Doping koji neće pokrenuti inflatornu spiralu

Beograd - Zaposleni koji plate primaju iz budžeta, njih 300.000, dobiće pred Uskrs jednokratnu pomoć i povećanje zarada od tri odsto, odlučila je Vlada Srbije na jučerašnjoj sednici. Preciznije rečeno državnim činovnicima zaposlenim u zdravstvu i prosveti pripašće nadoknada od 3.000 dinara i povećanje plate od pet odsto, dok zaposlenima u državnoj i lokalnoj upravi sleduje novčana nadoknada od 5.000 dinara i linearno povećanje plata od tri odsto.

Pored prosvetara, zdravstvenih radnika, činovnika u opštinama i državnoj administraciji, na jednokratnu aprilsku pomoć od 5.000 dinara mogu da računaju i zaposleni u kulturi. I mada u Ministarstvu finansija tvrde da to nije velika suma u masi ovogodišnjih plata, stručnjaci taj potez tumače kao još jedan od predizbornih trikova. Vladimir Gligorov, profesor Instituta za međunarodne ekonomske stidije u Beču, kaže za Danas, da je predizborna darežljivost, izražena kako u budžetskim davanjima, tako i u obećanjima, bila očekivana.

MILJKOVIĆ: Bez većeg uticaja na vrednost dinara

- Najava povećanja zarada i isplata jednokratne pomoći zaposlenima u javnom sektoru može se komentarisati na različite načine, kako kome odgovara. Treba, međutim, podsetiti da ovakva obećanja uoči izbora nisu domaći izum jer i druge zemlje posežu za sličnim merama u vreme predizborne kampanje. Čak je i američki predsednik ove godine "olabavio" fiskalnu politiku, dok su Federalne rezerve SAD spustile kamatnu stopu kako bi se izbegla recesija. Ali, ako je Vlada Srbije sa sindikatima zdravstva, prosvete, državne i lokalne uprave ranije dogovorila, što znači i planirala povećanje zarada, onda je u ovom slučaju reč o realizaciji potpisanih sporazuma a rokovi se slučajno podudaraju sa predizbornom kampanjom. U svakom slučaju povećanje obima sredstava za plate zaposlenih u javnom sektoru moglo bi da se odrazi na inflaciju, mada realno neće značajnije uticati na njeno povećanje. Činjenica je da zaposleni sa najavljenim povećanjem i dodatkom neće biti u prilici da se rasipnički ponašaju i uplate, naprimer, letovanje na Bahamima, nego će taj novac potrošiti na kupovinu skupih domaćih proizvoda - izjavio je za Danas Dejan Miljković, profesor Ekonomskog fakulteta i dodao da će na rast inflacije više uticati skok cene sirove nafte na svetskom tržištu na 116 dolara po barelu. M. J.

- Činjenica je, međutim, da još nema ozbiljnih problema sa punjenjem budžeta, budući da se u ovom trenutku inflacija kreća oko 13 odsto, na godišnjem nivou. Kako je budžet planiran sa inflacijom od 6,5 odsto, prihodi bi trebalo da budu više nego dovoljni da pokriju planirane rashode. Ipak, treba imati u vidu da je inflacija i sredstvo da se smanji realna potrošnja, tako da će u zbiru, korisnici budžetskih sredstava dobiti više, a realno imati manje. Naravno, posle izbora biće potrebna ozbiljna reforma javnih finansija , kao i program stabilizacije. Inflaciju treba svesti na niži nivo, što znači da će biti neophodno smanjenje budžetske potrošnje. To će za posledicu imati štednju kako na potrošnji tako i na ulaganjima. Drugim rečima, od svih obećanja malo toga će biti realizovano - ističe Gligorov.

Referentna kamatna stopa ostaje 14,5 odsto

Beograd - Monetarni odbor Narodne banke Srbije odlučio je juče da referentna kamatna stopa ostane 14,5 odsto, saopštila je Narodna banka Srbije. Poslednje povećanje referetne kamatne stope, sa 11,5 na 14,5 odsto, bilo je početkom marta. Naredna sednica Monetarnog odbora biće održana 24. aprila, kada će se, kako je najavila NBS, sagledati efekti novih mera iz oblasti monetarne politike i supervizije i razmotriti najnovije srednjoročne prognoze. Dodaje se da će Monetarni odbor NBS oceniti koliki je stepen restriktivnosti monetarne politike potreban za ostvarenje ovogodišnje projekcije bazne inflacije od tri do šest odsto. Beta

Mijat Lakićević, novinar-analitičar, smatra da povećanje plata državnih nameštenika nema nikakvog opravdanja, jer njihove plate rastu neuporedivo brže od onih u privredi. "O tome najbolje govori podatak da je prošle godine za plate javnih službenika iz budžeta potrošeno oko 150 milijardi dinara, a 2005. godine 84 milijarde, što znači da su njihove plate za poslednje tri godine gotovo udvostručene. To nigde drugde nije zabeleženo", kaže za Danas Lakićević.

Problem ovogodišnjeg budžeta što je planiran tako da podgreva, a ne da smanjuje javnu potrošnju. Kako bi se koliko toliko smanjili inflatorni pritisci, Narodna banka Srbije povećala je referentnu kamatnu stopu na 14,5 odsto, i pri tome uvela dosta restriktivnu monetarnu politiku. Jer, prema poslednjim pokazateljima Republičkog zabvoda za statistiku, godišnja inflacija, merena standardima EU iznosi 13,6 odsto. S. Vujčić