ČEKAJUĆI FAJRONT - Dragoljub Petrović

Kada je Haški sud presudio tzv. vukovarskoj trojci za ratni zločin na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, u Hrvatskoj se digla i kuka i motika kukajući i „motikujući“ da je Tribunal u Hagu zapravo duboko „antihrvatska tvorevina“, „četnički sud“ i „strašni sud za nevine Rvate“. Ovo mora da vam je odnekle poznato?

Mi smo to utvrdili odavno, hvala na pitanju. Dakle, Haški sud je, prevedeno na srpski, „antisrpska tvorevina“, „ustaško-šiptarsko-američko-turski sud“ i „strašni sud za nevine Srbe“, utvrđeno je odavno u ovdašnjoj medijsko-političko-kuloarskoj čaršiji. Statistika je tu na našoj strani - mnogo je više Srba koji su optuženi ili osuđeni pred tom antihrvatsko - antisrpskom tvorevinom, nego svih ostalih zajedno, a naša dva glavna aduta u tom sumornom vodvilju nikako ne mogu da uvate. „Osim za onu stvar“, rekli bi naši „analitičari“. Haški sud je po onoj konfučijevskoj mudrosti pravilno shvatio jedino vojvoda Šešelj. Konfučije je, naime, rekao: „Ako ste već u sosu, onda bar uživajte u njemu“.

Najtiražniji zagrebački nedeljnik Globus, koji je u svoj impresum skupio najbolje hrvatske novinare i kolumniste, uopšte nema problem da objavljuje i udarno plasira tekstove o zločinima nad Srbima. Branimira Glavaša „razvlače“ već godinama, o Gotovini i upravo upokojenom generalu Koradeu, koji se prvi popeo na Kninsku tvrđavu u toku „Oluje“, objavljuju takve sprdačine da bi ih svaki srpski žurnalista, od patriotske Pravde do građanskog Danasa - glatko potpisao. U Srbiji je stvar malko problematičnija. Mi uglavnom kukamo tek kad se stvar završi negativno po nas. A o našima, razume se, sve najbolje.

Evo taj Haradinaj, divan dečko, košulje mu, po sopstvenom priznanju, donosi rođak iz Amerike jer ima vrat ko bizon, pa od Dragaša do Podujeva nema butika koji prodaje košulje tog vratnog promera, proglašen je nevinim. Da mu se sudi za zločine nad Srbima, saznali smo, mahom, tek kad mu je presuđeno. Do tog momenta nas nije interesovalo, ko ga šiša, baš nas brige, mi više volimo da čitamo i gledamo na televiziji kako vojvoda uživa u „sosu“. Vojvodin smisao za humoristiku i enigmatiku čini nas daleko jačim. Dok smo uživali u vojvodinoj praizvedbi „rasturanja Haškog suda“, dotični pravosudni organ rasturio je nekakav gangsteroidni bilmez iz Glođana.

U Srbiji se niko nije setio da skuplja potpise za prenos suđenja Haradinaju, ali su zato svi radikali stali u red da parafiraju papir za „Šešelja uživo“. Zašto? Zato što Haradinaj ne učestvuje na izborima za srpsku skupštinu, pa nismo zainteresovani za „evrovizijsku razmenu“. Da smo taj haški cirkus gledali uživo, možda bismo dževu mogli da dignemo i nekoliko meseci ranije, pa da kukamo i lelečemo na vreme, a ne sad kad je stvar finiširana na našu štetu i kada je ovaj vrag uspeo da dobije haški virgo intakta sertifikat. Ovako, uživajte u Šešelju. Dok ne oslobode i Gotovinu. I njemu, inače, sude zbog zločina na Srbima. Jeste li već čuli?

- Ne, sestro slatka, ne pratim Gotovinu, ja prvo spremim večeru, pa odgledam našeg Šešelja, koji je genijalac i veliki Srbin - uskliknula bi svaka nacionalno osvešćena osoba ubeđena da Haški tribunal može da se rasturi na paramparčad i druge delove samo s naše strane.

Pres kliping o suđenju Haradinaju mogao bi se strpati u manju fasciklu. Reakcije na presudu ne bi stale ni u tri registra. Suđenje svakom dorćolskom džeparošu pažljivije se prati po srpskim medijima nego proces jednom deklarisanom ubici Srba. Zato nam se, izgleda, sve ovo i dešava.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti