Neumoran uspon nafte

Nafta danas beleži novi cenovni rekord, podstaknuta slabim dolarom, prilivom sredstava investicionih fondova i strahom od nedovoljnih isporuka na duži rok.

Američka laka nafta na Njujorškoj robnoj berzi trenutno košta 113,99 dolara za barel, nakon što je tokom ranijeg poslovanja dostigla novi rekord od 114,53 dolara. Tri puta je skuplja nego 2002. godine, kada je počeo uspon cena te energetske sirovine.

Evropski 'brent' na Medjunarodnoj berzi petroleja u Londonu za isporuku u junu ugovara se po 111,67 dolara.

Dalje kretanje cena nafte i derivata moglo bi da zavisi od najnovijeg izveštaja američkog ministarstva energetike o stanju zaliha u SAD, ocenjuju trgovci.

Slab dolar, zajedno s dobrom tražnjom, u najvećoj meri doprinosi skoku cena nafte, ali i ostalih sirovina - kukuruza, zlata i pirinča na rekordne nivoe, ukazuju analitičari.

Veći priliv sredstava investicionih fondova u energetski sektor takodje podstiče cene nafte jer investitori na taj način nastoje da se zaštite od posledica inflacije.

U isto vreme, zemlje veliki potrošači i dalje su zabrinute zbog moguće nestašice nafte na tržistu, pa je britanski premijer Gordon Braun apelovao na zemlje članice organizacije OPEK da povećaju proizvodnju kako bi, većom ponudom, zaustavile dalji uspon cena.

OPEK, koji obezbedjuje više od trećine nafte na svetskom tržištu, medjutim, tvrdi da su isporuke tog energenta dovoljne i da su visoke cene posledica špekulisanja na tržištu.

Iranski ministar za naftu Golamhusein Nozari je danas doveo u pitanje potrebu da OPEK poveća proizvodnju kako bi smirio cene, odbacujući time apele vodećih zapadnih zemalja da kartel poveća isporuke nafte na tržište.

'Zašto bi OPEK pokušavao da snizi cene? Neka Amerika i Britanija nastave da zahtevaju', uzvratio je Nozari novinarima na pitanje da prokomentariše apele zvaničnog Vašingtona i Londona upućene naftnom kartelu, tokom održavanja konferencije o energiji u Teheranu.