Vehabija se rasplakao u sudnici

BEOGRAD - Osmi, od 15 optuženih vehabija, Senad Vejselović iznoseći svoju odbranu rasplakao se pred većem sudije Milana Ranića u Specijalnom sudu u Beogradu. Pošto je negirao da su planirali terorističke napade na policijske stanice, ubistvo muftije Muamera Zukorlića, napade na ambasade i objekte u Beogradu i Srbiji, Vejselović je, između ostalog, juče preneo i da je sve što je u istrazi rekao - slagao.

Optuženi se pravdao da je tokom istrage, kada je proveo dva meseca u samici, bio u veoma teškom psihičkom stanju, između ostalog i zato što je njegova supruga bila trudna. Kako bi, branio se, omogućio sebi status svedoka saradnika i da bi bio pušten na slobodu, poslužio se lažima.

NJegov motiv bio je da odbrani ženu od „prekršaja“ tokom porođaja, jer njeno lice, prema muslimanskoj veri, ne sme da vidi niko do suprug i najbliža rodbina. Činjenica da su na ginekologiji radili uglavnom muškarci, unosilo je nervozu kod optuženog i zato je sve priznao. Predsedavajući je morao da objavi pauzu, jer se optuženi požalio da mu je pozlilo, a i izveden je iz sudnice sav u suzama.

NEJEDNAKI STANDARDI

Optuženi Fuad Hodžić pre glavnog pretresa obratio se veću sa pitanjem da li su upoznati sa poslednjim dešavanjima u Novom Pazaru.     

- Da li u Specijalnom sudu postoje dupli standardi? Ubiše sudiju, zapališe ambasadu, a sve to kao nije terorizam, a nas su u startu optužili da smo teroristi!

- U nameri da dobijem status svedoka saradnika i da dobijem povlastice za sebe, izmislio sam sve što sam rekao kod istražnog sudije. Bio sam u teškom psihičkom stanju. Na ideju da sve priznam došao sam prilikom hapšenja. Mislio sam da će sudija sve što sam rekao da stavi u optužnicu, a ne ove budalaštine, kao na primer za ambasade. Da su pomenuli predsednika države i to bih priznao - pravdao se optuženi kroz suze.

-Da li vi uopšte znate da postoji i koja je procedura da bi se dobio status svedoka saradnika? - interesovalo je sudiju.

- Ne, pretpostavio sam da ako uklopim priču da je to dovoljno. Recimo, znao sam da muftija igra fudbal subotom u određeno vreme ili kako se dolazi do policijske stanice. U iskazima sam pokušao što manje da okrivim sebe i brata. On nije znao ništa, već je išao na planinu Ninaju da bi se molio. Ovo što sam danas rekao prava je istina - tvrdio je Vejselović.

Optužena grupa „ekni suneta“, koji negiraju da su vehabije i teroristi, smatraju da je ubijeni muftija vodio „krivu“ veru, unoseći novotarije u proces klanjanja, dok su „braća“ sebe smatrali pravovernicima. Vejselović koji je u dva navrata tokom istrage sve priznao, i pokazao policiji gde su zakopana burad sa oružjem, opisao je da je 2006. godine muftija i njegovi ljudi počeli da ih prozivaju, teraju iz džamije i da im prete, a zašto, nije mu poznato.

- Pokojni Ismail Prentić me je pitao da li bih se suprotstavio muftiji i njegovim ljudima ako nas ponovo napadnu. Na Ninaju smo zakopavali praznu burad i sa namirnicama i odećom, kod kuće sam napunio dva bureta sa municijom, ali je nemoguće da je pronađeno ukupno 25.000. U jedno bure stane 10 kutija sa po 50 metaka. Oružje nisam video - objasnio je.

- Da li je postojao neko kome biste dodelili ulogu vođe „grupe“ - upitao je sudija.

-  Pretpostavljam da je to bio Senad Ramović - iz cuga je odgovorio optuženi, čiju je odbranu Ramović pratio sa širokim osmehom.

Autor:

Marija M. Zarić