Želim besmrtnost

JEDAN od najvažnijih savremenih evropskih pesnika Adam Zagajevski ovih dana gostuje u Srbiji. Neposredan povod za njegov dolazak jeste nova knjiga pesama "Antene", čije je srpsko izdanje, u prevodu Biserke Rajčić, nedavno objavio "Arhipelag". Pesnik, esejista i ozbiljan kandidat za Nobelovu nagradu kaže da je ovde došao iz radoznalosti, jer je Beograd za njega mitski grad, a Srbija region Evrope koji je istorija na bolan način označila.

Stiče se utisak da je najveći živi poljski pesnik, s kojim smo razgovarali u srpskom PEN-centru, tih, suptilan i promišljen. Kao i njegova poezija.

- Čitav moj život je u znaku putovanja na Zapad. Nisam se vezao za druge kulture preko jezika. Pišem na poljskom i to mi je najbliža kultura. Moji boravci u inostranstvu povezani su sa stipendijama. Prva je bila u Berlinu, gde sam proveo dve godine. Zatim sam živeo veoma dugo, skoro dvadeset godina, u Parizu. Putovao sam na duže vreme u Ameriku.

* Da li su razlozi zbog kojih ste napustili Poljsku bili samo ekonomski ili i politički?

- U Pariz sam otputovao iz emocionalnih razloga, jer sam se zaljubio u jednu ženu. A u Ameriku, zbog novca.

* Poljska je kroz istoriju imala teške periode. Da li su pozitivne promene koje su došle s demokratijom, sa sobom donele i negativne?

- To bih tumačio kao dobre i rđave strane demokratije. Ljudi koji žive od kulture imaju primedbe na račun demokratije, jer se društvo kompletno i kompleksno ne interesuje za umetnost i poeziju. U izvesnom smislu, život umetnika je danas težak, ali to ne znači da bi trebalo da se vraćamo u prošlost.

* Poljaci su uvek bili otvoren narod. Koliko je katolički duh Poljske uspeo da sačuva kohezivnu kulturu, bez obzira na društvene promene?

- U pogledu duhovnosti, katolicizam je mnogo doprineo. Međutim, kad pogledamo sto godina unazad vrlo istaknute ličnosti poljske kulture su bile kritički nastrojene prema katolicizmu. Poljaci su katolički narod koji je skeptičan prema takvoj katoličkoj kulturi.

* U svojim pesmama dotičete sudbinu čoveka u modernom svetu. Nije li čovek sam sebi stavio "antene" na glavu, u jednoj ruci drži mobilni telefon, u drugom slušalice... ?

- I sam imam razne elektronske aparate. Međutim, ima trenutaka kada se treba isključiti. Jer, pored spoljašnjeg života imamo i unutrašnji. Aparati uništavaju unutrašnje biće. Mislim da je to više problem mladih nego moje generacije. Sve češće slušam od roditelja da je knjiga njihovoj deci strana i da su okrenuti tehnici. Ipak, verujem, bez obzira na razvoj tehnike, da će uvek biti pet do deset odsto ljudi koji imaju potrebu za metafizikom. Sama tehnika nije problem. Međutim, ona izaziva velike promene u jeziku. Oni koji se sporazumevaju SMS porukama već govore nekim drugim jezikom.

* Možete li da napravite presek savremenih tendencija u poljskoj književnosti?

- Mladi pisci u svojim romanima, češće nego u poeziji, pokušavaju da objasne taj jezik. Zahvaljujući tehnici, antenama, mobilnom, zaboravljamo na prošlost, koja je isto tako bitna. Nikakva tehnika ne može da spreči umiranje, recimo. A umiranje je nešto što je arhaično. Poezija pokazuje dve strane stvarnosti, arhaičnu i sadašnju.

* Nekoliko pesama posvetili ste kolegama, Časlavu Milošu, Brodskom, Aleksandru Vatu... Koliko su oni uticali na vaše stvaralaštvo?

- Njihov uticaj je ogroman. Poezija se pravi poezijom, a hrana je sam život.

* Postoji li još nešto što želite da dobijete osim Nobelove nagrade?

- Da budem besmrtan.

ISTORIJA SE BRANI SEĆANJEM

* TOKOM istorije, Poljska je ostala bez velikog dela teritorije, čak ste svoju zbirku "Povratak u Lavov" posvetili tome. Da li vas ono što se događa sa Kosovom podseća na to?

- Malo poznajem situaciju, ali mislim da će to biti vrlo slično. U prvom trenutku prisutno je nepotčinjavanje i bes. Tek kasnije dolazi do prenošenja tih teritorija u pamćenje. Na primer, u našoj državi postoji mnogo knjiga o Lavovu, koji je nekad bio poljski grad. Sećanje traje, ali u tim knjigama nema nikakve političke volje da se to sada povrati, već se posmatra samo kao deo prošlosti. Postoje mnoge iščezle kulture, iščezli su mnogi jezici. Naravno, postoji granica i tek kad se ona pređe - sve je izgubljeno.

SUSRETI I GOSTOVANJA

TOKOM petodnevnog boravka, Zagajevski će imati nekoliko susreta sa srpskim piscima i čitaocima. U Galeriji "Artget" u četvrtak će biti održano veliko književno veče. Zagajevski će čitati pesme iz "Antene", razgovarati s publikom i potpisivati svoje knjige. O njegovoj poeziji govoriće Gojko Božović, dok će pesnikove stihove na srpskom govoriti glumac Tihomir Stanić. Zagajevski u petak putuje u Sremske Karlovace i Novi Sad, gde će u Srpskom narodnom pozorištu najpre imati susret s novosadskim medijima, a potom i književno veče.