Tajni sastanak Džimija Kartera i vođe Hamasa u Damasku

Bivši američki predsednik Džimi Karter sastao se danas u Damasku sa vođom palestinskog islamističkog Hamasa Kaledom Mašalom koji u sirijskoj prestonici živi u izgnanstvu.

Sastanku, kome su se protivili i Izrael i američki Stejt department, prisustvovali su u sedištu Hamasa i drugi visoki zvaničnici radikalne palestinske organizacije.

Karter se prethodno sastao sa sirijskim predsednikom Bašarom Asadom, a doputovao je iz Kaira, gde je takođe razgovarao zvaničnicima Hamasa iz pojasa Gaze.

Karter je višednevnu turneju po Bliskom istoku počeo posetom Izraelu, gde ga je izbegla većina najviših izraelskih zvaničnika baš zbog planova da se sastane s liderima Hamasa koji jevrejska država, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Karter je, međutim, želeo da svojom turnejom poruši barijere i ponudio da on bude ne pregovarač, već veza između Izraela i Hamasa i Sirije jer smatra da sve relavantne strane treba da budu uključene u svaku diskusiju koja bi mogla dovesti do mira.

Američki zvaničnici su suprotno tome ocenili da Karterova misija ne pomaže mirovnim pregovorima i pokušali su da ga odvrate od susreta s Mašalom.

Izraelsko-palestinski pregovori o miru obnovljeni su krajem novembra u američkom gradu Anapolisu. Hamas nije uključen u pregovore jer ne priznaje Izrael i ne želi da odbaci nasilje. Izrael, takođe, ima na umu da se u Hamas u svojoj povelji zalaže za uništenje jevrejske države.

Vojno krilo Hamasa preuzelo je odgovornost za pogibiju stotina Izraelaca u samoubilačkim, bombaškim i drugim napadima.

Očekivalo se da će Karter razmotriti sa vođama Hamasa mogućnost kako da se i oni uključe u pregovore. Takođe je nagovešteno da će Karter razgovarati i o mogućoj razmeni zatvorenika kako bi bio oslobođen izraelski vojnik Gilad Šalit, koga su pre nepune dve godine oteli palestinski ekstremisti iz pojasa Gaze, povezani s vojnim krilom Hamasa.

Karter je 2002. dobio Nobelovu nagradu za mir, a 1979. je posredovao pri sklapanju mirovnog sporazuma Izraela i Egipta, prvog arapskog suseda s kojim je jevrejska država uspostavila mir.

Mašal je bio meta neuspelog pokušaja atentata izraelskog Mosada u Amanu 1997. godine. Mašal je više puta ponovio da Hamas želi dugotrajni međusobni prekid vatre koji će uključiti ne samo pojas Gaze, već i Zapadnu obalu, drugu palestinsku teritoriju.

Takođe Mašal tvrdi da Hamas prihvata arapsku mirovnu inicitjativu koja nudi normalizaciju odnosa s Izraelom u zamenu za povlačenje sa svih arapskih teritorija okupiranih u ratu 1967. godine.

Veruje se da će Mašal tražiti visoku cenu za Šalita - više stotina palestinskih zatvorenika. Izrael u principu odbija da oslobodi one Palestince koji su umešani u ubistva Jevreja, ali je zatvorenike razmenjivao ranije s libanskim Hezbolahom.