Nisam bio član „duvanske mafije“

BEOGRAD - U optužnici, koju sam primio i razumeo, ništa nije tačno osim navoda o mojim ličnim podacima - rekao je juče na početku svoje odbrane pred većem Specijalnog suda trećeoptuženi Mihalj Kertes, koji je prema navodima, kako je nazvao, „političke montirane optužnice“ bio jedan od devetorice članova organizovane kriminalne grupe koja je 1997. godine prošvercovala veliku količinu cigareta.

U narednih sat vremena nekadašnji direktor Savezne uprave carina izjašnjavao se na navode optužnice tako što bi pročitao određeni deo, a zatim na njega odgovorio, koristeći se pri tom, kako je rekao, tezama. On je prvo ukazao na neutemeljenost treće, a zatim pete i šeste strane optužnice.

- Odbijam navode da sam član kriminalne grupe, da sam stekao korist za sebe ili za druge - rekao je optuženi i zatražio od tužioca da dokaže te navode, jer ih, kako je ocenio, ničim nije potkrepio.“Tužilac navodi da je stečena protivpravna imovinska korist od 1,828 miliona američkih dolara, ali nigde ne navodi koji je moj deo od tog iznosa. Zato tražim da mi ga obezbedi, kako bih mogao da odgovaram za to“, rekao je Kertes odbacivši zatim i navode da je svesno doprinosio ostvarenju dogovorenog plana, rekavši da nije bilo ni svesti, ni doprinosa, ni plana.

RADIO S KAFOM, MERMEROM...

- Ni u policiji, niti u istrazi nisam prihvatio optužbe da sam se bavio trgovinom cigareta - rekao je juče drugooptuženi Dejan Milenović, vlasnik Privatnog preduzeća „Deks“ iz sela pored Sokobanje. On je rekao da je držao pržionicu kafe, koju je sirovu nabavljao od prvooptuženog Siniše Stojičića, kojeg zna još od 1994. godine. Stojičić je bio prijatelj s izvesnim Grkom Manolisom, kojem se Milenović ponudio da posluju. Prvo su „radili“ mermer, koji je Milenović uvezao za račun Stojičićeve firme, koji je njemu, za uzvrat, dao sirovu kafu.

- Siniša je hteo da mi pomogne. To sam tako razumeo - odgovorio je Milenović na pitanje suda.

- Zna tužilac da od 2000. godine važi, da me izvinete, „pljuni po Kertesu, pa neka se on posle pere“ - rekao je Kertes u jednoj od prozivci na račun Specijalnog tužilaštva, zbog čega je tokom njegovog kazivanja u nekoliko navrata reagovao predsedavajući sudija Milimir Lukić, a jednom i zastupnik javne tužbe Saša Ivanić.

U svojoj odbrani Kertes je rekao i da „VMK ekipe“, odnosno „ekipe vanredne mere kontrole“, nisu postojale, te da on nije mogao, kako ga to tereti Tužilaštvo, da ih šalje na granični prelaz Vrška Čuka gde su, prema optužnici, sprečili carinike da kontrolišu kamione sa cigaretama koji su bili u tranzitu.

Nekadašnji direktor SUC, u dva mandata, kako je to sam istakao, naveo je da je postojalo Odeljenje za vanredne mere kontrole, ali „nikakva neka njegova privatna ekipa“ koju je on formirao, kojoj je on nalagao da nešto treba da radi. Na čelu ove službe te 1997. godine, prema rečima Kertesa, bio je Petar Rajić (poginuo u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali 21. novembra 1999. godine, prim. nov.). Pri tom, istakao je optuženi, vanredne mere kontrole su sprovođene „po dubini“, a ne i na graničnim prelazima.

- Na njima su bili carinici, policajci, razni špijuni, vojna bezbednost, kao i pripadnici međunarodnih snaga koji su snimali i komarca. Kako onda da se švercuju cigarete u kamionima - retorički je upitao Kertes.

On je rekao i da nije tačno da su u „nepostojećim VMK ekipama“, kako ih je nazvao, bili njegovi rođaci, kumovi i prijatelji iz rodne Bačke Palanke, navodeći da je u SUC za njegovog mandata bilo 462 ljudi iz tog grada, da je u tom periodu zaposleno, i to isključivo u skladu s propisima, 1.500 ljudi, a da je u SUC bilo ukupno 3.100 zaposlenih.

Kertes je dodao da se tako našla zgodna zgodna prilika da se optuži Stanko Subotić Cane koji nije tu, i neko iz policije, Radovan Stojičić Badža, koji je ubijen, pa ne može da se brani, ali je zato tu njegov brat Siniša Stojčić koji ima firmu, pa je zgodno da ga optuže.

Autor:

Ksenija Kapisoda