I Bela kuća na obuci

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington, 15. aprila – Vatikanski poglavar Benedikt Šesnaesti odabrao je da danas početi šestodnevni boravak u Americi obeleži na neobičan način – kritičkom porukom pre sletanja i pompe koja je usledila na njenom tlu. Ubrzo po poletanju je, naime, osudio seriju pedofilskih skandala u ovdašnjem katoličkom sveštenstvu, rekavši da zbog njih i lično oseća „duboku postiđenost” i da se nada da se takvi postupci „neće ponoviti”.

Ovakvom izjavom olakšaće kontakt sa Amerikancima, koji su godinama očekivali oštro papino reagovanje na drastična odstupanja od normi. „Packa” koju je, u razgovoru s novinarima avionu, udario grešnicima u sopstvenim redovima, mogla je da deluje i kao detalj dugo planiranog protokola koji mu je u Vašingtonu obećao vanredne počasti. Počele su gestom predsednika Džordža Buša, koji je prvi put došao na pistu, aerodroma merilendske vojne baze Endruz, da dočeka jednog stranog gosta. Susret je bio kratak, uz naklone domaćina, njegove supruge Lore i jedne od dve njihove ćerke bliznakinje Džene…

Uslediće masovke kakvih odavno ovde nije bilo, osim na pojedinim antiratnim demonstracijama. Na vanrednoj obuci je, stoga, bila i sama Bela kuća – gde će sutra biti obeležen 81. papin rođendan – jer odavno, bezmalo tri decenije, nije bila u prilici da počasti jednog poglavara Rimokatoličke crkve.

Buš se, takođe, potrudio da uveća „premijernost” svog gostoprimstva, u šta spada i sutrašnji miting dobrodošlice, na travnjaku Bele kuće koji će zaposesti oko 12.000 zvanica. Pa – misa na nedavno otvorenom bejzbol stadionu za 46.000 vernika i radoznalaca…

Uz svečarske, povećane su i bezbednosne i finansijske mere. Za vreme trodnevnog papinog boravka u Vašingtonu (a još toliko će posle biti u Njujorku) stalno će za njegovu sigurnost biti zaduženo 1.300 policajaca, uz agente tajne službe s raznovrsnim merama nadzora, koje obuhvataju i publiku s kupljenim ulaznicama. FBI je posebno istraživao „mogućnosti terorističkih napada” da bi, po „Vašington postu”, prestonični šef te službe Džozef Persikini saopštio kako „sada nema uverljivih pretnji ni pontifu ni mestima na kojima će biti”.

Ukupni troškovnik još nije sačinjen. Gradski oci predviđaju da će im se iz budžeta odliti 2,2 miliona dolara. Čelnici vašingtonske parohije najavljuju izdatak od oko tri miliona dolara, mahom sakupljenih od bogatih donatora, a pojavila se i procena da bi crkveni izdaci, računajući i vatikanske, mogli da dostignu deset miliona dolara.

Zaradiće, međutim, prodavci prigodnih suvenira. A verovatno i spravljači nemačkih specijaliteta kakvi će se, kao podsećanje na zavičaj aktuelnog pape, servirati i u Beloj kući.

Vanredno su zaposleni i analitičari, za otkrivanje detalja – važnijih od spektakularnih blesaka. Predvideli su već niz slaganja i neslaganja. Buš i Benedikt Šesnaesti su, konstatuju, saglasni u protivljenju pobačaju, homoseksualnim brakovima, istraživanju matičnih ćelija, uz isticanje religioznih vrednosti i u javnom životu. Papa je, međutim, kritičar rata u Iraku koji je obeležio Bušova dva mandata, i protiv torture zarobljenika i smrtnih kazni kojih je ovde više nego igde u zemljama s hrišćanskom većinom…

Najavljuje se, pak, da će poseta biti mahom „pastirska, za jačanje vere katoličkog stada”. Ni taj elementarni posao mu neće biti lak, nagoveštava „Njujork tajms”.

Mediji su podsetili, i pre papine avionske izjave, na još jednu prigodnu „premijeru” – da je ovo prva poseta pape, posle pomenute serije seksualnih skandala koji su u poslednjih šest godina potresali američku Katoličku crkvu. Zabeleženo je čak 5.000 žrtava svešteničkih zastranjivanja prema maloletnicima, koje su, na ime obeštećenja, crkvu koštale više od dve milijarde dolara i dovele do bankrotstva pet dijaceza, dok se procesi nastavljaju.

Takvi potresi su, uz česte seobe stanovništva, doveli do osipanja „i pastira i stada”. Od 18.634 parohije, 3.238 je ostalo bez stalnog sveštenika, a više od 800 ih je zatvoreno. Istraživači centra Pju dodaju: iako je 31 odsto Amerikanaca odgajano u katoličanskom duhu, danas se svega 24 odsto njih izjašnjava kao pripadnik te veroispovesti, koja kao celina (64 miliona duša) ostaje ovde najmnogobrojnija, pošto su većinski protestanti višestruko razvrstani.

Buš je, po pojedinim ekspertima, najveći pobornik katoličanstva među ovdašnjim protestantskim (on lično je metodista) predsednicima. Jedini katolik na čelu američke države dosad je bio Džon Kenedi (ubijen 1963. usred mandata), ali dok se on zalagao za princip odvojenosti crkve od države, sadašnji lider, kažu, od njih pravi „simbiozu”, uz izrazito povećano poistovećivanje s katoličanstvom, kome ne pripada.

Lideri SAD i Vatikana su, ukazuju drugi poznavaoci, upućeni jedni na druge bez obzira da li se slažu ili ne. Obe strane, naime, pretenduju na globalna, ili bar zapadna, čelna mesta. Sveta stolica u duhovnom, a Ovalni kabinet u materijalnom (vojnom, tehnološkom, ekonomskom) smislu.

Posmatrači primećuju, međutim, da su im primati sve relativniji. Uticaj im osporava razmahana i raznobojna konkurencija – i duhovna i materijalna

Momčilo Pantelić

[objavljeno: 16.04.2008]