Vesti » Biznis novine 17.04.2008
Srpski bankari bez brige
Za razliku od američkih kolega, srpski bankari mirno spavaju - naplativost zajmova je odlična, posebno u delu hipotekarnih kredita
Biznis novine četvrtak, 17. april 2008.
Obrušavanje tržišta hipotekarnih kredita u SAD, koje se kao kriza prelilo na sva svetska finansijska tržišta, još jednom je pokazalo kako je ozbiljan posao proceniti rizik davanja zajma. Za razliku od američkih bankara, njihove kolege u regionu Balkana, za sada nemaju more da li će njihovi kredit biti vraćeni. U Srbiji se, prema poslednjim podacima, sa otplatom kredita kasni kod 2,68 odsto kredita građanima i 6,5 odsto kompanijama, ali centralna banka upozorava na iskustvo drugih zemalja u tranziciji - što više odmiče rok otplaćivanja kredita, veći je i rizik naplativosti.
Nenaplativi zajmovi
Prema podacima MMF, koji je u svom istraživanju koristio podatke Narodne banke Srbije, udeo nenaplativih kredita tokom prošle godine u Srbiji se smanjio u odnosu na 2004. i 2005. godinu i to sa 23 na 20,7 odsto, ali se zato udeo rizičnih zajmova povećava u bankama sa većinskim stranim vlasništvom. Naime, dok je 2004. godine samo deset odsto kredita bilo svrstano u rizične, 2006. godine je taj udeo povećan na 16,1 odsto. Za razliku od toga, kod banaka u kojima je država imala većinski udeo 2004. godine i gde je čak 41,2 odsto svih kredita bilo u kategoriji nenaplativih, sada je taj udeo sveden na samo 25 odsto. Međutim, dobar deo državnih banaka je u međuvremenu prešao u ruke stranih vlasnika koji su u preuzeli i deo možda nikada naplativih kredita.
Sva potraživanja jednog klijenta svrstavaju se u kategoriju rizičnih ukoliko klijent kasni samo sa jednom ratom. Logično je što rizičnost i naplativost rastu sa povećanjem obima kredita, ali i tu Srbija dobro stoji, jer je tokom 2007. godine rast problematičnih kredita iznosio 16 odsto, a ukupna kreditna aktivnosti iznad 40 odsto. Unutar ukupnih kredita rizičnost je, naravno, različita.
- Kako u strukturi plasmana stanovništvu preovlađuju stambeni krediti, gotovinski krediti i kreditne kartice koji zajedno čine oko 82 odsto ovog portfolija, to oni u velikoj meri određuju njegov kvalitet. Gotovinski i stambeni krediti pokazuju vidno različite trendove naplativosti i to kod gotovinskih kredita stopa rasta problematičnih kredita više nego duplo je veća od stope rasta ovih kredita, dok je kod stambenih kredita obrnuto - stopa rasta ovih kredita od preko 90 odsto praćena je duplo manjom stopom rasta problematičnih kredita - rečeno je za Biznis u Narodnoj banci Srbije.
Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj je zabeležen rast rizičnih stambenih kredita i to od 15 odsto. Međutim, banke su se dobro osigurale za rizike, pa su loši stambeni krediti nakon neznatnog rasta rezervi, krajem 2007. godine pokriveni sa 50 odsto. Ono što je zajedničko za te zemlje jeste problem sa više nenaplativosti duga po kreditnim karticama. Prema podacima Narodne banke Srbije, kreditne kartice su u odnosu na prošlu godinu zabeležile višestruko veći rast problematičnih kredita u odnosu na rast ukupno odobrenih kredita. U Hrvatskoj su tokom prošle godine rizični krediti po kreditnim karticama zabeležili skok od 34 odsto, što je viša stopa od one po kojoj su u istom periodu porasli svi kartičarski krediti (28,4 odsto). Svi loši krediti po kreditnim karticama su sa 77,6 odsto pokriveni rezervama, ali će izlazak iz tih dugova za klijente predstavljati veliki problem, pošto je kamatna stopa za ovu vrstu kredita među najvišima u Hrvatskoj.
Prema podacima Hrvatske narodne banke, tokom 2007. godine čak 95,22 odsto kredita banaka smatra se naplativim, kod trgovačkih društava 7,30 odsto kredita ocenjuje se kao delimično naplativo ili nenaplativo, kao i 3,73 odsto kredita građanima.
- Imajući u vidu navedeno, kao i raspoložive podatke o poslovanju banaka, moglo bi se zaključiti da sadašnje stanje kvaliteta kreditnog portfolija nije zabrinjavajuće i da bankarski sektor raspolaže dovoljnim nivoom rezervacija, kao i kapitala za apsorbovanje potencijalnih gubitaka.
