biti žalbe Tužilaštva na presudu Haradinaju?

- Ne bi čudilo da je ne bude, jer je Tužilaštvo je u velikom broju slučajeva nespremno, bez kompletne dokumentacije, nestručno. Verujem, ipak, da će, alibija radi, doći do žalbe.

Haradinaj je neke podatke iznosio u svojoj knjizi, pojedini svedoci su ubijeni?

- Ne znam čime se sve raspolagalo tokom suđenja, ali ako je dvoje svedoka ubijeno, ako je Karla del Ponte u više navrata tvrdila da ima velikih pritisaka na svedoke, onda je očigledno da Unmik nije odradio dobro svoj posao, pošto je bio nadležan za njihovu zaštitu. Postavlja se pitanje da li slučajno ili namerno Tribunal nije uzeo u zaštitu te svedoke. Tužilaštvo je moralo da preduzme neke korake i niko ne može da me ubedi da Unmik ne bi radio po nalogu Tribunala. Tu ne mogu da verujem u slučajnosti.

Čujemo i predloge da treba da zamrznemo saradnju s Hagom?

- Bez obzira na sve, saradnja ne sme da se shvati kao ucena od međunarodne zajednice, već zarad nas samih moramo to da uradimo.

Bez obzira na to što sami kažete da taj sud ne radi dobro?

- Tako je. Ako već nismo bili dovoljno pametni u doba Miloševića i radikala, pa smo dozvolili da to rade neki drugi umesto nas, onda to treba završiti do kraja. Možda bih podržao ideju da se osumnjičeni uhapse i da im se sudi kod nas.

MORAMO DA PRESEČEMO

Ako država želi pravdu i istinu o pitanju svakog optuženog, smatrate li da treba da ih šalje u sud u kome, očigledno, nema pravde?

- Ako se tako posmatra, onda mora da se preseče, da se naprave kapaciteti da im se ovde sudi. Ajde da uhvatimo Mladića ili Hadžića i da im se ovde sudi. Ali bez montiranja procesa, jer će to biti još gore.

KARLIN SKANDAL

DA li senku na pravednost Haškog suda baca i knjiga Karle del Ponte “Lov”?

- Blago rečeno, izdavanje knjige u ovom trenutku je skandal! Tu se iznose podaci okvalifikovani kao tajna. Svako od nas ko je bio u kontaktu s njom bio je u obavezi da o tim podacima ćuti, dok ona sada to priča da bi uvećala popularnost ili svoj kućni budžet. To nije moralno. Mnogo važnije jeste što nam direktno stvara problem da obavezu prema Tribunalu izvršimo do kraja, jer otkriva metod po kojem radimo, pa optuženi koji su još na slobodi mogu da ga osujete.

Dušica Radeka

* * * * *

ADVOKAT TOMA FILA:

OVO JE PORAZ DRŽAVE

POZNATI advokat Toma Fila, koji je i sam često u Hagu, za “Novosti” je rekao:

- Kakvo iznenađenje? To se i ranije znalo! Ko se sada buni? Batić, koji nije uradio ono što je trebalo? Pa, lično mi je Karla del Ponte rekla da nismo dali dokaze protiv Haradinaja! Haški tribunal nikada nije ni imao cilj da doprinese pomirenju ljudi u regionu, već da oslabi Srbiju. Iako po statutu treba da se finansira iz budžeta UN, sada ga plaćaju samo Amerikanci, jer niko drugi neće za njega da da ni žutu banku.

Prema Filinim rečima, “da se nešto događa, bilo je jasno još kada smo predali predsednika, načelnike Generalštaba i policiju. Kada je Haradinaj platio advokate šest-sedam miliona evra, znao je šta plaća”.

- Srbija sada ne može ni da nastavi saradnju sa Hagom niti da je prekine, jer je na nuli - kaže Fila. - Da li je možda posle oslobađanja Haradinaja neko od političara zatražio da se Srbima koji su optuženi u Hagu sudi u Srbiji? Nije! Zato što je Srbija jedina država koja se stidi svojih ljudi koji su tamo! Svi se ostali ponose. Zato je pravo pitanje šta je država uopšte uradila da do ovoga ne dođe!

E. R.

* * * * *

ZORAN KRASIĆ, ŠEF TIMA ZA ODBRANU VOJISLAVA ŠEŠELjA:

SIGURNA KUĆA ZA TERORISTE

FUNKCIONER SRS Zoran Krasić izjavio je juče da je tužilaštvo u Hagu sigurna kuća za teroriste.

Krasić, koji je i šef tima za odbranu Vojislava Šešelja, ocenio je da se Tribunal nalazi na putu priznavanja nezavisnog Kosova i od teroriste pravi verifikovanog borca za slobodu. On je naveo i da se pravosnažno osuđeni teroristi koriste kao zaštićeni svedoci u procesu protiv Šešelja.

- Neki su se tek sada setili onoga što je SRS još od osnivanja Haškog tribunala potencirala, da postave pitanje legitimiteta tog suda. Haški tribunal je sud za Srbe, a ostali su dekoracija za evrofanatike i one koji su 50 Srba izručili Hagu.

On je zaključio da bi svi do sada osuđeni Srbi u Hagu, posle oslobađajuće presude Haradinaju, morali da traže reviziju sudskog postupka.

* * * * *

KAKO HAG IGNORIŠE DOKAZE

PLjUNULI NA ISTINU

SUDSKOM veću Haškog tribunala na neobjašnjiv način nisu bili dovoljni ni silni dokazi o nesumnjivoj krivici Ramuša Haradinaja, koje je kao svedok predočio Zoran Stijović, nekadašnji šef analitike Državne bezbednosti Srbije na Kosmetu. Ispitivan je 4, 8, 9. i 10. oktobra prošle godine u procesu protiv Haradinaja, Brahimaja i Baljaja, mada je njihova odbrana pokušala na sve načine da ga izbegne kao svedoka tvrdeći da su njegova saznanja iz druge ruke i da zločine nije neposredno video.

U jednoj od pauza, posle unakrsnog ispitivanja advokata odbrane, poslužilac Tribunala doneo mu je koverat. Stijović je tada zvanično obavešten da Sud prihvata njegovo svedočenje i svih 78 dokaza, kao i da će njegova objedinjena izjava biti dokazni materijal u postupku. U potpisu je bilo ime Karle del Ponte.

Stijović je dokaze o zločinima albanskih terorista, pa i Haradinaja, publikovao u knjizi “Kosmet, moje svedočenje”. U njoj, između ostalog, navodi da je Haradinaj posle sukoba sa policijom 24. marta 1998. godine, kada je bio ranjen, kada se oporavio preuzeo punu kontrolu u selima Glođane, Ratić, Rznić, Dubrava i Dašinovac, na području opštine Dečane.

Na podugačkom spisku zločina mnoštvo je imena Srba, ali i “nelojalnih” Albanaca, među kojima: Milke i Milovana Vlahovića, Miloša i Milice Radunović, Slobodana Radoševića, Radeta Popadića, Nikole Jovanovića, Zenuna Gašija, Misina i Saljija Beriše, Vukosave Marković, Darinke Kovač, Srđana Perovića, Vučića Vukovića, Novice Vujisića, Izeta Gutića... Sve jasne i očigledne dokaze Tribunal je zanemario. Zašto?

M. R.