Spremni za EU tek za 10 godina

Zastarela tehnologija, mali kapaciteti, nedostatak kontrole kvaliteta glavne prepreke

Prema mišljenju stručnjaka, značajniji izvoz Srbije na velika tržišta poput Evropske unije, Amerike i Kine moguć je tek za desetak godina. U trenutnim okolnostima Srbija može da bude konkurentna i ozbiljnije prisutna jedino u zemljama regiona. Privrednici smatraju da bi se izvoz iz Srbije povećao i održao, neophodno je unapređenje proizvodnje, tehnologije, kvaliteta proizvoda, odnosno postizanje i održavanje standarda za izvoz u visokorazvijene zemlje, ali i da se obezbede dovoljni kapaciteti za zadovoljavanje potražnje velikih tržišta.

Samo u regionu

Šećer, voće, povrće i prerađevine od ovih proizvoda, kao i kukuruz, najveći su dosadašnji favoriti u izvozu poljoprivrednih proizvoda Srbije, a plasirani su u zemlje CEFTE, čak 49 odsto. Neznatno manje, odnosno 46 odsto plasirano je u Evropsku uniju i samo oko pet odsto na ostala tržišta. Budućnost značajnijeg izvoza i osvajanje većih tržišta drugih kontinenata u većim količinama srpskih proizvoda nije nemoguća, ali uz projektovanje, planiranje i ulaganje, tek za desetak godina.

- Prema sadašnjim podacima, mi smo jedna srednjeevropska zemlja, neevropski orijentisana. Prošle godine izvezeno je poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 1,686 milijardi dolara, što je 19 odsto u ukupnom robnom izvozu Srbije. To je 33 odsto više u odnosu na 2006 godinu. Uvezli smo 1,116 milijardi poljoprivrednih proizvoda, što je 6,3 odsto u ukupnom robnom uvozu Srbije. Ostvaren je suficit od 570 miliona dolara i stopa pokrivenosti od 151 odsto uvoza izvozom, i ovim rezultatima izvoz je učestvovao u bruto domaćem proizvodu sa 40 odsto. Ovakve dobre rezultate nema ni jedan sektor privrede Srbije, posebno ako se uzme u obzir da je poljoprivreda prošle godine ostvarila negativnu stopu rasta proizvodnje - objašnjava za Biznis Voja Stanković, istraživač saradnik u Centru za naučna istraživanja Privredne komore Srbije.

Na prvom mestu u izvozu je bio šećer, sa 150 miliona dolara, na drugom mestu voće i povrće u vrednosti od 400 miliona dolara i naravno prerađevine. Na trećem mestu, i pored zabrane koja je uvedena, nalaze se kukuruz u vrednosti od 67 miliona dolara, zatim pivo, konditorski proizvodi, pšenica i pšenično brašno.

- Ukoliko bi Srbija u naredne tri godine ostvarila pozitivan rast poljoprivredne proizvodnje, godišnje pet do šest procenata, mogla bi da stabilizuje izvoz na preko dve milijarde dolara i da u naredne dve godine ostvari ukupan izvoz od pet do šest milijardi dolara, a za sledećih deset godina izvoz bi mogao da dostigne 9 do 10 milijardi dolara. To zahteva jedan strateški koncept organizovanja poljoprivrede sa dugoročnim merama poljoprivredne politike, posebno strateški koncept u proizvodnji stočarskih proizvoda. Srbiju treba pretvoriti u prostor tradicionalne i konvencionalne poljoprivredne proizvodnje, bez genski modifikovanih organizama, odnosno proizvodnju visoko vredne hrane koja će u perspektivi imati sve veću tražnju na sve probirljivijim tržištima Evrope, Amerike i Dalekog istoka. Poljoprivredni proizvođači moraće bolje da se organizuju, ulože u proizvodne kapacitete i iskoriste veće poljoprivredne potencijale. Sada koriste samo 40 odsto svojih mogućnosti - kaže Stanković.

Nedostaje strategija

U Centru za naučna istraživanja smatraju da je neophodan jedan strateški tržišni koncept u izvozu, koji podrazumeva brendiranje zaštićenih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.

-Trenutno ima samo desetak zaštićenih proizvoda, ali proizvodni potencijali Srbije i ne omogućavaju više od stotinak ovakvih proizvoda - objašnjava Voja Stanković.

Privrednici smatraju da bi se izvoz iz Srbije povećao i održao, neophodno je unapređenje proizvodnje, tehnologije, kvaliteta samog proizvoda, odnosno postizanje i održavanje standarda za izvoz u EU, Ameriku ili Rusiju.

Direktor PIK „Južni Banat" Miroslav Ninković navodi i da je problem što su količine robe, koju Srbija može da proizvede izuzetno skromna.

- Mi smo prisutni već tri godine na ruskom tržištu i ono što vam mogu reći je da celokupna srpska proizvodnja, a kamoli južni Banat, ne može da pokrije potrebe jedne Moskve. Rusko tržište postaje sve zahtevnije i standard raste, pa se zahteva određeni kvalitet, pakovanje i sorte, kuda god da želimo da izvozimo. U Srbiji se mora uraditi standardizacija, unaprediti tehnologija i moramo usavršiti sorte biljaka - rekao je za Biznis Miroslav Ninković, direktor PIK „Južni Banat" i dodao da je za Srbiju od posebne važnosti obnavljanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i povećanje broja robe za koju se neće plaćati carina.

- Osamdeset odsto naših proizvoda plasiramo na rusko tržište, a ono čime se mi tamo probijamo je cena. U Srbiji se mora uraditi standardizacija i obratiti pažnja na celokupan kvalitet finalnih proizvoda, naročito za zapadno-evropsko tržište. Trenutno se nalazim u Nemačkoj, gde sa njihovim privrednicima vodimo informativni razgovor o unapređenju sorte i kvalitetnog uzgoja borovnice - rekao je za Biznis Dragan Milosavljević, direktor „Frutlenda" i dodao da Srbija ima najpovoljnije uslove za izvoz u regionu, zahvaljujući subvencijama koje nudi naše Ministarstvo za poljoprivredu.