Berluskoni ponovo na pobedničkom postolju

Italijanski birači odlučili su na vanrednim parlamentarnim izborima da ukažu poverenje lideru desnog centra, odnosno njegovoj koaliciji koja je u donjem domu osvojila 46,8 odsto, dok je blok levog centra na čelu sa Valterom Veltronijem 37,6 odsto glasova. Desničarska koalicija će na osnovu tih rezultata imati 340 od 617 mesta u donjem domu parlamenta, dok će levičarski blok imati 239 mesta. Berluskoni (71) će tako, posle dve godine provedene u opoziciji, biti u prilici da ponovo stane na čelo italijanske vlade, pred kojom stoje brojni izazovi, posebno kada su je reč o ekonomskim reformama. Novi stari premijer rođen je 29. septembra 1936. godine u Milanu, gde se školovao i diplomirao prava 1961. na Univerzitetu Statale. Berluskoni je 1993. godine osnovao desničarsku Forca Italija koja je ove godine pred raspisivanje izbora prerasla u novu stranku - Slobodni ljudi.

Politička karijera Berluskonija išla je munjevito 1990-ih godina, baš kao i njegova karijera u biznisu. Osnivač je i većinski vlasnik Finiinvesta, jedne od deset najvećih italijanskih kompanija, a procenjuje se da je vlasnik i oko polovine italijanskog televizijskog tržišta jer poseduje tri od ukupno sedam kanala sa nacionalnom pokrivenošću. Berluskoni je 2005.izazvao zgražavanje javnosti relativizovanjem fašizma, odnosno izjavom da to nije bila nikakva kriminalna ideologija, kao i da je fašistički diktator Benito Musolini počinio mnoge greške, kao sto su rasni zakoni kojim su proganjani Jevreji, ali da je svoje protivnike slao u izgnanstvo, a nije ih nikada ubijao. „Korijere dela sera“ piše juče da je izborni rezultat zapravo dvostruka pobeda Berluskonija. Berluskoni je odmah u ponedeljak, po objavljivanju preliminarnih rezultata, najavio da će se pozabaviti pitanjem nacionalne avio kompanije Al Italia, koja poslednjih godina posluje s velikim gubicima, kao i problemom odnošenja smeća iz Napulja. NJegova spoljna politika je snažno oslonjena na Vašington. Berluskoni je bio i jedan od glavnih političara u Evropi koji je 2003. godine podržao odluku američkog predsednika DŽordža Buša da napadne Irak. Kuriozitet italijanskih parlamentarnih izbora je i da prvi put u novijoj političkoj istoriji italijanskog parlamentarizma u skupštine neće biti predstavnika komunista ili socijalista. (Beta)

Poslato 15.04.2008