Diši slobodno!

Plesnim komadima "Emotivna ravnoteža" i "Nafas" na Beogradskom festivalu igre predstavila se Spellboundance kompanija iz Rima. Koreograf oba komada je Mauro Astolfi, nekadašnji igrač mlade trupe Pola Tejlora iz Njujorka, koji se posle svoje američke karijere vratio kući i osnovao Spellboundance, mada je kao gost koreograf i pedagog prisutan i u drugim evropskim igračkim centrima. Mala trupa, tehnički odlično pripremljenih igrača, u kojoj se posebno ističe njen ženski deo, vešto sprovodi ideje koreografa o relacijama među polovima, odnosu jedinki u grupi, preplitanju mišljenja i stavova. Dok gledamo taj prvi komad kao da prisustvujemo telesnom dijalogu igrača u potrazi za željenom emotivnom ravnotežom, u kome je ta konverzacija bez pravih emocija, svakodnevna, usputna... Ali, katkad, i neurotična. Kad bi iza pokreta ostajale reči - čuli bismo bujicu fraza, kraćih i dužih, smislenih i besmislenih, kako to i u životu biva.

Komad koji je usledio neobičnog je naslova - Nafas. Za znatiželjne: u Indiji ova reč znači disanje. Pojavljuje se i kod Arapa, ali u nešto promenjenom značenju. Nafas je kod njih udah života u trenutku rađanja, ali isto tako i termin koji se dovodi u vezu s pojmom slobode.

Za igrače disanje je više stvar energije koja ulazi i izlazi iz tela, zadovoljstvo nakon dobro odigranog plesa, uslov bez koga ne možete da frazirate telom, i napokon, takođe, pitanje slobode.

Uz jedan naslov sa Istoka nismo baš očekivali isključivo zvuk zapadni i evropske stare majstore, Rosinija, Baha i Betovena. Ali, sve se može i to je deo slobode, tog "nafasa" dozvoljenog autorima.

Iako tek zagrebu po površini, ne mnogo duboko, u ravnoj liniji svakodnevnog, da mnogo ne zaboli, ove dve koreografske fantazije je svakako vredelo videti. Pre svega zbog kvalitetnog plesa, ali i kao svežu informaciju o dešavanjima na savremenoj italijanskoj igračkoj sceni. Publici se svidelo. To je najvažnije!