Putarine usmeravaju šlepere ka susedima

Visoke cene putarina koje strani vozači plaćanu na srspkim naplatnim rampama, ozbiljno prete da ih preusmere na drumove susednih zemalja. Kada tome dodamo skupo gorivo i svakodnevna zagušenja saobraćaja na mostu „Gazela”, preko koga vodi panevropski Koridor – 10, koje, osim Beograđanima, i stranim šeferima teretnjaka izazivaju glavobolje, država ima ozbiljne razloge za brigu. Srbija bi, naime, mogla da izgubi značaj prihod od naplate putarina, koje su prošle godine u budžet slile 180 miliona evra.

Na primer, vozač stranog kamiona sa prikolicom, odnosno šleper, za tranzit kroz Srbiju od Subotice do Niša, ako ide za Bugarsku, mora da izdvoji 11.260 dinara, ili 137,3 evra, odnosno 13.180 dinara ili 160,7 evra kod Leskovca – ako putuje ka Makedoniji.

Ako strani kamion u Srbiju uđe preko graničnog prelaza Batrovci, kod Šida, prolazak kroz našu zemlju staje 9.150 dinara ili 111,5 evra do Niša, odnosno 11.430 dinara ili 139,3 evra do Leskovca. I sve to puta dva, za povratak.

U našoj zemlji putarina se obračunava na osnovu pređenih kilometara, dok Rumunija i Bugarska koriste sistem vinjeta – putarine koje su vremenski ograničene, najčešće na period od sedam dana. Vinjeta za šleper koji prolazi kroz Bugarsku staje 42, u Rumuniji 52 a Mađarskoj 22 evra. Makedonija kao i Srbija ima naplatne rampe (naplata putarine prema kilometraži i kategoriji vozila) i prolazak šlepera kroz tu zemlju, u jednom pravcu staje 850 denara ili 13,71 evra. Putarina se i u Hrvatskoj naplaćuje putem naplatnih rampi, i ona za kamion sa prikolicom ( od granice sa Srbijom do Slovenije) košta 325 kuna, odnosno 44,75 evra. U odnosu na cene putarine kroz Srbiju, razlika je drastična.

U Javnom preduzeću „Putevi Srbije” svesni su razlike u visini putarina kroz Srbiju i Bugarsku i Rumuniju, ali objašnjavaju da poređenja sa pomenutim zemljama nisu moguća, zbog naplate putarina po sistemu „vinjeta”. A kako se može čuti u tom preduzeću, Bugarska i Rumunija nisu uzimale kredite za izgradnju puteva i imale „toliko koncesionara”.

Inače, na visinu putarina se ne žale samo strani, već i domaći vozači. Da podsetimo, krajem februara je prema odluci Vlade Srbije putarina za domaća vozila poskupela 18 odsto. U obrazloženju poskupljenja navedeno je da cene nisu korigovane od 1. jula 2006. godine, a glavni razlog za skok cena putarina za domaća vozila su ugovori o kreditima s evropskim bankama u kojima je definisana obaveza da se reši problem u razlici cena za domaća i strana vozila.

– Odnos između cena putarina za domaća i strana vozila sada iznosi 1:1,6 i sa poslednjim poskupljenjem one se neće izjednačiti, već će biti smanjena razlika. Prosečna cena naknade za upotrebu puta iznosi 4,1 evrocent po kilometru za domaća vozila i 5,8 evrocenti za strane automobile. To je identično kao i u Hrvatskoj i Sloveniji, a jeftinije od Italije i Francuske – objašnjavaju u Putevima Srbije.

Inače, najviše primedbi na razliku u ceni stiže od naših građana koji rade u inostranstvu. Kako oni ističu, vožnja kroz Austriju za deset dana košta 7,6 evra, u Nemačkoj se za isti period plaća 10 evra, a slična situacija je i u Rumuniji i Bugarskoj.

Za domaće vozače koji koriste autoput najskuplja je vožnja na relaciji Beograd–Niš, koja je sa doskorašnjih 620 dinara skočila na 730 dinara. Za put od prestonice do Novog Sada potrebno je izdvojiti 240 dinara, do Šida 340, a do Subotice 570 dinara. Vožnja na relaciji Niš–Leskovac po novom cenovniku košta 190 dinara.

