Pravna rampa za ambiciozne planove Miškovića i Beka

Dragan Đilas, ministar bez portfelja i kandidat Demokratske stranke za gradonačelnika Beograda, traži da se utvrdi šta je sa parcelom na kojoj je Luka Beograd, čiji su vlasnici Miroslav Mišković i Milan Beko. On traži utvrđivanje karaktera ovog ekskluzivnog zemljišta na 100 hektara a koji nije pod objektima Luke Beograd. Kao i preciziranje koji objekti imaju privremenu ili trajnu dozvolu.

Beko i Mišković, kao vlasnici Luke Beograd, ne mogu po automatizmu da dobiju pravo gradnje na 100 hektara ekskluzivnog zemljišta, ako su samo njegovi korisnici po osnovu prava nad korišćenjem objekata, smatraju uglavnom svi kandidati za gradonačelnika Beograda, ali i gradski javni pravobranilac.

- Sve dok ne budu rešeni imovinsko-pravni odnosi, Beko i Mišković imaju pravo korišćenja zemljišta, ubiranja prihoda, ali ne i da ga otuđe ili da grade na njemu - tvrdi Strahinja Sekulić, gradski javni pravobranilac.

Član 2, Zakona o prometu nepokretnosti, kaže da pravo svojine ima tri elemenata: pravo korišćenja, upravljanja i raspolaganja. Pravo korišćenja samo je jedan elemenat svojine, i ono se daje dok se drugačije ne odluči. - Ako je država upisana kao vlasnik zemljišta, ona ima sva tri ova elementa i prenosi samo jedan elemenat na onog ko ima pravo korišćenja - navodi advokat Jelisaveta Vasilić, inače bivši sudija Višeg trgovinskog suda.

Ona ne zna ništa o konkretnom slučaju, da li je država prenela pravo vlasništva, raspolaganja ili korišćenja na Luku Beograd. Vasilić, međutim, ističe da je to precizirano ugovorom. Ako je država ugovorom prenela pravo svojine, onda, smatra Vasilićeva, ona ima problem. Odnosno, ako Luka Beograd ima sva tri prava svojine, može da koristi, raspolaže, prodaje i gradi. Ali ona dodaje da je zakonom jasno određeno i nad kojim zemljištem se može graditi. Ukoliko je reč o javnom građevinskom zemljištu, pravo gradnje Luci Beograd je isključeno. Takvo zemljište nije u prometu, za razliku od onog koje se karakteriše kao ostalo.

Vasilićeva zato podržava Đilasovu inicijativu da se utvrdi karakter zemljišta i precizira da podatke o tome moraju imati opštine.

U gradskom javnom pravobranilaštvu kažu da je oblast prava na gradnju na osnovu vlasništva nad objektima bazično neregulisano, te da je za to neophodna dogradnja normativnog okvira za regulisanje svojinskih prava.

U javnom pravobranilaštvu Beograda kažu da je utvrđeno vlasništvo nad parcelama na potezu Ada Huja od 100 hektara, što je prvostepenom odlukom Drugog opštinskog suda oduzeto Luci Beograd i vraćeno gradu.

- Vlasnik je država a korisnik grad Beograd. To je naše. Sada, u saradnji sa Direkcijom za gradsko građevinsko zemljište hoćemo da izvršimo premeravanje i identifikaciju parcela i njihovo tačno označavanje. Dok utvrđujemo šta je naše, ne može da se gradi ništa - kaže Sekulić.

Aleksandar Popović, kandidat Demokratske stranke Srbije za gradonačelnika Beograda, kaže da je u rešavanju ovog problema neophodno striktno sprovesti zakon.

Biljana Srbljanović, kandidat Liberalno demokratske partije, kao najveću kočnicu za rešavanje problema utvrđivanja karaktera zemljišta i svojinskih odnosa vidi u tome što su evidencije neuredne, a vlasništva vrlo često nejasna.

- Rešenje je uređivanje evidencija, za šta nije potreban novac, već politička volja, znajući da se time ukida prostor za prevare, manipulacije, korupciju. Potrebno je vraćanje gradu onoga što mu pripada i sprovođenje transparentnog procesa privatizacije - navodi Srbljanovićeva.