Iskusna garaža

Prvo veče odigralo se u KSET-u. Počelo je nastupom zagrebačke high-energy rock’n’roll postave - Erotic Biljan & His Heretics. Jeste da je KSET tek počeo da se lagano puni ljudima (očito i ZG pati od iste boljke kao i BG - publika kasni na koncerte), da su im za tu priliku uvalili neiskusnog tonca koji je Biljanovu gitaru držao na nivou ‘terasa benda’, no i pored toga Jeretici su se pokazali kao dobar izbor za start fešte i u tridesetak minuta otprašili deo koncertnog repertoara. Bend je do kraja zasijao pravim sjajem, i već prilično popunjeni KSET probudio se spreman da isprati ostale četiri grupe. Posle kratke pauze na binu se penju Scarves iz Austrije. Još me je na tonskoj probi spopao utisak da su ovi momci zalutali u garažno društvo. Ispostavilo se da se nisam prevario. Scarves ni u tragovima nemaju veze sa garažnim pankom, pre se može reći da su imitatori brit popera koji su pogledali Black Lips na poslednjoj turneji i odlučili da umesto Kaiser Chiefs oponašaju Amere. Sledeći su bili lokalni heroji - Welcomin’ Committee In Flames (na fotografiji). Primitivni garage punk, preko svake mere energičan nastup isprovociran gnjavažom prethodnog benda i samouvereno vladanje binom učinili su da se tenzija u prvim redovima podigne na nivo dostojan ovakve zabave, a sve je kulminiralo kada je Drumsonic polio benzinom činele i zapalio ih na opšte oduševljenje više od 250 prisutnih. Veče se vratilo u normalu, ljudi su đipali unaokolo, za šankom se tiskala masa žednih - sve je napokon poprimilo izgled dobre žurke, a to je i bio cilj igre te. Potom su se predstavili Nero Burns, psychobilly trio iz Londona, a sve se završilo nastupom italijanskih psych/garage šampiona - Tito & The Brainsuckers, koji su se predstavili setom garažnih obrada i u više od 40 minuta probili uobičajeno ograničenje rada kluba.

Drugi dan odigrao se u klubu Spunk. Posle lokalnog rockabilly kvarteta - Adam & His Nuclear Rockets (Zagreb je oduvek imao dobru r-billy scenu, i ovi simpatični tipovi nisu nimalo u zaostatku za npr. sjajnim Madmen), pa Gabettes, takođe zg benda, petočlane postave sa ženskim vokalom koja je pokazala da se R’n’B i power-pop mogu inteligentno sjediniti, usledio je ljubljanski trio The Real Things. Očekivao sam više od preterane upotrebe pedala, naročito wah-wah, i čini mi se da su dobrano ohladili posetioce koji su više čavrljali ispred ulaza u Spunk nego što su pratili nastup Slovenaca. Moguće da je razlog ispod prosečnog nastupa taj što su se prvi put uživo pojavili sa novim bubnjarem. Svejedno, malo iza 23 sata na scenu izlaze BG mornari, trio S.U.S. i u prvih 4-5 minuta energične punk-rock svirke bude i na pogo podižu prisutne, a fešti vraćaju intenzitet. Gitarista je skoro sve vreme u prvom redu, leđima okrenut publici mlatara unaokolo, prepada devojke i, konačno, stiže i glasna reakcija posetilaca. ’Denim Demon’, obradu od Turbonegro, peva momak iz prvog reda, basistkinju pogledom ‘zakucavaju’ momci oko mene, a bubnjar duhovitim komentarima u pauzama razvlači lica u osmehe. U pola sata brzog, skoro pa hardcore tempa, pripremaju 200 prisutnih za finale i Voodoo Cadillac, psychobilly sastav iz Brčkog, koji u početku deluje stidljivo, ali se već na sredini svirke otkravljuju i preuzimaju dodeljenu ulogu benda koji će zatvoriti ne samo to veče, već i čitavu feštu. Jednog momenta pevača/gitaristu r-billy tipovi iz prvih redova podižu i šetaju ga po klubu dok solira sav u šoku i radosti. Ako se dobro sećam, bar je tri puta najavio da sviraju poslednju stvar, ali ekipi nije bilo dosta, te je i ovo veče skončalo u narednom danu prkoseći slovu zakona koje striktno kaže da se sve prekida najkasnije u ponoć.