Potpis gazi Ustav

BEOGRAD - Sve i da Holandija da zeleno svetlo da Srbija potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU 28. aprila i bez hapšenja Ratka Mladića, to mastilo iz olovke predsednika Borisa Tadića ili vicepremijera Božidara Đelića, ma ko da overi SSP, bilo bi protivustavno, tvrdi Slobodan Vučetić, bivši predsednik Ustavnog suda Srbije.

Sa tehničkom vladom i izborima pred vratima, ne samo da Tadić ili Đelić ne bi trebalo da potpisuju taj dokument od državnog interesa, nego je pitanje da li bi to i Vojislav Koštunica, kao čelnik izvršne vlasti, trebalo da učini, pa Brisel ispuni sve njegove uslove.

- U skladu sa Zakonom o vladi tehnička vlada nema kapaciteta, legitimnosti, ni pravno dovoljno jasan osnov da potpiše SSP, jer je reč o aktu od državnog značaja. Tehnička vlada trebalo bi samo da vodi redovnu politiku, dok bi odgovornost za potpis na SSP trebalo da snosi buduća vlada - rekao je za Glas Vučetić i dodao da „to ne bi bilo fer, tim pre što su DS i G17 plus istom pričom osporile potpis na naftno-gasni sporazum sa Rusima“.

DOBITAK I BEZ  RATIFIKACIJE

U slučaju potpisivanja SSP, osim što bi se DS ovajdio uoči 11. maja, i sama Srbija, pa i bez ratifikacije, ipak bi bila na dobitku. Budući da samim činom potpisivanja stupa na snagu i prelazni sporazum kojim se omogućuje primena SSP i pre njegove ratifikacije u članicama EU, praktično bismo krenuli put Evrope i bez overe u parlamentu. Prelazni sporazum u Srbiji bi počeo da se primenjuje prvog dana drugog meseca od dana potpisivanja.

A kako Srbija nije ni „skočila“ jer joj to Holandija ne da, ovi naši političari uveliko viču „hop“ ne bi li tako pridobili što više srpskih birača, zbog kojih je, uostalom, i pokrenuta ova priča iz Brisela. Koštunica je i juče podsetio da se „ne sme potpisivati“ SSP ako se „unapred izričito ne potvrdi da se odnosi na celovitu Srbiju“. Tadić je uzvratio da se „želja za evropskim putem ne manifestuje tako što kažu - hajde da odbacimo SSP, koji je pretpostavka za članstvo u EU i koji brani integritet Srbije i priznaje Rezoluciju 1244“.

Pošto se, u poslednje vreme, slabije priča da bi olovku mogao da potegne Đelić, kome je vlada 7. decembra lane dala ovlašćenje, glavni adut predsednika Srbije da lično potpiše SSP je Bečka konvencija.

- Prema Bečkoj konvenciji međunarodne sporazume mogu da potpišu predsednik države, premijer ili šef diplomatije, a na državama je da, u skladu sa uređenjem vlasti, odluče ko može. Po našem Ustavu državnu politiku utvrđuje vlada, te je premijer ovlašćen da potpiše SSP. Šef države bi, u najformalnijem smislu, to mogao da uradi, ali bi to bilo suprotno Ustavu. Druga je stvar, recimo, u Francuskoj, gde je predsednik izvršna vlast, pa je on ovlašćen za isto - objasnio je Vučetić, koji veruje „da DS to neće učiniti“.

Međutim, sve i da Tadić potpiše SSP, ratifikacija u Skupštini moraće da sačeka neku novu vladu, pošto lider DS-a nema većinu u parlamentu.

Takođe, moguće je i da, Koštunica ili radikali, ako bi da teraju inat, traže opoziv Tadića zbog kršenja Ustava. Za to je, napominje Vučetić, neophodan zahtev najmanje trećine poslanika da bi slučaj dospeo na Ustavni sud, a ako Sud proceni da reč o kršenju, potrebne su dve trećine poslanika za referendum o opozivu.   

Autor:

Jelena Jevremović