Vozovi pretiču avione

Sve veći broj putnika počinje da izbegava duge relacije do aerodroma i čekanje u njihovim zgradama, kao i prilično dugotrajne procedure čekiranja i predaje prtljaga. Umesto toga, okreću se superbrzim vozovima koji ih dovoze u samo srce željene destinacije, a pritom nude komfor, brzinu, udobnost i kvalitetne obroke tokom puta. Ovaj vid prevoza naročito osvaja poslovne ljude, koji često zbog službe putuju na dan ili dva, tako da im se za kratke i bliže destinacije prosto ne isplati čekanje na aerodromima i put do njih.

Most Nemačka-Danska 9 milijardi €

Nemačka i Danska dogovorile su se da do 2018. izgrade most dug 19 km preko nemačko-danskog moreuza Fehmarna, na Baltiku, koji će omogućiti direktnu vezu između Hamburga i Kopenhagena. Most između Rodbihavna (dansko ostrvo Storstrom) i Putgartena (sever Nemačke) koštaće devet milijardi evra. Most će imati četiri kolovozne trake autoputa i duplu prugu za superbrze vozove, čime će se putovanje između dva grada smanjiti sa sadašnja četiri i po sata na dva i po sata.

Primer odličnog poslovanja i brzog porasta putnika beleži kompanija iDTGV, čiji deo pripada francuskoj nacionalnoj železnici. Za taj uspeh zaslužno je ogromno ulaganje u reklamnu kampanju, jer se putem besplatnih DVD filmova na stanicama, video-igrica i reklamama u štampanim medijima šira javnost upoznaje sa svim prednostima ovog prevoznog sredstva. Francuska ima izgrađenih 1.800 km pruga prilagođenih superbrzim vozovima i 400 DTG kompozicija.

Osim ranije ustanovljenih 19 linija iz Pariza ka Nici, Bordou, Marseju i Monpeljeu, od 8. aprila otvorena je i linija ka Lionu.

Dizelaš TGV - 574,8 km na sat

Kompanija je u okviru produžene akcije ponudila veoma privlačnu cenu karte od Pariza do Liona za 19 evra ako se više puta u četiri meseca koristi ova linija. Prošle, 2007. godine, u Francuskoj je superbrzi voz TGV dostigao u vožnji brzinu od 574,8 kilometara na sat, ali to ipak nije svetski rekord među svim tipovima superbrzih vozova.

Pruge za superbrze vozove, koji dostižu brzinu preko 300 km na sat, za sada ima pet država zapadne Evrope. U Francuskoj i Nemačkoj sistemi i pruge vozova TGV i ICE su toliko razvijeni da su gotovo potpuno iz saobraćaja potisnuli obične vozove na mnogim linijama. Ovi superbrzi vozovi su uspostavili normu uspešnosti od samo tri sata vožnje od Pariza do obale Sredozemnog mora ili od Berlina, preko cele Nemačke, do Frankfurta.

U Italiji su ekspresni vozovi takođe premrežili celu zemlju. Španija gradi najbrže pruge u celoj Evropi i uskoro će se moći pohvaliti celom mrežom. Razdaljina od 700 km između Madrida i Barselone će se prelaziti za neverovatna dva sata!

U Velikoj Britaniji nekoliko putničkih kompanija koristi superbrze vozove „pendolino", „voyager" i voz dizelaš HST. HST voz pokreću dva moćna dizel motora i dostiže pri vožnji brzinu od 224 km na sat.

U skandinavskim zemljama nema potrebe za moćnim superbrzim vozovima zbog slabe naseljenosti, ali na nekim linijama se koriste brzi vozovi X2000 u Švedskoj, „pendolino" u Finskoj i „signatur" u Norveškoj.

Kina ulaže 20 milijardi $ godišnje

Sopstvene superbrze pruge najavljuju i zemlje koje zbog konfiguracije terena nisu najpogodnije za tu vrstu transporta, na primer Švajcarska, gde testiraju voz ICN, koji je u stanju da savlada krivine pri velikim brzinama.

Svetski rekord za sada drži „maglev" (magnetic levitation) voz, koji je u Japanu još 2003. postigao brzinu od 581 km na sat.

Ali, ova tehnologija je za Evropljane suviše skupa i nije kompatibilna sa postojećim brzim prugama na starom kontinentu. Osim toga, pogodnija je za kraće relacije kakve su u Japanu.

Proizvodnja superbrzih vozova je, inače, vrlo profitabilna delatnost jer ima sve veće tržište. Kina i Indija postaju sve primamljivije tržište, jer Kina, na primer, danas troši oko 20 milijardi dolara godišnje za razvoj svog železničkog saobraćaja, dok Indija već započinje razvoj mreže pruga za superbrze vozove.