Poštovanje Ustava dovelo do kršenja manjinskih prava

Beograd - Ustavni sud Srbije obustavio je primenu odluke Republičke izborne komisije da je nacionalnim manjinama potrebno najmanje 3.000 sudski overenih potpisa birača za podnošenje izborne liste, saopštio je juče popodne taj sud. Inicijativu da je i manjinama, kao i drugim podnosiocima izbornih lista, potrebno 10.000 overenih potpisa podneli su poslanici Srpske radikalne stranke u Skupštini Srbije.

U saopštenju Ustavnog suda navodi se da je taj sud juče pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti odredbi člana 43. stav 1. i članova 80. do 82. Zakona o izboru narodnih poslanika koje se odnose na utvrđivanje izborne liste, raspodelu i dodeljivanje mandata narodnih poslanika. Rešenje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti tih odredbi Zakona o izboru narodnih poslanika Ustavni sud će dostaviti Skupštini Srbije na odgovor. Kako se dodaje, rok za dostavu odgovora je 15 dana od dana prijema rešenja Ustavnog suda. Predsednica suda Bosa Nenadić ocenila je da je neophodno što pre usaglasiti Zakon o izboru narodnih poslanika sa Ustavom Srbije. Odluku o tom predlogu Ustavni sud je doneo na zatvorenom delu sednice, a za predlog je glasalo dve trećine sudija, odnosno njih desetoro.

Radikali tvrde da nemaju političke motive

Dragan Todorović, potpredsednik Srpske radikalne stranke, ističe za Danas da zahtev radikala Ustavnom sudu nije bio motivisan političkim razlozima, već željom da se poštuju važeći zakonski okviri. "Vladajuća koalicija je imala dovoljno vremena da izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika utiče na poboljšanje pozicija stranaka manjina. Oni to dosad nisu učinili, već su se, navodno, zalagali za njihova prava, a istovremeno ih podržavali u kršenju zakona. Mi smo i pred prethodne izbore pokrenuli ovu inicijativu i glasali protiv predloga da se smanji broj neophodnih potpisa za liste manjina, ali je RIK to odbacila, a Ustavni sud tada nije funkcionisao", rekao nam je Todorović.

Izvor Danasa iz RIK-a kazao je da to telo neće moći da reaguje na odluku Ustavnog suda, već samo da je primeni. Naš sagovornik, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da su politički predstavnici mađarske i bošnjačke nacionalne manjine i na prethodnim izborima podneli po 10.000 potpisa za učešće na izborima, a da su pravo na 3.000 potpisa iskoristile partije Roma i Albanaca.

Pred Ustavnim sudom 1.074 nerešena predmeta

Predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa Nenadić izjavila je, po stupanju na dužnost početkom godine, da su u tom sudu 1.074 nerešena predmeta, koliko ih se nakupilo od 1991. do kraja 2007. Nenadić je navela da se najveći broj predmeta odnosi na osporavanje zakona i drugih akata, manji broj na sukob nadležnosti, a jedan predmet iz 1991. na zabranu rada jedne političke partije. Od oktobra 2006, kada je sud prestao da funkcioniše do 31. decembra 2007, nagomilalo se 516 nerešenih predmeta.

Rajko Đurić, predsednik Unije Roma Srbije, kaže za Danas da je ova odluka Ustavnog suda "sramna za državu". On podseća na Ustav Srbije, koji u mnogobrojnim odredbama garantuje prava nacionalnih manjina.

- Srbija će doživeti sramotu pred međunarodnom zajednicom. Pozvaćemo posmatrače OEBS-a i tužiti državu pred međunarodnim institucijama - kaže Đurić.

Na pitanje da li postoji realna šansa da Unija Roma ipak prikupi 10.000 potpisa do 25. aprila, kada ističe rok za predaju lista, Đurić kaže da sada neće ni pokušati da učestvuje na izborima. "Mi ne želimo da učestvujemo na izborima takve, Hitlerovske Srbije", poručuje Đurić.

Esad Džudžević, potpredsednik SDA Sandžaka, čija se partija nalazi na Bošnjačkoj listi za evropski Sandžak, ocenjuje da reakcija Ustavnog suda na inicijativu SRS predstavlja jasan signal da Srbija ne brine o nacionalnim manjinama. "Jasno je da radikalima nije stalo da manjine učestvuju u parlamentu. Mi nemamo problem sa potpisima, ali druge manjine imaju i to je veliki državni problem", upozorava Džudžević za Danas.

Meho Omerović, potpredsednik Sandžačke demokratske partije, takođe naglašava da je reč o još jednom primeru manipulacije SRS-a i sprovođenja netolerantne politike prema nacionalnim manjinama. On, ipak, naglašava da su sve partije imale dovoljno vremena da iniciraju izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika, ali da to nije učinjeno.

- Sada dolazimo u situaciju da reagujemo na inicijativu radikala, stranke koja je devedesetih bila glasnogovornik zločina i direktno vodila politiku diskriminacije prema manjinama - kaže Omerović.

Advokat Slobodan Beljanski naglašava za Danas da se odlukom o ukidanju privilegovane pozicije stranaka manjina, određene principom takozvane pozitivne diskriminacije, istovremeno vrši i povreda njihovih ljudskih prava, zagarantovanih Ustavom Srbije.

- Ovakva odluka svakako šteti interesu stranaka manjina, ali je i u suprotnosti sa Ustavom, koji kaže da se postignuti nivo ljudskih prava ne može snižavati - komentariše Beljanski.

Stav Slobodana Beljanskog deli i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković, koji ipak smatra da promena broja neophodnih potpisa za stranke manjina ne znači i veliku konkretnu korist za SRS, jer je reč o svega šest-sedam mandata, na koliko najpopularnije stranke manjinskih zajednica mogu računati.

- Ne verujem da povećanje broja potpisa za stranke manjina može posebno da se odrazi na izborne rezultate. Ipak, mislim da to nije dobro za celokupnu političku klimu koja vlada u Srbiji, pre svega u smislu poštovanja ljudskih prava i prava manjina, koje propisuje Ustav. Takođe, sigurno je da će stranke manjina sada imati problem da se drugačije organizuju i prikupe 10.000 potpisa, s obzirom na to da su u predizbornu trku ušli pod jednim uslovima, koji se sada, u sred predizbornih kampanja, menjaju - zaključuje Stojiljković za Danas.

Rok za zaključivanje izborih lista za parlamentarne izbore 11. maja ističe u ponoć 25. aprila. Na prethodnim parlamentarnim izborima 21. januara 2007. za manjinske liste je takođe bilo dovoljno da prilože 3.000 potpisa građana. Snežana Čongradin Slobodan Penezić