Na buvljaku, ispod tezge

Ulični sajmovi knjiga štete izdavačima

DA se tržište knjiga u Srbiji raspada, oni koji se ozbiljno bave knjigama znaju već dugo vremena. Kao najveći problem domaćeg izdavaštva i knjižarstva istaknuti su mnogobrojni mini i ulični sajmovi knjiga, koji se organizuju maltene svakodnevno, u svakom mestu u Srbiji. Neposredna posledica takvog načina prodaje, bez fiskalnog računa i poreza na prodate knjige, kažu izdavači, dovela je do ozbiljne krize u njihovoj branši.

Izostanak vodećih izdavača na tradicionalnom uskršnjem sajmu knjiga, koji je pre dva dana otvoren u Domu sindikata, pokrenuo je pitanje koliko ova i slične književne manifestacije daju pravu sliku tržišta knjiga u Srbiji.

- Sajmovi knjiga u Srbiji već nekoliko godina poprimili su karakter naizgled organizovanih manifestacija šatorskog tipa - kaže Žarko Čigoja, direktor izdavačke kuće "Čigoja". - Nema grada u Srbiji kroz koji godišnje jednom ne protutnji sajamski knjižni konvoj. Međutim, kada se pažljivije pogledaju ti mini-sajmovi, vidi se da pod sajamskim šatrama nema nijednog iole značajnijeg srpskog izdavača, da se na svakom od tih sajmova pojavljuju isti "no nejm" izdavači, prodavci i preprodavci knjiga.Knjige su na svakom sajmu, pa i na skoro svakom štandu, iste. Nema tu ništa od sajamskih značajnih izdanja, nema pisaca, književnih večeri, iako to lokalna uprava knjiži i vodi kao kulturni događaj. Od događaja ni traga. Kao ni od fiskalnog računa na tezgama!

Čigoja smatra da je suština problema u tome što sajmove prave oni koji već imaju svoj "softver i hardver" za organizaciju. Prijavljuju ih kao manifestacije kulture, a lokalnoj biblioteci poklanjaju jednu količinu knjiga. I to je to. Možda su ovi sajmovi i odgovor na mnogobrojna gašenja knjižara u Srbiji i njihova pretvaranja u prodavnice donjeg veša, zatim na nemoćnu državu koja jedino što je oporezovala knjigu u proteklih sedam godina. Naš sagovornik podseća da nema zakona o knjizi, nema reda u knjizi, nema zakona o efikasnoj zaštiti autorskih prva, i eto nam efekata pretočenih u ove male vašarske knjižne cirkuse.

- U Srbiji postoji mnogo događaja koji se nazivaju sajmovima knjiga, ali zapravo postoji samo jedan - mišljenje je Gojka Božovića, vlasnika izdavačke kuće "Arhipelag". - U drugom slučaju, reč je zapravo o netačnom predstavljanju. To nisu, zapravo, sajmovi knjiga, nego prodajne izložbe, akcije rasprodaje knjiga, način da se izbegne regularno poslovanje, a vrlo često to je bukvalno nastavak logike buvljaka. Veliki problem je što ti mnogobrojni tzv. sajmovi knjiga šalju pogrešnu poruku o tome šta jeste sajam knjiga. Sajam knjiga kao institucija ima jasan pravilnik i jasne kriterijume izlaganja, što je u našem slučaju ispoštovano samo na Beogradskom sajmu. Toliki broj sajmova jedan je od oblika inflacije, a ta inflacija sama po sebi obezvređuje izdavaštvo kao ozbiljnu profesiju i sprečava razvoj knjižarstva i distributerske mreže u Srbiji.

Direktor "Rada" Simon Simonović slaže se sa svojim kolegama da sajmova ima previše i da se organizuju po principu ko i kako hoće. Time su ozbiljno ugroženi knjižarska mreža i svi izdavači koji posluju u skladu sa zakonom.

- Na takozvanim sajmovima knjiga širom Srbije vrte se manje-više iste knjige poluizdavača, koji ne znaju za fiskalne kase i ne pada im na pamet da plaćaju PDV. Žao mi je što neki od njih dobijaju nezasluženi publicitet, a da se ne zna ni ko ga organizuje.

INTERESI ESNAFA

JAGOŠ Đuretić, direktor "Filipa Višnjića", ističe da su sajmovi knjiga u Domu sindikata postali sajmovi trgovaca.

- Organizatori ne smeju da se ponašaju kao biznismeni koji hoće da zarade. Zaboravljaju da je taj prostor izgrađen od društvenih sredstava.

Zakup kvadratnog metra na beogradskom sajmu knjiga nije veći od dvadeset evra, a u Domu sindikata je deset puta skuplji! To još jednom dokazuje do koje mere je potrebno udruženje izdavača koje bi zaštitilo interese esnafa.

MONOPOLISTI

ULIČNI prodavci i neki mali izdavači smatraju da će ukidanjem mini-sajmova na šteti biti samo čitaoci, jer će morati da plaćaju cenu knjige koju odrede "monopolisti". Nerealno je da se u malim gradovima, u kojima je prosečna zarada daleko ispod proseka, knjige prodaju po istoj ceni kao u velikim knjižarama u centru Beograda.