Vesti » Press 12.04.2008
BEOGRAD VS. ZAGREB
U odnosu na srpsku prestonicu, život u glavnom gradu Hrvatske je nešto kvalitetniji, mnogo skuplji i upadljivo manje opušten
Press subota, 12. april 2008.
Skupe nekretnine... Kvadrat u centru Zagreba košta 2.000-3.500 evra
U senci posete američkog predsednika Džordža Buša Hrvatskoj ostalo je pitanje: čime su to zagrebačke vlasti, zapravo, zaslužile? Naravno, pod pretpostavkom da je dolazak „svetskog šerifa" privilegija koju valja zaslužiti...
Potrošačka korpa
Pandan našem legendarnom hlebu „sava" od 800 grama u Zagrebu košta šest kuna, odnosno, 72 dinara. Takozvani „privatni" hleb, pekarski, skuplji je za 15 dinara, u proseku. Litar mleka je pet kuna (60 dinara), kilogram svinjskog mesa kreće se u rasponu od 28 - 40 kuna (336-480 dinara), litar jogurta pet kuna (60 dinara), kilogram šunke 50 kuna (600 dinara), čajna kobasica 80 kuna (960 dinara), jetrena pašteta sedam kuna (85 dinara), čokolada (100 g „Dorina") 14 kuna (170 din), pakovanje praška za mašinsko pranje od tri kilograma stoji 42 kune (504 din), a gel za tuširanje 15 kuna (180 dinara).
Kako god bilo, taj događaj je naše zapadne komšije, bez ikakve sumnje, vinuo u zenit interesovanja svetske javnosti i pozicionirao ih koji korak dalje u famoznim „evroatlantskim" integracijama. A kad smo već kod toga, svidelo se to nekome ili ne, Hrvatska je na tom putu otišla koji korak (patriotski deminutiv) dalje od nas, što se jasno da videti po nacionalnom dohotku i standardu njenih građana.
Naime, dok je kod nas, na republičkom nivou, prosečna plata oko 350 evra, u Hrvatskoj je čak dva i po puta veća, tačnije, iznosi celih 800 evra. Što se poređenja prestonica tiče, tu je situacija kudikamo „dramatičnija". Prosečna plata zagrebačkog „pregaoca" je 1.500 evra, dok u Beogradu ni „na mišiće" ne prelazi tri puta manju sumu, iliti, 500 evra.
Naravno, i troškovi života u Zagrebu su barem dva puta veći u odnosu na naš glavni grad, što bi u nekom grubom preseku značilo da žive nešto bolje od nas, s tim što do tog „nešto" mi imamo na gulimo još nekih pet-šest godina, minimum (opet patriotski deminutiv).
Poređenja radi, počnimo od cena nekretnina: u širem centru Zagreba kvadratni metar stambenog prostora košta od 2.000 do 3.500 evra, naravno, u zavisnosti od toga koliko se taj „širi centar" sužava ka Trgu bana Jelačića. Što se naknade za električnu energiju tiče, mesečni izdatak za struju prosečne zagrebačke porodice iznosi nekih 50 evra, plus PDV, koji je u „lijepoj njihovoj" čak 22 odsto. Gotovo istovetna cifra je i za one koji u svojim domaćinstvima kao „pogonsko gorivo" koriste plin, tako da i za tu stavku prosečno plaćaju 50 evra, plus, rekosmo, PDV.
Cigarete i taksi - luksuz
Nanese li vas put u Zagreb, poslušajte naš savet i sve što možete obiđite ili pešice ili gradskim prevozom, koji se mahom, oslanja na tramvaje. Doduše, ni cena karte za jednu vožnju nije naivna (osam kuna u trafici, 10 u vozilu, iliti, 96 do 120 dinara), ali u odnosu na taksi (20 kuna, odnosno, 240 dinara start, plus pet do sedam kuna po pređenom kilometru), sve je povoljnije. Što se cigareta tiče, snabdejte se još u majčici Srbiji jer su u Zagrebu duplo skuplje. Primera radi, kratki „marlboro" košta 20 kuna, iliti 240 dinara. Cene pića po kafićima su, doduše, nalik beogradskim, s „manjim" odstupanjima ukoliko se namerite da odmorite uz mali „frankov" espreso na glavnom gradskom trgu. Za ta dva gutljaja „evrope" platićete 20 kuna, ili, što bi naš čovek rekao, 240 kinti.
Dok je kod nas potrošnja vode, barem zasad, još i najmanji izdatak u mesečnom kućnom budžetu, kod njih je to jedna od najskupljih stavki. Kubni litar vode, u čiju cenu ulazi održavanje kolektora, gradnja nove infrastrukture i tome slično, tarifira se sa šest kuna, ili, prevedeno na ovozemaljski, 72 dinara, s tim što je na primorju, zbog čestih nestašica pijaće vode, ta cena i dva puta veća.
Da TV pretplata nije naš autohtoni specijalitet, svedoči podatak da Hrvati za „privilegiju" uživanja u blagodetima nacionalne televizije (HRT), mesečno krate buđelare za 69 kuna, iliti 820 dinara, koliko košta i pretplata za kablovsku televiziju.
Osnovna telefonska pretplata je 60 kuna (720 din), dok tarifiranje zavisi od nekoliko operatera, koji trenutno posluju u Hrvatskoj.
Sve u svemu, u Zagrebu se živi donekle bolje, ali daleko manje opušteno nego u našoj prestonici i „patriotski deminutiv" nema baš ništa s tim. Jednostavno, zagazili su u kapitalističko društvo (sa svim pripadajućim blagoslovima i prokletstvima) i takav sistem razmišljanja, vrednosti, odnosa prema vremenu, ljudima, novcu... Nema tu mesta za kuliranje i emocije.