Međutim, ono što zabrinjava i govori u prilog rastu stepena rizičnosti kreditnog portfolija jeste značajna stopa rasta problematičnih kredita u sektoru stanovništva i rast njihovog učešća u ukupnim kreditima stanovništvu. Naime, poznata su uporedna iskustva zemalja u tranziciji koja govore o tome da je u prvim godinama korišćenja kredita njihova naplativost po pravilu relativno visoka, a da u kasnijim godinama korišćenja kredita i funkcionisanja kreditnog tržišta, po pravilu sledi pogoršanje naplate - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Nenaplativi zajmovi
Prema podacima MMF, koji je u svom istraživanju koristio podatke Narodne banke Srbije, udeo nenaplativih kredita tokom prošle godine u Srbiji se smanjio u odnosu na 2004. i 2005. godinu i to sa 23 na 20,7 odsto, ali se zato udeo rizičnih zajmova povećava u bankama sa većinskim stranim vlasništvom. Naime, dok je 2004. godine samo deset odsto kredita bilo svrstano u rizične, 2006. godine je taj udeo povećan na 16,1 odsto. Za razliku od toga, kod banaka u kojima je država imala većinski udeo 2004. godine i gde je čak 41,2 odsto svih kredita bilo u kategoriji nenaplativih, sada je taj udeo sveden na samo 25 odsto. Međutim, dobar deo državnih banaka je u međuvremenu prešao u ruke stranih vlasnika koji su u preuzeli i deo možda nikada naplativih kredita.
Sva potraživanja jednog klijenta svrstavaju se u kategoriju rizičnih ukoliko klijent kasni samo sa jednom ratom. Logično je što rizičnost i naplativost rastu sa povećanjem obima kredita, ali i tu Srbija dobro stoji, jer je tokom 2007. godine rast problematičnih kredita iznosio 16 odsto, a ukupna kreditna aktivnosti iznad 40 odsto. Unutar ukupnih kredita rizičnost je, naravno, različita.
- Kako u strukturi plasmana stanovništvu preovlađuju stambeni krediti, gotovinski krediti i kreditne kartice koji zajedno čine oko 82 odsto ovog portfolija, to oni u velikoj meri određuju njegov kvalitet. Gotovinski i stambeni krediti pokazuju vidno različite trendove naplativosti i to kod gotovinskih kredita stopa rasta problematičnih kredita više nego duplo je veća od stope rasta ovih kredita, dok je kod stambenih kredita obrnuto - stopa rasta ovih kredita od preko 90 odsto praćena je duplo manjom stopom rasta problematičnih kredita - rečeno je za Biznis u Narodnoj banci Srbije.
Za razliku od Srbije, u Hrvatskoj je zabeležen rast rizičnih stambenih kredita i to od 15 odsto. Međutim, banke su se dobro osigurale za rizike, pa su loši stambeni krediti nakon neznatnog rasta rezervi, krajem 2007. godine pokriveni sa 50 odsto. Ono što je zajedničko za te zemlje jeste problem sa više nenaplativosti duga po kreditnim karticama. Prema podacima Narodne banke Srbije, kreditne kartice su u odnosu na prošlu godinu zabeležile višestruko veći rast problematičnih kredita u odnosu na rast ukupno odobrenih kredita. U Hrvatskoj su tokom prošle godine rizični krediti po kreditnim karticama zabeležili skok od 34 odsto, što je viša stopa od one po kojoj su u istom periodu porasli svi kartičarski krediti (28,4 odsto). Svi loši krediti po kreditnim karticama su sa 77,6 odsto pokriveni rezervama, ali će izlazak iz tih dugova za klijente predstavljati veliki problem, pošto je kamatna stopa za ovu vrstu kredita među najvišima u Hrvatskoj.
Prema podacima Hrvatske narodne banke, tokom 2007. godine čak 95,22 odsto kredita banaka smatra se naplativim, kod trgovačkih društava 7,30 odsto kredita ocenjuje se kao delimično naplativo ili nenaplativo, kao i 3,73 odsto kredita građanima.
- Imajući u vidu navedeno, kao i raspoložive podatke o poslovanju banaka, moglo bi se zaključiti da sadašnje stanje kvaliteta kreditnog portfolija nije zabrinjavajuće i da bankarski sektor raspolaže dovoljnim nivoom rezervacija, kao i kapitala za apsorbovanje potencijalnih gubitaka.
Međutim, ono što zabrinjava i govori u prilog rastu stepena rizičnosti kreditnog portfolija jeste značajna stopa rasta problematičnih kredita u sektoru stanovništva i rast njihovog učešća u ukupnim kreditima stanovništvu. Naime, poznata su uporedna iskustva zemalja u tranziciji koja govore o tome da je u prvim godinama korišćenja kredita njihova naplativost po pravilu relativno visoka, a da u kasnijim godinama korišćenja kredita i funkcionisanja kreditnog tržišta, po pravilu sledi pogoršanje naplate - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.
Preuzeto sa sajta biznisnovine.com »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari