Privrženost bez para?

Hoće li Dojče banka nastaviti da finansira projekte za koje je sama bila zainteresovana, poput koncesije za put Horgoš-Požega ili pomoći austrijskoj kompaniji "Atek" u privatizaciji RTB Bor, čiji je zahtev za odlaganje roka isplate juče odbio nadležni Odbor? Ova pitanja, za sada, ostaju bez odgovora. Direktor predstavništva Dojče banke u Srbiji Nemanja Žugić se juče vratio u Beograd i objasnio da, sem kratkih saopštenja koje je nedavno dao agencijama, novih informacija ili komentara nema.

U pomenutim saopštenjima kaže se da ostaju privrženi Srbiji, što dokazuju punom posvećenošću projektu Horgoš-Požega, koji je od nacionalnog značaja za Srbiju.

Ovih dana vesti o povlačenju Dojče banke iz poslova u Srbiji, a vezano za koncesiju, komentarisao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić. Po njemu, Dojče banka ne namerava da izloži sopstvene bilanse riziku, te da će u slučaju finansiranja autoputa pokušati da pronađe druge banke koje će sa njom snositi rizik. Hoće li do toga doći ili ne, ostaje da se vidi, tek u samom predstavništu ove banke u Beogradu nema najava da bi uskoro moglo biti novih saopštenja, ni novosti. A odlukom Vlade Srbije od 31. marta koncesionaru je dat rok do kraja godine da zatvori finansijsku konstrukciju posla, baš kao što je to Dojče banka tražila. Isto tako nema ni komentara vezanih za slučaj "Atek"-RTB Bor od Dojče banke.

- Da bi se sve što se događalo vezano za Dojče banku: put, koncesiju, pa i RTB Bor, moglo komentarisati, potrebno je da se pogledaju ugovori, da tačno znamo kakve obaveze i pod kojim uslovima je banka preuzela - kaže međunarodni konsultant dr Milan Kovačević.

Kada, kao sada, pravih informacija nema ostaju špekulacije i nagađanja. Već smo navikli da se kao prva pominje naša politička situacija, izbori, približavanje EU. Pa tu i nema potrebe da se bilo šta posebno elaborira. Drugi deo priče vezan je za krizu na svetskom finansijskom tržištu. Ona je, navodno, toliko pogodila Dojče banku da ona posluje sa velikim gubicima, pa je zato odustala od finansiranja puta. S obzirom da su finansijski izveštaji u EU iznad svega ozbiljna stvar izvesno je da će se o poslovanju Banke uskoro više znati. A eventualna finansijska nestabilnost mogla bi, sem Nemaca, da zabrine i naše monetarne vlasti. Jer, deo deviznih rezervi Srbije čuva se baš u ovoj finansijskoj kući. Naravno, tajna je koliko smo položili na račun kod ove banke, ali priča se da se radi o sumi od nekoliko desetina miliona evra.

Izvesno je da bi se, da posao obećava, kao i naša politička situacija, novi finansijer i banka lako našli. Ali, i druge strane banke koje imaju predstavništva u Beogradu, poput giganata kakvi su Siti banka iz SAD ili Frankfurtska komercijalna banka, za sada ćute. A to su sve jaki igrači, koji su lako mogli da kupe neku od domaćih banka da su na umu imali poslove sa stanovništvom, ali nisu na ovo tržište došli zbog većih ulaganja. Mnogi će se zapitati šta će biti dalje. Izbori će proći, dobićemo novu vladu, pa ostaje da se nadamo da ćemo sa njom dobiti i poverenje stranih finansijera.

D. Vujošević

Poslato 09.04.2008