Banke zaradile 296 miliona evra

Sa profitom od 58 miliona evra, AIK banka lider u Srbiji u prošloj godini

Bankarski sektor je u 2007. godini zaradio 23,5 milijardi dinara, odnosno 296 miliona evra. Međutim, nisu sve banke napravile profit prošle godine, jer su prema podacima NBS četiri banke bile u gubitku, dok su prema analizi Delta brokera, čak osam banaka bile u minusu u 2007. godini.

Kao najveći gubitnik u analizama se navodi Agrobanka, sa dve milijarde dinara manjka. Razlog lošem bilansu nije u potpunosti poslovan, jer ova banka je sredinom godine preuzela od države stare dugove prema Svetskoj banci u visini 43,5 miliona evra. Bez ovoga, prema analizi Deltabrokera, drugi najveći gubitnik je Poštanska štedionica sa minusom od 1,3 milijarde dinara, a iza nje je Meridian banka sa 1,2 milijarde gubitka. Negativan rezultat imale su Laiki banka (sadašnja Marfin banka), zatim A banka (sada KBC banka), zatim Pireus, Findomestik, Kredi i Jugobanka iz Kosovske Mitrovice. Među dobitnicima, prednjači domaća AIK banka sa profitom od 4,59 milijardi dinara u 2007. godini, a tek iza nje su Rajfajzen i Inteza.

Berićetna godina

Četvrta po rezultatu je Komercijalna, a peta Vojvođanska banka. Tako je prošla godina bila više nego berićetna za bankare, iako su mahom na prezentacijama prošlogodišnjih rezultata isticali lošu makroekonomsku situaciju u zemlji, kao i veoma oštre mere NBS. Međutim, izgleda da kamatne stope i provizije banaka i dalje donose dobre profite.

Dokapitalizacije u najavi

Više od polovine aktive banaka čine krediti,

dok nešto više od 30 odsto čine depoziti kod NBS i hartije od vrednosti Centralne banke. Kapital banaka je preko četiri milijarde evra, a oko 3,5 milijarde evra otpada na akcijski kapital. Međutim, i za ovu godinu se najavljuju dokapitalizacije banaka, uglavnom zbog mera Narodne banke Srbije. Tako je Inteza već povećala kapital ove godine za 50 miliona evra, a nameravaju da to učine još jednom za 70 miliona.

Takođe je i Rajfajzen banka najavila dodatno povećanje kapitala za 15 miliona evra.

U izveštaju Narodne banke Srbije, u toku prošle godine smanjio se broj banaka sa 37 na 35, zbog pripajanja Panonske banke Intezi i spajanja Vojvođanske i Nacionalne banke Grčke, navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije o stanju u bankarskom sektoru. Krajem 2007. godine bankarsku mrežu je činilo 2.345 poslovnih jedinica, a ovaj sektor je zapošljavao 30.246 zaposlenih. U dve banke je smanjen broj zaposlenih, a najviše u Vojvođanskoj banci, gde ima 85 zaposlenih manje. S druge strane, 25 banaka otvorilo je nova radna mesta, a u tome su prednjačile Prokredit sa 87 i Rajfajzen banka sa 69 novih zaposlenih. Najviše zaposlenih ima Komercijalna banka - 3.036. Na početku godine 21 banka je bila u većinskom vlasništvu stranih akcionara, šest banaka je bilo u vlasništvu domaćih lica, a vlasnik osam banaka je država.

Blaga koncentracija

Koncentracija tržišnog učešća najvećih banaka neznatno se povećala, pa je prvih pet banaka imalo 40,5 odsto ukupne bilansne sume sektora, dok je prvih deset banaka činilo 67,5 odsto tržišta. Od 19,7 milijardi evra ukupne bilansne sume bankarskog sektora, 75 odsto je bilo u rukama stranih banaka, 15,7 odsto kod državnih i svega 8,8 odsto domaćih privatnih banaka.

Vanbilansne stavke, u koje ulaze „krosborder" krediti, koji čine veliki deo finansiranja privrede, iznosile su oko 20 milijardi evra. U 2007. godini krediti su porasli za 39,5 odsto, uprkos restriktivnoj monetarnoj politici i čestim intervencijama Narodne banke Srbije. Najviše kredita je odobreno privredi, 57,5 odsto i stanovništvu (39,8 odsto). Najveći rast u četvrtom kvartalu prošle godine upravo su zabeležili krediti stanovništvu. Tokom cele prošle godine krediti privredi su povećani za 114, 4 milijarde dinara, a stanovništvu za 106,7 milijardi.

Što se tiče depozita, banke su prikupile 960 milijardi dinara, a najviše od stanovništva - 44,6 odsto.