Glavni haški tužilac sutra u Beogradu

Glavni tužilac Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Serž Bramerc doputovaće sutra u Beograd, u svoju prvu posetu od kako je, u januaru, stupio na tu dužnost i u veoma delikatnom trenutku za Srbiju i za Evropsku uniju.

Bramerc će sredinom maja Savetu bezbednosti UN podneti redovan pisani izveštaj o saradnji država koje su se obavezale na saradnju s Hagom, uključujući i Srbiju, a usmeno će referisati početkom juna u Njujorku.

Nastavak teksta ▼

Prema najavama iz Haga, glavni haški tužilac će se sastati sa predstavnicima vlasti u Srbiji koji se bave pitanjima saradnje sa Hagom, sa predsednikom Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasimom Ljajićem i tužiocem za ratne zločine Vladimirom Vukčevićem. Za sada nije poznato da li će se sastati i sa najvišim državnim zvaničnicima, kao što je uglavnom bio slučaj kad je reč o posetama njegove predhodnice De Ponteove.

Sam Bramerc pred dolazak u Beograd nije želeo da daje nikakve izjave, niti komentare, a njegova portparolka, Olga Kavran, čak smatra, kako je izjavila Tanjugu, da ni posle te posete neće biti novih ocena osim ako ne bude "posebnih razloga" da se to učini. Kavranova je naglasila i da činjenica da će Bramerc posetiti Srbiju "ne mora da bude povezana sa iznošenjem nove procene" o saradnji naše zemlje, koja je jedan od uslova za potpisivanje Sporazuma o saradnji i pridruživanju. Visoki funkcioneri EU, među kojima prednjači komesar za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana, zalažu se za što skorije potpisivanje tog Sporazuma sa Srbijom. Ovakav plan, međutim, trenutno koče pojedine države, a pre svega Holandija, koja insistira na prethodnom potpunom ispunjavanju saradnje Beograda sa Haškim tribunalom, mada bi prema poslednjim, nepotvrđenim izveštajima, ta zemlja mogla da pribegne nekoj vrsti solomonskog rešenja tako da ne odustane od svog stava, ali da ne koči potpisivanje sporazuma.

Od Bramercove procene zavisi da li će Tribunal dati pozitivan izveštaj, za razliku od poslednjeg takvog izveštaja, koji je podnela njegova prethodnica Karla del Ponte, u decembru, u kojem je navedeno da Srbija ne zadovoljava uslove za pozitivnu ocenu, te da ne treba žuriti ni sa potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Taj sporazum, odnosno mogućnost da bude ponuđen Beogradu i pre izbora 11. maja, u međuvremenu je postao predmet oštre političke debate doskorašnjih koalicionih partnera.

Demokratska stranka Srbije traži da pre stavljanja potpisa Srbije ovaj sporazum bude dopunjen stavom kojim bi se potvrđivalo da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije, jer je posle njegovog potpisivanja usledilo samoproglašenje nezavisnosti Kosova.

Demokratska stranka zalaže se za potpisivanje tog dokumenta uz isticanje da se on oslanja na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti i da je potpisan uz punu saglasnost Vlade Srbije.