Kosovo kao ruski džoker

Iako je dosta teško odvojiti probleme koje Rusija ima sa Gruzijom i našu situaciju sa Kosovom, Dušan Lazić, član Foruma za međunarodne odnose, kaže za Biznis da nije baš ubeđen da ih odmah treba poistovećivati. Rusija je sama ukazivala da će proglašenje nezavisnosti Kosova imati šire međunarodne implikacije i delovati na čitav niz separatističkih pokreta, pa čak i na zamrznute konflikte kao što su oni između Rusije i delova Gruzije - Abhazije i Južne Osetije.

Šojgu danas u Beogradu

Ministar za vanredne situacije i civilnu odbranu Ruske Federacije Sergej Šojgu, sa saradnicima, doputovaće danas u kratku radnu posetu Beogradu, tokom koje će sastati sa državnim vrhom Srbije.

Tanjugu je juče u Vladi Srbije rečeno da će se Šojgu sastati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom.

Ruski ministar za vanredne situacije će odmah po dolasku u Beograd razgovarati sa ministrom trgovine i usluga Predragom Bubalom o proširenju liste robe obuhvaćene međudržavnim sporazumom o slobodnoj trgovini Srbije i Rusije.

Bubalo i Šojgu, kao kopredsednici međuvladinog komiteta za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, razmotriće realizaciju dosadašnjih ugovora u tim oblastima.

- Očekujem da će Rusija u ovom pogledu biti dosta oprezna, bez obzira na to što se stavovi Rusije često u javnosti prikazuju kako kome odgovara. U svetskoj javnosti se tako prenaglašava jedan elemenat, a potcenjuje drugi. Rusija je do sada pokazala dosta veliku uzdržanost u odnosu na pomenute oblasti, iz jednog prostog razloga - Rusija nema interes da se ti problemi otvaraju na njenim granicama. I prirodno je da takvo nestabilno stanje ne bi odgovaralo ni jednoj zemlji - kaže Lazić.

Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije, naložio je ministarstvu inostranih poslova te zemlje da konkretno pomogne stanovništvu Gruzije, nepriznatih republika Abhazije i Južne Osetije, nakon što je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo rezoluciju kojom se produžava mandat misije Ujedinjenih nacija u Gruziji do oktobra. Putinova odluka se zapravo odnosi na stvaranje mehanizama za zaštitu prava, sloboda i zakonitih interesa ruskih građana koji žive u Abhaziji i Južnoj Osetiji.

Takođe, od ruske vlade se traži da u tom cilju sarađuje sa faktičkim organima vlasti dve republike, kao i da se organizuje saradnja u trgovinsko-ekonomskoj, socijalnoj, naučno-tehničkoj oblasti, u sferi informisanja, kulture i obrazovanja.

Lazić ističe da je Rusija pokrete u Abhaziji i Južnoj Osetiji u velikoj meri koristila i vršila pritisak na Gruziju, kako ne bi postala članica NATO-a.

A kada je reč o eventualnoj promeni stava Rusije prema nezavisnom Kosovu, Lazić kaže:

- Za sada ne očekujem takve promene. Naravno, ništa nije isključeno. Činjenica je da između Rusije i NATO-a, i Rusije i Evropske unije postoje razmimoilaženja u vojnostrateškim pitanjima. Ukoliko se bude pronašao zajednički jezik o ovoj temi, može da se dogodi da politički pristup prema nezavisnosti Kosova bude promenjen - objašnjava Lazić.

Dušan Lazić

Ipak, ukoliko do toga ne dođe, Lazić kaže da će Rusija zadržati svoje stavove, pa i ostvariti neku svoju politiku na Balkanu. S druge strane, ne treba zaboraviti ni da u sadašnjim međunarodnim odnosima na relaciji Rusija-SAD-Evropa ima dosta strateških interesa, kao na primer u oblasti energetike.

- Čini mi se da će na kraju zajednički interesi preovladati - kaže Lazić.

On podseća da Rusiju i Sjedinjene Američke Države karakteriše i smena postojeće vlasti, što će sigurno doprineti da se preispitaju potezi prethodnika i zacrtaju neki koji bi pospešili saradnju dveju zemalja.