Kosovo u MMF - odlučuju najbogatije države

VAŠINGTON - Srbija će teško sprečiti ulazak Kosova u Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetsku banku, budući da se o ulasku u te organizacije odlučuje većinom kapitala koje imaju zemlje koje su već priznale nezavisnost Kosova, ocenio je večeras potpredsednik srpske vlade Božidar Đelić.

U telefonskoj izjavi iz Vašingtona, Đelić je Beti rekao da je uoči današnjeg prolećnog zasedanja MMF-a u Vašingtonu delegacija Srbije, koju osim njega čine ministar finansija Mirko Cvetković i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, razgovarala s vodećim ljudima te organizacije i Svetske banke.

On je naveo da da je u razgovorima s predstavnicima MMF-a i Svetske banke delegacija Srbije predočila pozicije državne politike oko Kosova.

"Rekli smo da Srbija nikada neće prihvatiti tu nezavisnost i da ćemo uraditi sve što je našoj moći da sprečimo eventualni ulazak te tvorevine u te finasijske organizacije", rekao je Đelić.

On je, međutim, ocenio da je povodom toga "situacija teška" budući da se o ulasku u MMF i Svetsku banku odlučuje većinom kapitala u tim institucijama, odnosno većinom kvota.

"Tu je teška situacija zbog činjenice da zemlje koje su do sada priznale Kosovo imaju veliko učešće u kapitalu MMF-a i Svetske banke", objasnio je Đelić i dodao: "Tako da nas očekuje veoma teška bitka na tom planu".

Sa „tehničkim" svojstvom bez pregovora o novom programu sa MMF

Potpredsednik Vlade Srbije rekao je da je u razgovorima delegacije Beograda s predstavnicima MMF-a ustanovljeno da je u Srbiji potrebno uložiti dodatne napore da se održi makroekonomska stabilnost i da Srbija nastavi put ubrzanog rasta.

"To će iziskivati određene napore u domenu budžeta i, istovremeno, povećanje učešća investicija u infrastrkuturi budžetu u godinama koje dolaze", rekao je za Betu Đelić.

Prema njegovim rečima, delegacija Srbije, budući da je u Vašingtonu u svojstvu tehničke vlade, nije mogla da govori o "nekom novom programu s MMF-om".

Đelić je rekao da je s predstavncima Svetske banke razmotreneno "trenutno sprovođenje postojećih zajmova", ali i da je fokus bio na novom zajmu koji je potpisan.

"Potpisali smo novi zajam koji se tiče decentralizacije socijalnih usluga koji je veoma važan da bismo na lokalu mogli da efikasnije pomažemo najosetljivijim slojevima našeg društva. To će se raditi u domenu prosvete, zdravstva i socijalne politike", rekao je Đelić i dodao da predstoji veliki rad sa Svetskom bankom u tom domenu.

MMF samit u atmosferi velike zabrinutosti za svetsku ekonomiju

"Razmotrili smo mogućnost da se za određeni iznos poveća trenutnih 600 miliona dolara koliko imamo za sledeće tri godine i Svetska banka će do oktobra razmotriti mogućnost da se ukupni iznos novca poveća", dodao je potpredsednik vlade Srbije.

Povodom opšte atmosfere u Vašingtonu, Đelić je ocenio da je ovaj sastanak MMF-a i Svetske banke "pod znakom velike zabrinutosti za ekonomsku budućnost sveta".

"Predviđanja MMF-a su da će sledeće godine privredni rast biti značajno manji, da u Americi postoje ozbiljne šanse da dođe do recesije. I isto tako, identifikovano je da je finansijska kriza već dovela do gubitaka u finansijskom svetskom sistemu od hiljadu milijardi dolara", kazao je on.

Đelić je objasnio da to može nepovoljno uticati na reforme u Srbiji.

"U svim zemljama koje su na našem nivou razvoja došlo je u poslednja tri meseca do poskupljenja kapitala, znači resursa i kamata za oko jedan odsto, što je značajno povećanje. Tako da će utoliko biti važnije da u mesecima koji dolaze sprovodimo odgovornu politiku da bi se održala makroekonomska stasbilnost", ocenio je Đelić.