Odbrana kursa NBS košta 276 miliona evra

Povoljan kurs evra za građane papreno košta NBS

U prva tri meseca NBS je na međubankarskom tržištu, na kojem se formira kurs dinara, prodala 276 miliona evra, odnosno u proseku 4,6 miliona evra dnevno, dok je u prethodnih godinu dana uobičajeni nivo bio tri miliona evra. Na održavanje likvidnosti tržišta nadovezali su se i drugi „troškovi", poput kursnih razlika evro-dolar, vraćanja ino-dugova, pa su devizne rezerve smanjene u martu za104,3 miliona evra, i sada iznose 9.55 milijardi evra.

Tek početak

Trenutno smanjenje deviznih rezervi, kako ističu ekonomisti, nije kraj topljenju „deviznog fonda" Narodne banke Srbije. Ukoliko se, međutim, posle izbora strani investitori ne vrate u Srbiju, ovo smanjenje moglo bi biti i mnogo drastičnije, pa bi Narodna banka Srbije mogla dočekati kraj godine sa deviznom kasom manjom za oko milijardu i po evra, što otvara pitanje čime će se Srbija braniti od hiperinflacije i finansijske krize, koja se u tom slučaju ne može izbeći, pitaju ekonomisti.

Dobar znak sa tržišta

Samo u u martu prodato je 105 miliona evra, sa objašnjenjem NBS da bi se održala likvidnost tržišta. Guverner Radovan Jelašić kaže da će prodaja na tržištu opet biti smanjena na tri miliona evra ako se obim trgovine od približno 100 miliona evra, koji se beleži ove sedmice, zadrži na duži rok. Usled ustezanja trgovine među bankama i slabe ponude deviza u toku marta dinar je nominalno ojačao prema evru za 1,4 odsto, a srednji kurs kretao se u rasponu od 82,02 do 83,70 dinara.

- Osnovni uzrok smanjenja deviznih rezervi u martu je drastično smanjenje trgovanja na deviznom tržištu koje je sa martovskih 20 miliona evra pet puta manje nego što je to uobičajeno. Za sada zbog toga nije poljuljana ukupna makroekonomska stabilnost, a ovaj trend kretanja kursa kao i ponašanja Narodne banke na ovom tržištu nastaviće se do maja. Sve zavisi od izbora, jer je u ovom trenutku politika isključivi pokretač ekonomije, pa će i rezultati izbora presuditi ekonomskoj budućnosti zemlje. Ukoliko posle izbora poraste nepoverenje stranih investitora u Srbiju i ne stignu preko potrebne investicije ili se prekine saradnja sa Evropskom unijom, izvesno je da ćemo upasti u finansijsku krizu koju ćemo morati da pokrivamo deviznim rezervama koje su u svakoj zemlji slamka spasa i poslednja brana od pada jedne ekonomije - kaže ekonomista Miladin Kovačević.

Domaći razlozi

Čak i da se izuzme politička neizvesnost koja strance drži podalje od Srbije, devizne rezerve do maja sigurno će se dodatno smanjiti, jer će se pad dolara u odnosu na evro nastaviti. Dolar je izgubio 3,6 odsto u odnosu na evro u martu. Federalne rezerve Amerike smanjiće referentnu kamatnu stopu, čime će vrednost dolara dodatno pasti, a martovski pad dolara ispraznio je deviznu kasu Centralne banke Srbije za 113 miliona evra, iako se procenjuje da je svega četvrtina deviznih rezervi u ovoj valuti. NBS će morati da oživljava međubankarsko tržište Srbije, kako bi se održala kakva-takva stabilnost dinara, što će morati da radi i u narednim mesecima, ocenjuju ekonomisti. Što se tiče isplate stranih kredita, perspektiva nije ružičasta jer je od oko 400 miliona evra ovih obaveza, u martu isplaćeno svega 72,5 miliona evra što je bila prva rata otplate, a značajan faktor topljenja deviznih zaliha Srbije.

- Devizne rezerve ne smeju da se tope, a kako sada stvari stoje, to će se desiti bar u naredna dva meseca - prvo zbog kursa dinara koji će se najverovatnije kretati od 80 do 82, a NBS sigurno će ponovo intervenisati da bi taj nivo održala. U isto vreme devizno tržište je zamrlo, jer su banke prekinule svoje transakcije, a preduzeća se zadužuju u inostranstvu. Tako uz restriktivne mere na kredite kako bi uticala na inflaciju, Narodna banka Srbije pokušava da zadrži makroekonomsku stabilnost, ali ako se ovakva situacija nastavi, trebalo bi hitno prekinuti sa dotiranjem međubankarskog tržišta, jer bi to značilo i mesečno smanjenje deviznih rezervi za 100 miliona evra, što se ne sme dozvoliti - kaže Miroslav Zdravković, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu.

Miladin Kovačević, ekonomista

- Izvesno je da će se bar do 17. maja devizna kasa sigurno isprazniti za dodatnih 350 miliona evra, jer prema odluci NBS, poslovne banke imaju obavezu da u ovom iznosu izvrše konverziju evra u dinare. Ne ohrabruje ni podatak da upravo u prvoj polovini maja ističu i ugovori iz nedelje štednje, pa će građani Srbije povući svoj novac iz banaka čime će se drastično smanjiti i devizne rezerve poslovnih banaka - dodaje Zdravković.

Ateku pare nazad

Iako privatizacija u Srbiji od početka godine praktično stagnira, ohrabrenje stiže upravo iz ovog sektora, jer se od nedavne privatizacije „Geneksove" imovine očekuje uplata od oko 150 miliona evra, što će se sliti upravo u deviznu kasu Narodne banke Srbije. Međutim, već uplaćenih 98,7 miliona evra koji su posle „prodaje" RTB-a Bor uvećali devizne rezerve, a Narodna banka Srbije u svom izveštaju ovu cifru navela kao najveći martovski priliv, Centralna banka moraće da vrati, jer dogovor sa „Atekom" nije postignut.