Vozači kombija, autobusa i kamiona na put od Beograda do Niša kreću sa 2.190 dinara, dok je za vozila sa više od tri osovine potrebno izdvojiti čak 4.390 dinara.

----------------------------------------------

Zastoj na Koridoru - 10

Najkraća drumska veze između Evrope i Bosfora kao kapije Azije vodi preko Srbije. Tu ništa nije sporno, ali ako se umesto odrednice najkraća upotrebi termin najbrža, Srbija će 2010. godine imati ozbiljan još jedan ozbiljan razlog za zabrinutost.

Rumunija i Bugarska će tada otvoriti most preko Dunava, kod Vidina, preko kojeg vodi trasa Panevropskog koridora 4. Naime, ta saobraćajnica pretenduje da preuzme znatan deo saobraćaja sa Koridrora-10, koji vodi kroz našu zemlju. Poenta je u tome da između Rumunije i Bugarske, kao članica Evropske unije, više nema graničnih prelaza zbog čega će Koridor-4 sasvim sigurno postati brži od našeg Koridora-10.

U tom slučaju, razlog za brigu je preteća opasnost da Srbiju ponovo zaobiđu evropski saobraćajni tokovi. Šta Srbija može i mora da učini kako bi zadržala hiljade kamiona i šlepera koji sada danonoćno prolaze putem bivšeg autoputa „bratstva i jedinstva”?

Stvar je u tome da je Srbija, zbog saobraćajne politike koja je već godinama fokusirana isključivo na izgradnju autoputa od Horgoša do Požege, potpuno zanemarila činjenicu da joj nedostaju desetine kilometara autoputa od Niša ka Bugarskoj – oko 80 kilometara, i od Leskovca u pravcu Makedonije – 72 kilometra.

Drugim rečima, Srbija bi odmah morala da počne izgradnju tih saobraćajnica. Kada one budu gotove, kamioni bi od Niša ka Bugarskoj, i Leskovca ka Makedoniji, na punom profilu autoputa mogli da putuju znatno brže nego sada i tako kompenzuju vreme koje izgube na graničnim prelazima.

A najveća prednost Koridora-4 jeste to što na njemu neće biti granica – od krajnjeg severa i zapada Evrope, sve do ulaska u Tursku.

----------------------------------------------

Bez putarine na Ibarskoj magistrali

„Jadni seljaci sa Ibarske magistrale moraće da plaćaju i izlazak na njivu”, prokomentarisao je minulog vikenda na Internetu čitalac jednog ovdašnjeg tabloida neposredno po objavi intervjua sa Predragom Bubalom, ministrom za trgovinu i usluge. Povod za burne reakcije srpskih vozača bila je izjava ovog visokog predstavnika DSS-a u kojoj se tvrdi da će koncesionar, osim na novom autoputu Horgoš–Požega, naplaćivati putarinu i na Ibarskoj magistrali. Strahove vlasnika automobila da uskoro neće moći iz dvorišta da isteraju vozilo, a da im to neko ne naplati, smirio je ministar lično već sutradan.

U demantiju je naveo da je reč o „nepreciznosti u razgovoru” i da ne postoji nikakva odluka, niti namera da se na osnovu ugovora o izgradnji autoputa naplaćuje putarina na Ibarskoj magistrali.

– Reč je o trasi koja će biti paralelno izgrađena sa postojećom Ibarskom magistralom. Naplate putarine na postojećoj trasi ove magistrale neće biti, niti je ikada ta mogućnost razmatrana. O tome ne postoji nijedna klauzula u ugovoru o koncesiji – objasnio je Bubalo i dodao da je tokom razgovora bukvalno nacrtao trasu novinaru sa kojim je razgovarao.

Da ovdašnji vozači nemaju razloga za brigu, potvrdio je juče i Mihajlo Marković, pomoćnik ministra za infrastrukturu.

– Na toj trasi nema čak ni naplatnih rampi. To je apsolutno nemoguće sprovesti. Besmisleno je tako nešto i komentarisati. Očigledno je da je reč o omašci ili novinarskoj želji za senzacijom – uveren je Marković.

Marko Lakić

Anica Nikolić

[objavljeno: 12/04/2008]