Olakšati smrt kad za život nema nade

BEOGRAD - Dilema da li po svaku cenu produžiti život, čak i kada je bolest toliko napredovala da je smrt neizbežna i da će ipak dođi, samo posle dugog perioda patnje i bola, stara je verovatno koliko i ljudsko društvo. Neizlečiva bolest najteže pada osobi koja je podnosi, ali je veliki teret i na porodici i prijateljima.

Verovatno je u celom svetu jednak broj pristalica i protivnika ubistva iz milosrđa, a na strani i jednih i drugih ima mnogo snažnih argumenata. Rasprave koje se vode već vekovima intenzivirane su poslednje dve decenije, pa se sve češće čuju nešto liberalniji glasovi u prilog takvog milosrđa.

Eutanazija, inače, može biti aktivna i pasivna. Razlikuju se po tome što se prva sastoji u preduzimanju neke radnje ili pokreta, a drugu karakteriše to što se propušta da se neka radnja ili pokret obave. Kod nas Kodeks lekarske etike dozvoljava pasivnu eutanaziju, mada po Vesni Klajn-Tatić, doktoru pravnih nauka, to u ovom dokumentu nije najbolje definisano.

- Najvažnije je, međutim, da sve zavisi od okolnosti, odnosno da se pasivna eutanazija, kao i palijativno zbrinjavanje, odnosno davanje terapije koja će olakšati bolove i patnje pacijenta i olakšati mu smrt, može primeniti samo ako postoji dokazana medicinska uzaludnost - objašnjava za Glas Vesna Klajn. Ona kaže da moraju postojati materijalni i proceduralni uslovi da bi se od pacijenta „digle ruke“. To pre svega znači da je lekar učinio sve što je bilo moguće kako bi spasio život pacijenta i da za njega u trenutku donošenja takve odluke nema nikakve nade.

PRIVILEGOVANO UBISTVO

Eutanazija u pravu Kraljevine Jugoslavije bila je regulisana članom 168 Krivičnog zakonika, koji je predviđao ubistvo na izričit i ozbiljan zahtev ili molbu. Za ovo delo je bila predviđena kazna zatvora u trajanju od pet odnosno tri godine i imala je status privilegovanog ubistva.

MALO ZEMALJA LEGALIZOVALO

Pored tri evropske države - Švajcarske, Holandije i Belgije, eutanazija je dozvoljena i u američkoj državi Oregon, Kolumbiji i nekim delovima Australije.

Japan nije legalizovao ubistvo iz milosrđa, ali postoji mogućnost da se obavi bez posledica ako se ispune precizno definisani uslovi.

Međutim, doktorka Klajn naglašava da je neophodno da lekar do detalja poštuje predviđenu proceduru, odnosno da ima evidenciju bolesti, terapije i svake faze lečenja i detaljan dosije u postupku donošenja tako krupne odluke da se odustane od borbe za život pacijenta.

- Za svaki zahvat u zdravstvu je, pre svega, neophodan pristanak bolesnika, a posebno prilikom donošenja tako velike i važne odluke čiji je rezultat puštanje pacijenta da umre - kaže vesna Klajn uz objašnjenje da je porodica ta koja će odlučiti ukoliko je on u takvoj fazi bolesti da čak ni to nije u stanju, ali da je konačna odluka ipak na lekaru, ako veruje da više ništa ne može da preduzme.

Utisak naše sagovornice, koja se od svih teoretičara u Srbiji verovatno najozbiljnije bavila ovom temom, jeste da će broj zemalja u kojima će zakonski biti predviđena mogućnost aktivnog ubistva iz milosrđa, u narednom periodu, rasti.

- Za sada su u Evropi to Holandija, Belgija i Švajcarska, ali je jasno da je sve više država spremno da ozakone i aktivnu pomoć lekara kako bi se neizlečivo bolesnom olakšala smrt. Razlika između aktivne i pasivne eutanazije se sve više smanjuje, ali je u svakom slučaju neophodno poštovati svaki korak propisane procedure - još jednom naglašava doktorka Klajn.   

Autor:

Snežana Čelić