Berze u regionu uglavnom u minusu

Indeksi na berzama u regionu prethodnu sedmicu završili su uglavnom u minusu, pri čemu je najveći pad bio na crnogorskom tržištu kapitala, u Ljubljani očekuju nove emisije, a Sarajevska berza je doživela oporavak.

LJUBLJANA - SBI20 i SBI TOP pali su 7,5%, a SBI20 je na korak od pada ispod 8.000 poena, odnosno nivoa na kojem je bio pre godinu dana. Padu su, pored nekih nerealizovanih investicionih najava na slovenačkom tržištu, doprineli i odjeci sa svetskih finansijskih tržišta, navode analitičari. Najveće gubitke među akcijama sa većim prometom zabeležili su „Merkator" i „Petrol", oba sa padom od gotovo 11 odsto. Pale su i sve ostale najlikvidnije akcije, pri čemu su nešto bolje od proseka prošli pivara „Laško" sa padom od 2,6 , Luka Koper sa 6,3 i „Krka" sa 6,6 odsto. Analitičari „Ilirike", iako još ne mogu da najave bolje dane, očekuju izvesno poboljšanje stanja sa uvrštanjem novih emisija koje uskoro treba da se pojave na Berzi. Reč je, pre svega, o „Triglavu" i „Savi Re", a govorka se i o mogućim dokapitalizacijama A banke i NLB.

BANJALUKA - Na Banjalučkoj berzi, u iščekivanju zakona o reformi policije kao poslednjem uslovu za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, nastavljena je letargična trgovina u kojoj su cene akcija bile relativno stabilne. U poslovanju u kojem su dominirali kupovni nalozi na nižim nivoima, indeks BIRS je uglavnom bio u padu da bi poslednji radni dan prethodne sedmice ušao u mali plus. Najveći promet, od 168.720 KM, bio je u trgovini akcijama Nove banke koje su na sedmičnom nivou pale deset odsto. Solidan promet, kao i obično, bio je i u trgovini akcijama Telekoma Srpske (138.284 KM prometa i padom cene od 1,5%). Rastom od 9,69 odsto istakle su se manje likvidne akcije građevinskog preduzeća „Krajina", dok je gubitnik nedelje „Metal" sa sedmičnim padom od 29,68 odsto. Pažnju investitora i dalje privlače obveznice stare devizne štednje RS, kojima je ostvaren promet od 142.653 KM i pad vrednosti od 3,26 odsto.

SARAJEVO - Nakon pada cena u prva dva radna dana prošle nedelje, ubeležen je osetniji rast, pa su vrednosti indeksa porasle za gotovo šest procenata. Gledano prema prometu, dobitnik nedelje je ponovo bila Fabrika duvana Sarajevo, sa prometom od gotovo 700.000 KM i rastom od 10,65 odsto. Istovremeno su najveći rast imali sarajevska „Elektroprivreda", od 13,6 odsto, i mostarska „Elektroprivreda", od 11,4 odsto, dok su samo dve akcije prošlu nedelju završile u „crvenom" - „Bosnalijek" i ABS banka.

PODGORICA - Tokom protekle sedmice na crnogorskim berzama nije bilo većih transakcija, a ukupan promet bio je manji nego nedelju dana ranije.

Indeks NEX20 pao je 9,70, NEXPIF 12,53, a MOSTE 13,4 odsto. Najviše se trgovalo akcijama „Elektroprivrede", za 482.561 evro, uz pad cene od devet odsto i crnogorskog Telekoma, za 332.014 evra, uz pad cene od gotovo šest procenata. Cene akcija uglavnom su na nivoima iz decembra 2006. i januara 2007. koji bi, prema ocenama analitičara, mogli da probude interesovanje investitora. Ako se tome dodaju izuzetno dobri poslovni rezultati iz 2007. nekih ključnih kompanija, koji u negativnoj atmosferi nikako da dođu do izražaja, može se reći da postoje uslovi za skoru stabilizaciju tržišta, optimistični su analitičari.

SKOPLJE - Na Makedonskoj berzi, koja je cele prošle sedmice reagovala na politička dešavanja, ostvaren je promet od 5,3 miliona evra, od čega 2,4 miliona u blok transakciji akcijama Stopanske banke iz Bitolja. Najveći prometi bili su u trgovini akcijama „Makpetrola" od 394.000 evra i „Alkaloida" od 340.000. Gubitnici posmatrane nedelje su „Granit" sa padom od 14,5 odsto, Stopanska banka Bitolj sa 9,7 i „Alkaloid" sa 7,5 odsto. Berza je saopštila i da je promet u prvom kvartalu vredeo 52 miliona evra, za 66 odsto manje nego u isto vreme lane. Objavljeno je i da su u martu akcije najviše kupovali makedonski građani, i to 47 odsto kapitala prodatog na Berzi. Domaće firme kupile su 32 odsto, dok su strane kompanije i fizička lica kupili 20 odsto. U prošlom mesecu, kada je na Berzi registrovan rekordan pad zbog političkih potresa, najveći prodavci bile su strane kompanije koje su u ukupnoj prodaji akcija učestvovale sa 41 odsto, dok je udeo građana bio 33 odsto.