(M. M.)
U senci posete američkog predsednika Džordža Buša Hrvatskoj ostalo je pitanje: čime su to zagrebačke vlasti, zapravo, zaslužile? Naravno, pod pretpostavkom da je dolazak „svetskog šerifa" privilegija koju valja zaslužiti...
Potrošačka korpa
Pandan našem legendarnom hlebu „sava" od 800 grama u Zagrebu košta šest kuna, odnosno, 72 dinara. Takozvani „privatni" hleb, pekarski, skuplji je za 15 dinara, u proseku. Litar mleka je pet kuna (60 dinara), kilogram svinjskog mesa kreće se u rasponu od 28 - 40 kuna (336-480 dinara), litar jogurta pet kuna (60 dinara), kilogram šunke 50 kuna (600 dinara), čajna kobasica 80 kuna (960 dinara), jetrena pašteta sedam kuna (85 dinara), čokolada (100 g „Dorina") 14 kuna (170 din), pakovanje praška za mašinsko pranje od tri kilograma stoji 42 kune (504 din), a gel za tuširanje 15 kuna (180 dinara).
Kako god bilo, taj događaj je naše zapadne komšije, bez ikakve sumnje, vinuo u zenit interesovanja svetske javnosti i pozicionirao ih koji korak dalje u famoznim „evroatlantskim" integracijama. A kad smo već kod toga, svidelo se to nekome ili ne, Hrvatska je na tom putu otišla koji korak (patriotski deminutiv) dalje od nas, što se jasno da videti po nacionalnom dohotku i standardu njenih građana.
Naime, dok je kod nas, na republičkom nivou, prosečna plata oko 350 evra, u Hrvatskoj je čak dva i po puta veća, tačnije, iznosi celih 800 evra. Što se poređenja prestonica tiče, tu je situacija kudikamo „dramatičnija". Prosečna plata zagrebačkog „pregaoca" je 1.500 evra, dok u Beogradu ni „na mišiće" ne prelazi tri puta manju sumu, iliti, 500 evra.
Naravno, i troškovi života u Zagrebu su barem dva puta veći u odnosu na naš glavni grad, što bi u nekom grubom preseku značilo da žive nešto bolje od nas, s tim što do tog „nešto" mi imamo na gulimo još nekih pet-šest godina, minimum (opet patriotski deminutiv).
Poređenja radi, počnimo od cena nekretnina: u širem centru Zagreba kvadratni metar stambenog prostora košta od 2.000 do 3.500 evra, naravno, u zavisnosti od toga koliko se taj „širi centar" sužava ka Trgu bana Jelačića. Što se naknade za električnu energiju tiče, mesečni izdatak za struju prosečne zagrebačke porodice iznosi nekih 50 evra, plus PDV, koji je u „lijepoj njihovoj" čak 22 odsto. Gotovo istovetna cifra je i za one koji u svojim domaćinstvima kao „pogonsko gorivo" koriste plin, tako da i za tu stavku prosečno plaćaju 50 evra, plus, rekosmo, PDV.
Cigarete i taksi - luksuz
Nanese li vas put u Zagreb, poslušajte naš savet i sve što možete obiđite ili pešice ili gradskim prevozom, koji se mahom, oslanja na tramvaje. Doduše, ni cena karte za jednu vožnju nije naivna (osam kuna u trafici, 10 u vozilu, iliti, 96 do 120 dinara), ali u odnosu na taksi (20 kuna, odnosno, 240 dinara start, plus pet do sedam kuna po pređenom kilometru), sve je povoljnije. Što se cigareta tiče, snabdejte se još u majčici Srbiji jer su u Zagrebu duplo skuplje. Primera radi, kratki „marlboro" košta 20 kuna, iliti 240 dinara. Cene pića po kafićima su, doduše, nalik beogradskim, s „manjim" odstupanjima ukoliko se namerite da odmorite uz mali „frankov" espreso na glavnom gradskom trgu. Za ta dva gutljaja „evrope" platićete 20 kuna, ili, što bi naš čovek rekao, 240 kinti.
Dok je kod nas potrošnja vode, barem zasad, još i najmanji izdatak u mesečnom kućnom budžetu, kod njih je to jedna od najskupljih stavki. Kubni litar vode, u čiju cenu ulazi održavanje kolektora, gradnja nove infrastrukture i tome slično, tarifira se sa šest kuna, ili, prevedeno na ovozemaljski, 72 dinara, s tim što je na primorju, zbog čestih nestašica pijaće vode, ta cena i dva puta veća.
Da TV pretplata nije naš autohtoni specijalitet, svedoči podatak da Hrvati za „privilegiju" uživanja u blagodetima nacionalne televizije (HRT), mesečno krate buđelare za 69 kuna, iliti 820 dinara, koliko košta i pretplata za kablovsku televiziju.
Osnovna telefonska pretplata je 60 kuna (720 din), dok tarifiranje zavisi od nekoliko operatera, koji trenutno posluju u Hrvatskoj.
Sve u svemu, u Zagrebu se živi donekle bolje, ali daleko manje opušteno nego u našoj prestonici i „patriotski deminutiv" nema baš ništa s tim. Jednostavno, zagazili su u kapitalističko društvo (sa svim pripadajućim blagoslovima i prokletstvima) i takav sistem razmišljanja, vrednosti, odnosa prema vremenu, ljudima, novcu... Nema tu mesta za kuliranje i emocije.
(M. M.)
Preuzeto sa sajta pressonline.rs »
Komentari na drugim sajtovima
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari