Arhiva » Vesti » Građanski list 08.04.2008
Putokaz koji usmerava kuda krenuti
Građanski list utorak, 8. april 2008.
Knjiga Visoka filmska škola 1946–1950, koju potpisuje prof. dr Dejan Kosanović (prva slika), predstavljena je u Art-klubu Kulturnog centra Novog Sada (druga slika), kada su govorili dr Danica Aćimović, mr Andrija Dimitrijević, Đorđe Kaćanski, Predrag Rava i autor. Na kraju predstavljanja knjige, koju su izdali Filmski centar Srbije i Institut Fakulteta dramskih umetnosti (FDU), prikazana je istoimena dokumentarna TV emisija snimljena pre deset godina.
Kao razlog za pisanje knjige, autor, koji sebe smatra, pre svega, filmskim arheologom, navodi "loš odnos prema istoriji, a potom i prema istoriji filma kod nas". "Kod nas ljudi ne čuvaju dokumentaciju o tome šta se događa danas, jer ne shvataju da će sutra to sve biti istorija", ističe Kosanović, koji je prošao kroz Visoku filmsku školu (VFŠ) i kroz FDU, ali je tek u zrelijim godinama, kako kaže, shvatio da je to bilo istorija.
Dejan Kosanović se bavi istraživanjem prvih filmskih snimanja, kako kaže, na osnovu oskudnih podataka i sekundarnih izvora, više nego na osnovu samih filmova. Tako je autor na temelju pisanja beogradske štampe došao do podataka da je "prvi film snimljen najverovatnije 1897. i da predstavlja ulazak voza u novosadsku Železničku stanicu, iako je prikazan u Beogradu". Autor navodi da je VFŠ, prva visokoškolska filmska ustanova na Balkanu, krenula s radom maja 1947, Akademija pozorišne umetnosti je nastala početkom 1949, da bi se krajem iste godine te dve ustanove spojile i iz toga nastala "tradicija FDU".
Profesor u Institutu FDU Andrija Dimitrijević ocenio je sadržaj knjige kao izuzetno inspirativan, dodajući da se odnosi i na "ozbiljne početke kinematografije na prostoru tadašnje države". Dimitrijević je u Art-klubu izneo i zanimljiv podatak da je prvi zabeleženi polaznik VFŠ bio Radivoje – Lola Đukić, kasnije reditelj najgledanijih TV serija, poput Pozorišta u kući. Zbog nedostatka školovanog filmskog kadra, polaznike prvih generacija VFŠ na smeru režija već posle jednog ili dva semestra slali su "u proizvodnju".
Danica Aćimović založila se da film dobije svoje mesto u nastavnim programima, "jer je film najočigledniji i najrečitiji svedok vremena u kojem ljudi žive". Ona smatra da filmu treba posvetiti više pažnje i u medijima, periodici i usmenim putem, zato što kao mlada umetnost još nije izborio zasluženo mesto. "Svaka knjiga prof. Kosanovića dobro je dokumentovana i jedan od najboljih izvora informacija", rekao je Đorđe Kaćanski, zaključujući da "ova knjiga govori da imamo vrlo talentovane ljude u kinematografiji; ona je putokaz koji usmerava kuda i kako krenuti".
Kao razlog za pisanje knjige, autor, koji sebe smatra, pre svega, filmskim arheologom, navodi "loš odnos prema istoriji, a potom i prema istoriji filma kod nas". "Kod nas ljudi ne čuvaju dokumentaciju o tome šta se događa danas, jer ne shvataju da će sutra to sve biti istorija", ističe Kosanović, koji je prošao kroz Visoku filmsku školu (VFŠ) i kroz FDU, ali je tek u zrelijim godinama, kako kaže, shvatio da je to bilo istorija.
Dejan Kosanović se bavi istraživanjem prvih filmskih snimanja, kako kaže, na osnovu oskudnih podataka i sekundarnih izvora, više nego na osnovu samih filmova. Tako je autor na temelju pisanja beogradske štampe došao do podataka da je "prvi film snimljen najverovatnije 1897. i da predstavlja ulazak voza u novosadsku Železničku stanicu, iako je prikazan u Beogradu". Autor navodi da je VFŠ, prva visokoškolska filmska ustanova na Balkanu, krenula s radom maja 1947, Akademija pozorišne umetnosti je nastala početkom 1949, da bi se krajem iste godine te dve ustanove spojile i iz toga nastala "tradicija FDU".
Profesor u Institutu FDU Andrija Dimitrijević ocenio je sadržaj knjige kao izuzetno inspirativan, dodajući da se odnosi i na "ozbiljne početke kinematografije na prostoru tadašnje države". Dimitrijević je u Art-klubu izneo i zanimljiv podatak da je prvi zabeleženi polaznik VFŠ bio Radivoje – Lola Đukić, kasnije reditelj najgledanijih TV serija, poput Pozorišta u kući. Zbog nedostatka školovanog filmskog kadra, polaznike prvih generacija VFŠ na smeru režija već posle jednog ili dva semestra slali su "u proizvodnju".
Danica Aćimović založila se da film dobije svoje mesto u nastavnim programima, "jer je film najočigledniji i najrečitiji svedok vremena u kojem ljudi žive". Ona smatra da filmu treba posvetiti više pažnje i u medijima, periodici i usmenim putem, zato što kao mlada umetnost još nije izborio zasluženo mesto. "Svaka knjiga prof. Kosanovića dobro je dokumentovana i jedan od najboljih izvora informacija", rekao je Đorđe Kaćanski, zaključujući da "ova knjiga govori da imamo vrlo talentovane ljude u kinematografiji; ona je putokaz koji usmerava kuda i kako krenuti".
Preuzeto sa sajta gradjanski.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari