Kamere u službi šefova

Nemački koncern „Lidl", zbog špijuniranja zaposlenih u samoposlugama, posle javnog skandala, i sam postao meta kamermana

Šta da činite ako vaš šef počne da glumi Džemsa Bonda, pa u vašoj kancelariji tajno postavi minijaturnu kameru, nabavljenu po veoma povoljnoj ceni (kineska proizvodnja, samo 29 evra po komadu)? Ovo pitanje, nakon izbijanja skandala u lancu samoposluga „Lidl", muči zaposlene Nemce, uznemirene opasnim širenjem „virusa" zvanog „veliki brat".

- Lidl je samo deo vrha ledenog brega - upozorio je opunomoćenik Savezne vlade za zaštitu podataka Peter Šar povodom skandala koji je izbio ovih dana, pošto su mediji saznali da su u tom lancu samoposluga zaposleni danonoćno nadgledani i špijunirani.

Kršenje Ustava

Detektivi su, po ovlašćenju koncerna, mesecima špijunirali zaposlene u „Lidlu", beležeći u zapisnik najintimnije pojedinosti. Za nadgledanje su koristili minijaturne kamere koje zvanično služe za zaštitu od lopova.

Obija se menadžerima o glavu

Nadgledanje je, međutim, čudna rabota, pa ponekad ni šefovi nisu sigurni, jer se i sami nađu u ulozi nadgledanih i to - zbog novinara.

Tako je, kako nemačka štampa podseća, velika Drezdenska banka od 1997. do 1999. godine angažovala detektiva da otkrije koji je od menadžera s kojim novinarom u kontaktu i koji je put curenja informacija iz banke.

U spornim zapisnicima je sve lepo pribeleženo - i to u minut tačno: ko je kada i koliko puta odlazio u toalet, ko bi s kim mogao biti u ljubavnoj vezi, ko nije sposoban za posao, ko deluje nezainteresovano, ko i gde ima tetovažu...

Sreda, 14.05 časova. Gospođa M. je želela da u pauzi telefonira sa svog mobilnog, ali je dobila obaveštenje da ima svega još 85 centi na računu. Na kraju je, ipak, dobila svoju prijateljicu s kojom je večeras želela da zajedno kuva - tako glasi deo „saznanja" o „burnom" životu jedne radnice „Lidla", lanca samoposluga u Nemačkoj u kojima pretežno kupuju oni koji se baš ne razbaciju parama.

Za gospođu N. se u jednom od zapisinika kaže da je, iako se nije baš pretrgla na poslu, tačno na vreme otišla na pauzu, a da je potom s gospođom L. pričala o plaćanju prekovremenih sati.

Izvesna gospođa R. ima „manu" što je tetovirana. Tetovaža joj izgleda kao iz kućne radinosti ili zatvora, pa joj se, u drugom zapisniku, savetuje da to malo prikrije pred mušterijama.

- Zapisnici nadgledanja su u velikoj meri skandalozni, jer tu nije reč o radnoj kontroli - rekao je stručnjak za radno pravo iz Hamburga Klaus Miler Knap, označivši takvo ponašanje menadžmenta „Lidla" kao kršenje člana 2 nemačkog ustava.

Renomirani nedeljnik „Špigl" iz Hamburga piše, tim povodom, da se u Nemačkoj nadgleda kompjuter svakog trećeg zaposlenog, a da ni skirivene mini kamere u velikim kancelarijama nisu više retkost.

Manfred Fink iz Bavarske je ekspert za tehniku prisluškivanja, njegovoj firmi je krenulo dobro i ima već 11 zaposlenih. On se bori protiv privredne špijunaže ali, kako tvrdi, odbija zahteve onih koji žele da instaliraju prislušne uređaje radi nadgledanja svojih radnika.

Štazi vas posmatra

Fink, međutim, smatra da je, ponekad, kad je reč o razjašnjenju krađa, potreban video nadzor i kaže da su najomiljenija mesta za instaliranje sićušnih kamera - saksije s cvećem i antipožarni uređaji.

Šef sindikata nemačke policije Konrad Frajberg misli da se u Nemačkoj zaposleni sve više kontrolišu, a ekspert za radno pravo Ridiger Helm iz Minhena kaže da je, kad je reč o elektronskoj pošti, odlučujuće pitanje za pravno tumačenje (ne)zakonitosti nadgledanja - da li zaposleni znaju za čitanje mejlova ili ne?

Kada je, međutim, reč o skrivenim kamerama, štampa piše da je skoro uvek takvo nadgledanje nezakonito, sem kada je odluku o tome doneo upravni odbor firme u cilju razjašnjenja teških krivičnih dela.

Nemački mediji su poredili nove metode prisluškivanja sa metodama „Štazija".

Reč „Štazi" - skraćenica za Štatsziherhajt, obaveštajnu službu nekadašnje Nemačke Demokratske Republike - i danas izaziva negativne asocijacije, što bi, možda, moglo da nemačke šefove natera da se okanu igranja „velikog brata".

Na drugoj strani, pak, izazov je veliki. Danas je na tržištu sve dostupno i ne mora se više tajno, s perikom na glavi i crnim naočarima u inostranstvu skupo plaćati majušna „bubica", već se može, jednostavno, iz fotelje „onlajn" naručiti sve.