OTROVNI ZELENIŠ

Pijace po Srbiji prepune su sezonskog voća i povrća, koje domaći proizvođači previše „prskaju" pesticidima! Profesor povrtarstva sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Vukašin Bjelić kaže za Press da građani, kada odu na pijacu, bukvalno „kupuju mačku u džaku", jer seljaci nisu upućeni u metodiku korišćenja zaštitnih hemijskih sredstava, što utiče na zdravstvenu bezbednost voća i povrća.

Trnavčević: Seljaci poštuju pravila!

Naši seljaci koji prodaju voće i povrće na beogradskim pijacama u potpunosti su upoznati sa time koje hemikalije smeju da koriste u tretiranju ovih proizvoda, tvrdi za Press novinar Zaharije Trnavčević. On kaže da postoje zelena i crvena lista zaštitnih sredstava i da proizvođači praktično smeju da koriste samo sredstva sa zelene liste, uz poštovanje karence.

- Takođe, naši povrtari i voćari ponekad ne žele da ispoštuju sve preporuke stručnjaka i da u procesu uzgajanja koriste baš sva sredstva koja ima oni preporuče, a osnovni razlozi jesu njihova cena i želja da uštede. Slobodno se može reći da naši građani mogu da budu bezbrižni, jer jedu zdravo i kvalitetno voće i povrće - izričit je Trnavčević.

Profesor Bjelić objašnjava za Press da proizvođači voća i povrća koriste preparate, a da prethodno uopšte ne pročitaju uputstvo koje daju fabrike.

- To je najgore, jer se pesticidi koriste prema vlastitom nahođenju. Drugi, pak, čitaju uputstvo, ali da bi povećali dejstvo, povećavaju i količine. Ovo povećava koncentraciju i štetnost pesticida, koji direktno utiču na izazivače bolesti. Ljudi na takav način nisu svesni šta rade! Takođe, neprimerenoj upotrebi pesticida doprinose i nadležne inspekcije, jer nisu revnosne i ne rade pošteno svoj posao. Dobar inspektor mora stalno da bude na njivi, koja je zapravo poljoprivredna fabrika, ali i na pijaci - kaže Bjelić.

Blic kontrole fitosanitarne inspekcije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje metodom slučajnog uzorka nastoje da utvrde količine pesticida u biljnim proizvodima, najčešće pokazuju da stanje voća i povrća na pijacama nije na zadovoljavajućem nivou. Čak je otkriveno i da građani kupuju voće i povrće koje nije zdravstveno bezbedno!

fakti

n Ukupna proizvodnja voća i povrća u Srbiji 2006. godine iznosila je 24,8 miliona tona

n Ukupni izvoz voća i povrća u Srbiji 2006. godine iznosio je 66 miliona tona

n Potencijal za uzgoj organskih proizvoda postoji na više od 200.000 ha

n U Srbiji je najmanji prosek korišćenja hemijskih sredstava za zaštitu po hektaru obrađene površine (40 kg po ha), pa je razumljiv rast organske proizvodnje

- Ovakva situacija će se promeniti kada Vlada Srbije usvoji zakon o zdravlju biljaka. Kada taj zakon bude usvojen, biće odgovoran proizvođač koji iznese proizvode na pijacu - tvrdi za Press direktor Uprave za zaštitu bilja pri Ministarstvu, profesor Stevan Maširević.

On se slaže sa profesorom Bjelićem da je potrebno pojačati rad inspekcije na terenu, ali „za poljoprivredu nema interesenata". On ističe i to da se kod nas voće neprimereno puno prska i da uzgajivači moraju da shvate da poneka pega i crv u jabuci ne znače automatski i loš kvalitet.

S druge strane, direktor Zemljoradničke zadruge „Novi Slankamen" Branko Marović tvrdi za Press da proizvođači voća i povrća rade sve po propisima, bar što se njegovog preduzeća tiče.

- Mi koristimo samo sredstva za prskanje koja su dozvoljena, i to se striktno poštuje. Sve savete dobijamo od stručnjaka za zaštitu bilja u našoj poljoprivrednoj apoteci. Mislim da bi bilo dobro da još malo povedemo računa oko sredstava kojima štitimo bilje - istakao je Marović.

M. GALEČIĆ