Bolje da propadnemo sami nego sa „Atekom“

BEOGRAD - Agencija za privatizaciju će prepustiti Vladi Srbije konačnu odluku o tome da li „Ateku“ treba još jednom produžiti rok za uplatu prodajne cene za Rudarsko-topioničarski basen „Bor“. Ovoj austrijskoj firmi u petak u ponoć istekao je rok da uplati dodatnih 316 miliona dolara, od ukupne kupoprodajne cene od 466 miliona, i dostavi garancije na 60 miliona dolara za dobro izvršenje posla. Agencija je odbila prvi predlog „Ateka“, poslat u petak, da odmah uplati 230 miliona dolara, što je sa već uplaćenih 150 miliona ukupno 380, i garancije na 60 miliona dolara, a da dodatnih 86 miliona legne na račun za 60 dana. „Atek“ je, posle saopštenja Agencije da će raskinuti ugovor ako ne uplate novac, objavio da odustaje od posla, da bi u pet minuta do ponoći predložio da 86 miliona uplati za 30 dana, kao i da poveća obaveznu bankarsku garanciju sa deset na 15 miliona dolara, koji bi u slučaju raskida ugovora pripala državi.

U Agenciji kažu da će, imajući u vidu značaj RTB-a za privredu i kompleksnost novonastale situacije, insistirati da se sutra sastane Odbor za nadzor i sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB „Bor“. Tom sastanku trebalo bi da prisustvuju predstavnici rukovodstva i svih reprezentativnih sindikata RTB-a. Na osnovu te odluke biće upućen predlog vladi koji bi bio razmatran na sednici u četvrtak. Predsednik Odbora je ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a članovi su četiri ministra i direktor Agencije za privatizaciju Vesna Džinić.

OPET DOJČE BANKA

U „Ateku“ su prilikom odustajanja saopštili da je „konzorcijum banaka, koji je prvobitno bio nosilac čitavog kreditnog aranžmana, doneo odluku da ne finansira nikakve projekte u Srbiji do kraja godine. Austrijska firma, prema pisanju bečkih medija, nije uspela da obezbedi novac za RTB jer su se povukle pojedine banke iz konzorcijuma, koje je trebalo da kreditiraju. Prema jednima, povukla se Dojče banka, koja je trebalo da obezbedi oko 50 miliona dolara, a prema drugima, i još nekoliko banaka, koje su procenile da je „Atek“ prezadužen. Inače, Dojče banka je trebalo da bude glavni finansijer koncesije za autoput Horgoš - Požega, ali je krajem marta zatražila dodatni rok do kraja godine.

Mlađan Dinkić smatra da je privatizacija RTB-a kompleksno pitanje i da je najbolje da odluku o njemu donesu Odbor i vlada. „Odluka o prodaji ‘Bora’ mora biti doneta pažljivo“, rekao je Dinkić, koji nije želeo da iznese lični stav i dodao da očekuje da će „svi ministri biti na visini zadatka“.

U slučaju da vlada odbije zahtev „Ateka“ pregovaralo bi se sa drugorangiranim ponuđačem, ruskom kompanijom SRM, čiji vlasnik je Oleg Deripaska, koja je ponudila 370 miliona dolara. Prvi tender za prodaju RTB-a je poništen jer rumunska kompanija „Kuprom“ ni u dodatnom roku nije uplatila 400 miliona dolara. Sada je vladi lakše jer, zbog promene zakona, odmah može da pregovara sa Deripaskom.

Problemi „Ateka“ sa obezbeđivanjem novca kod stručnjaka povećavaju sumnju u pozitivan ishod cele transakcije, posebno kada se zna da će dosta novca biti potrebno za saniranje ekološke štete, odnosno poštovanje domaćih propisa o ekologiji. Iznos za ulaganje u zaštitu životne sredine mogao bi da dostigne i oko 250 miliona dolara, a s obzirom na to da se država obavezala da obezbedi samo 50 miliona, ostalo će pasti na pleća Mirka Kovača, gazde „Ateka“. Uz 466 miliona dolara za RTB, 180 miliona za obavezne investicije i 200 za ekologiju, cela transakcija bi mogla da bude prevelik zalogaj za ovog investitora. Otežavajuća okolnost je i da ulaganja u ekologiju moraju da se ostvare za tri godine.

I Mlađan Dinkić je u petak izjavio da „ako investitor nije u stanju da poštuje ugovor u pogledu uplate cene koju je sam ponudio, kako može da mu se veruje da bi on upravljao borskim basenom i u narednom periodu izvršio sve ugovorom predviđene investicije.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, smatra da to što radi „Atek“ liči na pokušaj cenkanja sa Agencijom za privatizaciju, koja, ako bi to prihvatila, šalje loš signal drugim investitorima da isto to mogu da pokušaju. „Jednom su im već izašli u susret i odložili uplatu. Ključni je problem što je „Atek“ izlicitirao visoku cenu i zato ne može da nađe finansijera koji veruje da je investicija isplativa“, kaže Pavlović i dodaje da se sada pokazuje da je njihova čitava finansijska konstrukcija za „Bor“ na klimavim nogama. On napominje da su i netačne tvrdnje da Austrijanci imaju teškoća sa obezbeđenjem novca zato što je trenutno u svetu kriza finansijskih ulaganja. Pavlović navodi da pozivanje na nestabilne političke prilike u Srbiji takođe nije važeći argument jer je ulaganje u rudnike posao na dugi rok od najmanje 10 do 15 godina.

„Atek“ je inače kao jedan od razloga za odustajanje naveo sudsku tužbu grčkog „Mitilineosa“ protiv RTB-a zbog dugovanja od 65 miliona dolara, koja bi trebalo da plati novi vlasnik. U Agenciji za privatizaciju kažu da „Atek“, odnosno firma koja bude postala vlasnik RTB-a ne preuzima nikave obaveze, pa ni dugove, jer kupuje domaću firmu kao imovinu. „Bilo kakve tužbe ili dugovanja nemaju veze sa ‘Atekom’. Posle završetka procedure oko uplate novca, država će raspisati poziv poveriocima da prijave potraživanja. Kada se tačno odredi ko koliko potražuje, znaće se ko će koliko dobiti“, objašnjavaju u Agenciji i dodaju da se dugovi RTB-a procenjuju na oko pola milijarde dolara. Firmi „Mitilineos“ RTB je dugovao oko 4.000 tona bakra, s tim da je nešto i vraćeno. Osnovni dug Grcima bio je 22 miliona dolara, ali je sa kamatama narastao da pomenutih 65 miliona. Osim potraživanja „Mitilineosa“ postoji još nekoliko spornih dugova, a za neke od njih se i vode sporovi na sudu.

Dragan Aleksić, predsednik Samostalnog sindikata RTB-a, kaže da će glasati za raskid ugovora sa „Atekom“. „Iako sindikat po zakonu nije potpisnik kupoprodajnog ugovora, smatramo da treba da se ispoštuje svaka njegova odredba. Ako treba da propadnemo, bolje da propadnemo sami, nego sa ‘Atekom’“, ističe Aleksić i pita se zašto se prodaje 100 odsto strateške kompanije, a ne 49, kao što zakon predviđa.

U slučaju raskida ugovora država vraća uplaćenih 150 miliona dolara.

Autori:

Vladimir Spasić

Z. Mihajlović