Dolaru nema spasa?

Ni to ne bi bila neka naročita vest jer dolar već mesecima pada prema svim vodećim valutama. Ono što je neobično jeste činjenica da se sve to dešava neposredno posle serije sastanaka vodećih ljudi iz svetskih finansijskih centara, na kojima je i ministar finansija SAD Henk Polson rekao da je jak dolar pre svega u interesu SAD.

Očekivalo se, zbog toga, da će odmah posle sastanaka, okončanih u nedelju, uslediti zajednički berzanski odgovor na uporno slabljenje dolara, ali od svega za sada nema ni pomena. Dolar istrajno gubi vrednost, ali i uticaj u berzanskim kalkulacijama standardnih roba, čineći ove sve skupljim. Zemlje Persijskog zaliva, združene u svoju organizaciju, takoreći dnevno razmišljaju kako da onemoguće sve pogubniji uticaj vezanosti svojih valuta za američki dolar jer ovaj nesmanjenim tempom krnji stabilnost cena na njihovim tržištima, terajući domaću inflaciju u vis.

Dolar je naročito došao pod udar investitora onog trenutka kada su se o njegovim izgledima vrlo loše izjasnili i neki od vodećih ljudi koji su do nedavno krmanili monetarnim brodom najveće privredne sile na svetu. Jedan od takvih je bio Alen Grinspen, legendarni šef Feda, sada i mnogo optuživan da je veliki krivac za sve ono što je zadesilo američke berze i sam dolar. Uprkos takvim "javnim dobacivanjima", on se ne libi da tekuću kreditnu krizu nazove najgorom u proteklih pedesetak godina. Dolaru "rade o glavi" i periodični podaci koje objavljuju brojne agencije iz institucionalnog miljea SAD, kao što su na primer indeksi potrošačkog poverenja. Onaj sa univerziteta u Mičigenu nikada do nedavno nije iskazao tako loš podatak još od 1982, a direktno upućuje na pad realne potrošnje i narastajući inflacioni trend.

Na sve takve poruke predstavnici Feda, najmoćnije centralnobankarske ustanove u svetu, još, pak, samo izražavaju brigu slabom pozicijom domaće valute, a praktično ne čine ništa da bi ga stabilizovali, eventualno ojačali. Verovatnije će biti da dopuštaju njegovo namerno slabljenje, pitanje je samo da li pod pritiskom sve lošijih vesti koje stižu iz realnog sektora ekonomije ili iz razloga kratkoročnog očuvanja više nego dobrog performansa glavnih indeksa na američkim berzama. Otuda se postavlja i pitanje do kog nivoa "slabosti dolara" su u stanju da se ponašaju, očigledno, prilično nezainteresovano. Ako je tako, onda je sasvim shvatljivo i odsustvo svakog dogovora sa pomenutog sastanka na kom je moglo biti dogovora oko "spasavanja rezervnog sredstva plaćanja" kakav je još dolar. Naprotiv, možda je dogovor napravljen kako bi se relativno umešno upravljalo njegovim postepenim slabljenjem.

Koliko je ono, pak, "postepeno", to znaju već i sami investitori, naravno i oni koji na tome, kao hedž fondovi, itekako umeju da zarade, čisto špekulativnim radnjama, uprkos dobro ukorenjenim suprotnim interesima. Ministri finansija su čak vrlo određeno saopštili da bilo kakve interventne radnje ne bi mogle imati efekta bez suštinskih promena na globalnom kreditno-monetarnom frontu. Na kraju, sve dok monetarne vlasti SAD vode upornu politiku snižavanja ključne zajmovne međubankarske stope, a da istovremeno Evropska cenralna banka uporno odbija svaku mogućnost rezanja odnosne stope na starom kontinentu, očigledno je da atlantski monetarni polovi imaju na umu i različite strategije u odnosu na dolar.

Amerikanci preko slabljenja dolara pokušavaju izdejstvovati mnogo povoljniju spoljnotrgovinsku poziciju a to, pa opet, dovodi u manje konkurentnu poziciju njihove trgovinske partnere, pre svega, one iz EU. Sličan položaj, samo u obrnutom smislu, imaju i oni u odnosu na Kineze. Stvar je tamo, ipak, ponešto drukčlija jer kineski juan kliza u istom smeru kao i američki dolar, uz, naravno, u poslednje vreme sve izraženiju "korekciju" za koju je optirala kineska strana kada je dozvolila koridorom limitiranu oscilaciju.

Objavi:

Del.icio.us

Digg

My Web

Facebook

Newsvine

Teme: Dolar, Kurs

Lokacija: SAD

Ličnosti: Alen Grinspen, Henk Polson

Institucije: Fed