Izbeglicama i akcije i prava

Raseljeni sa Kosova, iz Bosne i Hrvatske ne gube prava u zemljama iz kojih potiču, ako se upišu za besplatne akcije NIS-a EPS-a, „Jata", „Galenike", „Telekoma", Aerodroma „Nikola Tesla" i već privatizovanih preduzeća putem tendera. Naime, veliki broj građana je zbog ovoga bio u dilemi da li da se upiše za ove akcije i iz Agencije za privatizaciju su dobili odgovor da to zavisi od zemalja iz kojih potiču.

Zakoni zemlje iz koje izbeglice potiču, a ne Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije, regulišu pitanje prava tih ljudi u zemljama iz kojih su došli, a vezano za vlasništvo nad akcijama u Srbiji. Petar Anđić, pravnik komesarijata za izbeglice Republike Srbije, tvrdi da izbegli ne gube nikakva prava u zemljama iz kojih dolaze i da čak mogu da upišu akcije i preduzeća u kojima su radili u određenoj zemlji i besplatne akcije javnih preduzeća u Srbiji.

Misija grupe 484

Grupa 484 je nevladina organizacija osnovana 1995. godine sa ciljem da podrži samoorganizovanje 484 izbeglih porodica, koje su bežeći iz Krajine od akcije hrvatske vojske „Oluja", utočište našle u Srbiji. Po njima je organizacija dobila i ime. Osnivač grupe 484 bila je Jelena Šantić, čuvena balerina i mirovna aktivistkinja, koja je za svoj mirovni rad dobila nagradu „Pax Christi International" 1996. godine. Grupa 484 je od grupe entuzijasta koji su prvenstveno pružali humanitarnu, psihosocijalnu, pravnu i informativnu pomoć izbeglima iz Hrvatske i Bosne, a zatim raseljenima sa Kosova i Metohije, postala strukturisana organizacija sa sistemskim pristupom problematici prisilnih migracija i migracija uopšte.

- Oni mogu da pišu akcije javnih firmi čak iako su već dobijali akcije u drugim zemljama, ali najveći broj njih ne shvata da su morali da imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, zaključno sa 30. junom 2007. godine - objašnjava Anđić.

Kontaktirali smo jednu domaću organizaciju, koja brine o pravima raseljenih lica iz svih bivših republika i od njih smo dobili odgovor da nisu upoznati ni sa kakvim zabranama, koje bi uslovljavale naše građane da li da upišu akcije ili ne. Siniša Volarević, koordinator programa grupe 484, smatra da ne postoje nikakvi zakoni koji bi uskratili izbeglicama neka od prava ako upišu besplatne akcije.

- Nisam čuo da postoji bilo kakav zakon koji bi onemogućio pravo na akcije u firmama u kojoj su ti građani radili, pre dolaska u Srbiju, ili državljanstvo, ili bilo šta drugo. To ne treba da utiče jedno na drugo.

Do podataka o broju evidentiranih izbeglica za akcije nije moguće doći, ali se očekuje 206.071 lice, koliko ima izbeglica u Srbiji, prema poslednjoj informaciji UNHCR-a iz februara ove godine.

Inače, po Zakonu o besplatnim akcijama, interno raseljena lica imaju pravo na akcije pod istim uslovima kao i svi ostali građani. Ova lica, pored lične karte i broja dinarskog računa, treba da donesu na uvid i legitimaciju raseljenog lica ili zeleni karton i da daju izjavu o tačnoj adresi na koju da im se dostavi potvrda o upisu u evidenciju građana koji imaju pravo na besplatne akcije.

Izbeglice imaju pravo na akcije šest državnih sistema, ako su stekli državljanstvo, jer je i njima potrebna ista dokumentacija kao i ostalim građanima.