Živojin Đorđević: Vratiću Srbiju na vinsku kartu sveta

Posle standarda koje je postavio „Nekst", trenutno ne postoji zemlja na planeti sa kojom Srbija ne može da se takmiči u kvalitetu sokova. Namera mi je da to isto postignem i sa vinom. Na vinskoj mapi Evrope Srbija je nekada bila peta, a na svetskoj dvanaesta zemlja. Danas na toj mapi ne postojimo, a ni jedno vino sa ovog područja nije uzeto na testiranje. Ubeđen sam da ćemo do 2010. vratiti Srbiju na vinsku mapu sveta, a vrlo brzo moje vino biće u kartama najboljih restorana sveta, kaže u razgovoru za Biznis Živojin Đorđević, vlasnik nove „World of Wine" vinarije. Ovo je njegov prvi intervju kao vlasnika novog brenda, jer je do sada bio poznat kao tvorac „nekst" sokova i prvi čovek kompanije „Freš end ko" koju je pre dve godine prodao „Koka-Koli". Đorđević kaže da je posle „Neksta" vrlo brzo shvatio da ne treba da odustaje od onoga „što najbolje zna da radi" - od prerade voća, ali ovog puta, odlučio je da se posveti grožđu i pravljenju vina i zato je kupio najsavremenije mašine za ovu delatnost. Đorđević tvrdi da je njegova vinarija po tehničkoj opremljenosti među prve tri u Evropi.

Kako ste se odlučili na proizvodnju vina? Jeste li razmišljali da napravite novi brend sokova poput „neksta"?

- Teško je napraviti bolji sok od „neksta", a i nije inspirativno dva puta trčati isti maraton, jer sam u oblasti proizvodnje sokova već dostigao maksimum. Finale sa „Nekstom" bilo je prilično prozaično, imali smo investiciju od 15 miliona evra, koja je trebalo da donese prihod od 40 miliona evra, ali desilo se da naručena oprema i montaža kasni devet meseci, prihod je izostao, što nas je finansijski uzdrmalo. Krenuli su problemi i na kraju odluka o prodaji. Iako prodaja nije bila planirana, tom transakcijom smo na kraju svi bili zadovoljni, i radnici i „Koka-Kola" i ja. Posle „Neksta" bilo je teško pronaći novu ljubav, ali našao sam je u vinu, koje je moja dugogodišnja pasija. U martu 2006. prodao sam „Nekst", a već u junu počeo da nabavljam opremu za vinariju koja je sada najmodernija u regionu i među najbolje tri u Evropi. Brend sam nazvao „WOW", što su početna slova od „World of Wine by Živojin Đorđević" (Svet vina Živojina Đorđevića). Obično se vinarije nazivaju po imenima vlasnika, ali ja sam želeo da moja vinarija nosi ime po efektu oduševljenja koju treba da izazove - WOW, u smislu - veoma dobro vino.

Kažete da je to jedna od tri najmodernije vinarije u Evropi. Koliko ste uložili u ovaj posao?

- U proizvodnji modernih vina obavezne su dve stvari: odlično grožđe i sjajna tehnologija. To je nerazdvojivo, jer ako nemate dobro grožđe, uzalud vam je tehnologija i obrnuto - od dobrog grožđa sa lošom tehnologijom možete da dobijete loše vino. Zato na Paliću, gde nam se i nalazi vinarija, na 225 hektara, što naših, što iznajmljenih, gajimo belo grožđe. U Negotinskoj krajini imamo oko 200 hektara na kojima raste fenomenalno crno grožđe. Kupio sam najbolje mašine, a cela investicija za sada me je koštala 16,5 miliona evra. Naravno da će se tokom godina ulaganja povećavati. Proizvodnja vina je posao u koji ne ulazite ukoliko niste spremni da najmanje prve tri godine ulažete ne očekujući profit.

Da li je investicija počela da vam se vraća?

- Još ne. Onaj ko se bavi proizvodnjom vina mora da bude spreman da na prve prihode čeka nekoliko godina. Nedavno su u prodaju pušteni prvi litri našeg vina iz berbe 2006, a te sezone smo dobili ukupno 900.000 litara. Vino od prošlogodišnje berbe tek je na zrenju. Ukupno na ovim poslovima radi 150 ljudi, dok njih 40 radi u samoj vinariji. Želimo da spojimo vinsku tehnologiju Novog sveta na vinskoj mapi Čilea, Kalifornije, Novog Zelanda sa evropskim kvalitetom grožđa. Naša vinarija dozvoljava širenje kapaciteta, a trenutno možemo da proizvedemo nekoliko miliona litara vina godišnje, ali to zavisi od berbe.

Koliko koštaju vaša vina?

- Iako su sva naša vina izuzetnog kvaliteta, postoji klasifikacija, kao rezultat pažljive selekcije. Od istog grožđa i dva ista tanka, uz isti tretman, obično je jedan tank malo bolji. Zašto je to tako, ne znamo, jer već 6.000 godina niko nije otkrio tajnu vina. Trenutno najelitnije naše vino koje će se prodavati u ograničenoj, zlatnoj seriji trebalo bi da bude u klasi svetskih vina i prodavaće se po ceni od osam do 15 evra. Druga, srebrna serija vina pojaviće se u široj potrošnji i koštaće oko pet evra, a ljudi će imati priliku da popiju vrhunsko vino po popularnoj ceni. To vino bi trebalo da bude takmac uvoznim vinima koja koštaju do deset evra. Ispod ove dve grupe vina nećemo ići, jer je tehnologija vinarije takva da ne može da proizvede loša vina.

Kakva je vaša šansa u trci sa velikim svetskim proizvođačima vina, koja imaju dugu tradiciju?

- Nikada nisam previše razmišljao o konkurenciji. Svaka čast tradiciji, ali ona može da bude i ograničavajuća u napretku. Više volim da se bavim kvalitetnim inovacijama, u tom slučaju konkurencija razmišlja o vama. Verujem u kvalitet. Namera nam je da u Srbiji zauzmemo dobar deo tržišta, a mislim da ćemo u grupi malih porodičnih vinarija moći da se plasiramo u mnoge zemlje sveta.

U procesu privatizacije kupili ste dva preduzeća - poljoprivredno preduzeće „Ljutovo" iz Ljutova i „Medoprodukt" iz Tavankuta. Kako posluju te dve firme?

- Zadovoljni smo načinom poslovanja oba preduzeća. Ona se bave svojim osnovnim delatnostima, preradom voća i povrća i ne učestvuju u poslu sa proizvodnjom vina. Oba preduzeća zajedno donose nam godišnji prihod od desetak miliona evra.